Слушајте Sputnik
    Александар Вучић на Косову

    Јачају снаге широм Европе које би преокренуле најтеже питање за Србију

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    5762

    Чак се и у Словенији, од које је почео распад Југославије, чује глас, додуше симболични, да би требало повући признање Косова. Странке са истим ставом дижу главу и у Немачкој, Аустрији, Француској...

    Социјалистичка партија Словеније упутила је позив председнику, премијеру и члановима Владе те земље да се заложе да Република Словенија, по угледу на све већи број земаља, повуче признање Косова и подржи територијални интегритет Републике Србије.

    У писму странке се наводи да је Словенија 2008. године начинила велику грешку признањем независности дела територије Републике Србије и напомиње да Косово и Метохија, „јужна покрајина братске земље“, према међународном праву није имало никакво право да се изјасни као држава.

    Ова ванпарламентарна партија у писму додаје да је 10 година након признавања још очигледније да је Косово од почетка југословенске кризе осамдесетих година прошлог века било инструмент Запада.

    Душан Пророковић са Института за међународну политику и привреду оцењује да ово писмо не значи много када говоримо о спољној политици Словеније, али да психолошки има одређени значај за Србију. О повлачењу признања Косова већ су се огласиле и значајније партије и политичари који су у Европи покренули ово питање, каже Пророковић.

    „Лидерка ’Левице‘ Сара Вагенкнехт у Немачкој је о томе отворено говорила, она је врло популарна, вероватно је и кандидат за неку озбиљнију функцију у наредним годинама. Алтернатива за Немачку је изричита, а у Француској смо имали Емерика Шопрада, који је о томе нашироко говорио. Ту је и партија Марин ле Пен. Овај став имају и људи на власти, попут Ханса Кристијана Штрахеа. Велика је ствар то што је он подвукао да Аустрија неће гласати за пријем такозване Републике Косово у Интерпол“, каже Пророковић.

    Наш саговорник подсећа да су аустријске власти почетком деценије биле међу главним спонзорима проглашавања албанске независности на Косову и Метохији, тако да у случају ове земље говоримо о великом заокрету у спољној политици.

    Пророковић сматра да је главни разлог истицања овог става у Словенији интензивнија активност наше дипломатије, али да то није главни разлог што социјалисти апелују на своје власти да повуку признање Косова.

    „Одлуци је вероватно допринела и мигрантска криза, вероватно су јој допринели и сами Албанци, али и сазревање свести да Косово није суи генерис, преседан за себе, већ опасан преседан који може да се користи и другде“, сматра он.

    У писму врху државе словеначки социјалисти позивају се на Резолуцију 1244 Уједињених нација и кажу да је Косово и Метохија саставни и неодвојиви део Србије, као што стоји у документу.

    Пророковић подсећа да се власт у Србији није претерано позивала на Резолуцију од 2008. године. Док смо се позивали на њу и тврдо инсистирали да се тумачи онако како је написана, а не онако како је НАТО растумачио, стварали смо чврста савезништва, каже.

    „Често се у делу либералне елите у Београду заборавља да половина света није успоставила билатералне односе са Приштином, да све чланице ЕУ нису то учиниле и због Резолуције, али и зато што је Србија своју преговарачку позицију темељила на њој. Када бисмо се том становишту вратили у овим околностима, мислим да бисмо утврдили још нека савезништва, али бисмо пронашли и државе које би повукле признање Косова, не би се завршило на Суринаму и Лесотоу, могли бисмо да рачунамо и на неке веће државе, регионалне силе“, сигуран је наш саговорник.

    Пророковића смо питали и на који начин Србија може да искористи ове иницијативу која долази из словеначке опозиције, која указује и на друге нелогичне одговоре на диктат који стиже из Брисела. Ово треба пре свега искористити у нашој билатералној комуникацији са Словенијом, као и са свим државама у којима се такве партије појављују, каже Пророковић.

    „Иницијативу Словенаца треба користити и у међународним организацијама, у Европском парламенту такође, али тим људима треба посветити и више пажње. Ја би их позвао у Београд да објасне своје ставове, учествују на политичким или научним конференцијама које се овде организују. То би вероватно била и прилика да их боље упознамо са нашом аргументацијом и да њихови ставови постану значајно чвршћи, јер аргументација која је разрађивана током ових 20 година у Београду је много утемељенија и убедљивија од свега што странци о том питању знају“, закључује Пророковић у разговору за Спутњик.

    У писму председнику, премијеру и члановима Владе Социјалистичка партија Словеније подсећа да се на Косову налази америчка војна база која ствара немире на граници Србије и на самом Косову. „Европа је буре барута, Балкан је детонатор и са садашњом ескалацијом ситуација постаје врло опасна, чак и за грађане Републике Словеније. Зато Западу треба дати јасан сигнал да се нећемо потчинити његовој политици“, истиче Социјалистичка партија Словеније.

    Да подсетимо, власти Словеније прве су подржале догађај који је био весник хаоса на Косову и распада велике државе, штрајк глађу рудара у Трепчи 1989. године. Словенци су рударима, како би издржали, чак слали и банане.

    У Цанкарјевом дому у Љубљани организован је скуп подршке албанским рударима на коме је тадашњи председник Милан Кучан, који се посебно истакао у пружању подршке, изговорио „Југославија се брани у Трепчи“. 

    После тог митинга, на улице Београда изашло је милион људи. На Косову почињу немири, а непуне две године касније Словенија прва излази из Југославије, после сукоба територијалне одбране са ЈНА у коме је погинуло више од 60 људи. А сад се и у Дежели чују гласови „Косово је Србија“. Додуше, тихи и симболични.

    Слично:

    Словенија: Лука Копар уступљена НАТО-у
    Словенија: Пахорова Влада опрала милијарду евра?
    „О, хер директор!“ Три лекције из Словеније за спас српских бања (фото)
    Тагови:
    Резолуција12 44, територијална целовитост, апел, признавање, поништавање, писмо, независност, дипломатија, Социјалистичка партија Словеније, НАТО, ЕУ, Милан Кучан, Хајнц Кристијан Штрахе, Душан Пророковић, Сара Вагенкнехт, Словенија, Аустрија, Немачка, Косово и Метохија, Француска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога