Слушајте Sputnik
    Застава Црне Горе

    Ој, свијетла мајска зоро: Хоће ли се полумјесец наћи на црногорској застави

    © Fotolia / Kichigin19
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    5732

    Више бошњачких организација из дијаспоре покренуло је иницијативу да се Његошев „Горски вијенац“ и дјело Данила Киша „Пешчаник“ забране за изучавање у школама с образложењем да се ради о „националистичким дјелима према исламу и муслиманима“, а траже и да се укине Његошева награда. Међутим, некима је и то мало.

    Насупрот ставу Бошњачког вијећа из ког су јуче демантовали да подржавају поменуту иницијативу, огласила се и Бошњачка странка (БС), која као дио владајуће коалиције у Црној Гори не само да подржава брисање Његоша из образовног система, већ је отишла корак даље, поручивши да ће се залагати да симбол на државној застави Црне Горе убудуће буде и полумјесец.

    Из Бошњачке странке, која осим потпредсједника Владе држи и више министарства у Влади Црне Горе, поручили су да иницијативу бошњачких организација из дијаспоре сматрају легитимном, док је посланик БС-а Ервин Ибрахимовић потврдио да ће његова партија у оквиру радне групе за изборне и друге реформе предложити да се на црногорској застави поред крста нађе и полумјесец.

    „Ми смо за грађанску Црну Гору. Ако кренемо од тога да је Црна Гора држава свих грађана, вјерујем да ником неће сметати да ли има полумјесец или неки други вјерски симбол. Али сам ипак за то или да у тој држави сви будемо једнаки или да немамо фаворита“, казао је Ибрахимовић, који је додао да му не смета крст на црногорској застави, али му смета што нема полумјесеца.

    Он је као политички представник Бошњака још једном оцијенио као легитимну и добронамјерну иницијативу бошњачке дијаспоре да се из школских програма одстране Киш и Његош, казавши да се за потписнике иницијативе „не може рећи да немају стручност“.

    „Подржавам оно што ће напокон ставити тачку на подјеле. Морамо подсјетити да су у прошлости неки зли инспиратори који су дијелили ове просторе искористили недовршену причу о Његошу и онај непросвијећени дио и успјели њима да манипулишу. Знамо шта се све дешавало и шта је учинио геноцид у Босни“, закључио је посланик Бошњачке странке.

    Ова тема изазвала је приличан број реакција на порталима и друштвенима мрежама, и то од оних нешто озбиљнијих „да нам се ђедови у гробу преврћу“, те „да нам преци нису гинули да бих ја данас салутирао застави са полумјесецом“, до нешто комичнијих који се залажу за нову верзију стихова црногорске химне — „Ој, свијетла мајска зоро, селам алејкум Црна Горо!“, а присутно је и доста сарказма, па неки предлажу да се овог пута „Срби не мијешају у братске односе Монтенегрина и Бошњака“.

    Чињеница да је иницијатива о протјеривању Његоша и Киша из школа подршку добила од Бошњачке странке која у коалицији са Демократском партијом социјалиста (ДПС) на државном нивоу чини власт, упућује да идеје бошњачке дијаспоре своје упориште имају и у релевантним политичким структурама у Црној Гори.

    Притом, ако је за Његоша мање-више јасно шта смета муслиманима, теже је докучити зашто им Киш није по вољи, осим ако је у питању то што на једном месту помиње Мухамеда и свињетину у истом контексту.

    Историчар др Будимир Алексић сматра да за све оне који прате дешавања на политичкој сцени на простору бивше Југославије у последњих тридесетак година ова иницијатива не може бити изненађујућа. Он напомиње да је још 1982. године за вријеме СФРЈ постојала слична иницијатива, и то од средњошколске професорице из Сарајева Мубере Мујагић, која је, како каже, „тражила да се Његошев ’Горски вијенац‘ избаци из образовног система бивше Југославије са образложењем да он садржи расистичке тезе и елементе мржње против муслимана“.

    „Муслимански интелектуалци и политички дјелатници то континуирано понављају у протеклих тридесетак година тако да ова иницијатива није изненађујућа. Иначе, то је потпуно бесловесна иницијатива која очитује неразумијевање елементарних постулата теорије књижевности од стране наводних интелектуалаца и културних стваралаца из реда муслимана Бошњака“, каже Алексић за Спутњик.

    Наш саговорник истиче да је оно што је код иницијативе о забрани Његоша прије свега „опасно и индикативно“, јесте „спрега која долази из круга мислиманско-бошњачког идеолошког пројекта и црногорског идеолошког пројекта“.

    „Треба подсјетити да је сличну иницијативу прије двадесетак година елаборирао Андреј Николаидис, који је у једном интервјуу за хрватске новине такође оптужио Његоша да је његово дјело теоријско утемељење геноцида над муслиманским, односно бошњачким народом, те да је Његош у ’Горском вијенцу‘ прецизно одредио координате етничког чишћења које је, како каже, после спроводио Радован Караџић. И управо такве идеје и ставови су тог писца препоручиле за највеће државне награде у Црној Гори и добијање статуса истакнутог културног ствараоца, и високу функцију савјетника предсједника Скупштине Црне Горе (Ранка Кривокапића)“, напомиње Алексић.

    У том смислу наш саговорник примјећује да између ставова муслиманских и дукљанско-монтенегринских интелектуалаца и политичара постоји очигледна подударност по питању Његоша.

    „Све што ова власт ради у протеклих двадесет година представља негацију Његошевог наслеђа, и наслеђа митрополитско-владарске куће Петровића и историјске Црне Горе. Тако да ме не би зачудило да овај режим, нарочито ако на томе буде инсистирала Бошњачка странка, заиста уважи ову иницијативу и покрене поступак за елиминисање Његоша из образовог система и јавне свијести уопште у Црној Гори“, додаје Алексић.

    На крају разговора за Спутњик, наш саговорник се осврнуо и на наводе из иницијативе који тврде да су управо дјела Његоша и Киша допринијела да „држава Босна и Херцеговина постане мјесто које је на најдрастичнији начин било изложено рушитељским нагонима двају кључних националистичких идеологија 20. стољећа, односно великосрпске и великоцрногорске“.

    „У питању је класична замјена теза. Западни фактор који је продуковао кризу и који је својом политиком довео до разбијања бивше Југославије је практично потпуно аболиран, а нико ни не помиње Исламску декларацију Алије Изетбегевића насталу осамдесетих година прошлог вијека, која садржи једну исламску фундаменталистичку идеолошку матрицу. Дакле, у том документу нико, ни од западних сила, ни од аналитичара из круга муслиманских и црногорских интелектуалаца, не препознаје књигу и дјело које је било извор мржње и сукоба између народа који живе на тлу бивше Босне и Херцеговине, него елементе мржње и сукоба траже у Његошевом ’Горском вијенцу‘, што је парадоксално и заиста ван памети“, закључује Алексић.

     

    Тагови:
    црна Гора, Његош, Данило Киш
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога