Слушајте Sputnik
    Босна и Херцеговина

    Шта је потребно да Босна постане права држава

    © Sputnik / Алексей Витвицкий
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    8261

    БиХ је заједница трију народа који живе у два ентитета, опхрвана бројним проблемима. Како те проблеме превазићи и како да БиХ постане самоодржива државна творевина?

    Ни после недавно одржаних општих избора у Босни и Херцеговини (БиХ), не види се перспектива за разрешење институционалне кризе која ову земљу потреса дуги низ година. Штавише, чини се да је она избором Жељка Комшића за представника Хрвата у Председништву БиХ само продубљена.

    Сва друга питања која море ову земљу и даље су на дневном реду, без изгледа да буду решена у догледно време. БиХ је исто онолико стабилна као и пре нешто више од двадесет година, када је изашла из трогодишњег грађанског рата.

    Избор Жељка Комшића, који је на место члана Председништва дошао захваљујући бошњачким гласовима, чини се да је само продубио кризу.

    Са друге стране, међународна заједница, али и бошњачка страна, кризно жариште виде у Републици Српској и Милораду Додику. Додик са своје стране поручује да ће се залагати за изградњу, како каже, могуће БиХ, за разлику од ове садашње, коју сматра немогућом.

    Додик је, заправо, поставио питање свих питања — како од Босне и Херцеговине начинити самоодрживу државну творевину, која неће зависити од воље високих представника и у којој ће се поштовати воља свих конститутивних народа и грађана БиХ?

    Историчар, председник Напредног клуба и један од аутора књиге „Историја Републике Српске“ Чедомир Антић подсећа да је на изборе пре четири године Додиков СНСД изашао са, како каже, задивљујуће јасним програмом, који је подразумевао неколико референдума.

    Програм под називом „Република Српска 2018“ подразумевао је референдум о празницима, о правосуђу, о враћању овлашћења ентитетима, а све би се завршило референдумом о конфедерализацији БиХ.

    „Идеја је била да те мале државе у ЕУ уђу одвојено, али са прилично уједначеним законодавствима и са слободним кретањем људи, роба и капитала, истим држављанством и тако даље. Од тог времена Додик се суочавао са разним проблемима, сада више то не помиње, али претпостављам да је то идеја“, каже Антић.

    Делимично због тога што је вођа српског националног покрета изабран у Председништво, делимично зато што је избором Комшића поновљена ситуација из 2006. и 2010, а делимично и зато што већ десетак година траје блокада појединих органа федерације БиХ, Антић очекује да Додик предложи неку варијацију агенде обзнањене 2014.

    Гледано из угла босанскохерцеговачких Хрвата, могућа БиХ је она држава у којој ће бити поштована темељна начела њеног устава, каже Милан Ситарски са Института за друштвенополитичка истраживања из Мостара.

    „Мора се поштовати конститутивност сва три народа у БиХ, пошто они деле суверенитет са свим грађанима. Нико се не труди нити се залаже за укидање суверенитета грађана оличеног у неким државним органима, али се конститутивност народа мора поштовати у оним органима који су управо намењени представљању конститутивних народа“, сматра Ситарски.

    Ако се поштује принцип да конститутивни народи буду представљени на легитиман начин, таква БиХ биће прихватљива и за босанскохерцеговачке Хрвате.

    Ситарски наглашава да ће хрватски представници, који су изабрани у Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, инсистирати да у центру свих преговора око формирања централних органа власти буду измене изборног закона, које Хрвати већ годинама покушавају да издејствују.

    „Те измене морају да осигурају легитимно представљање“, категоричан је Ситарски.

    Трећи (хрватски) ентитет могао би да буде тема, међутим, како постићи консензус око једног таквог питања, за које су потребне измене Устава БиХ, када не може да се постигне консензус око измена изборног закона.

    „Мислим да би први корак морао да буде усвајање изборног закона, како би се омогућило представљање сва три конститутивна народа у свим органима власти који су томе намењени, како се случај Комшић не би догодио и четврти пут“, објашњава он.

    ве оно о чему три конститутивна народа постигну консензус чини могућом Босну и Херцеговину, каже професор Факултета политичких наука из Бањалуке Милош Шолаја.

    „То се, пре свега односи на уставна решења у којима би била гарантована сва права и остваривање оних интереса који се договоре. У суштини се, према интенцији Милорада Додика, своди на изворни Дејтонски споразум, који је у међувремену доживео много измена из различитих разлога“, објашњава Шолаја.

    Поред измена уставног система и реформи одбрамбеног и пореског система, на шта су ентитети пристали, вољом високог представника наметнуто је одузимање још 55 надлежности ентитетима, наглашава он.

    „Све је то, у суштини, значило промену изворног дизајна Босне и Херцеговине, који утиче и на поремећене односе међу унутрашњим актерима“, каже Шолаја.

    Додик још није изашао са својим политичким програмом, те само можемо да претпостављамо на који ће начин од садашње, како је рекао, немогуће творевине, направити могућу.

    Једино што је јасно јесте да су у садашњем стању конститутивни народи неравноправно третирани, да је такво стање неодрживо и да се, уколико буде потрајало, Босни и Херцеговини не пише добро.

    Слично:

    Рогови у врећи: Може ли и оваква Босна опстати (видео)
    Босна се не смирује: Нова два сценарија Запада против Додика
    Тачи: Косово и Босна нису исто
    То је мој потпис! Доказ да Босна наоружава ДАЕШ
    Босна поново буре барута — само НАТО држи фитиљ
    Тагови:
    измене устава, могућа држава, немогућа држава, измене изборног закона, конститутивни народи, трећи ентитет, Додик, Босна и Херцеговина, референдум, изјава Милорада Додика да ће од Босне и Херцеговине направити могућу државу, ЕУ, Милан Ситарски, Жељко Комшић, Милош Шолаја, Чедомир Антић, Милорад Додик, Федерација БиХ, Република Српска, Босна и Херцеговина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога