Слушајте Sputnik
    Мирослав Лазански

    Трампу сада не дају да се приближи Русији, али у следећем мандату... (видео)

    © Sputnik / Александар Милачић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    0 431

    Гост Мирослава Лазанског у емисији „На нишану Лазанског“ био је Бранко Влаховић, дописник „Вечерњих новости“ из Москве, доајен дописничког новинарства у руској престоници и одличан познавалац руске политике.

    Влаховић се дотакао многих актуелних тема, руско-америчких односа, украјинске кризе, одлуке Васељенске патријаршије да призна аутокефалност расколничке Украјинске православне цркве, као и руско-српских односа.

    Нова ракетна криза између Москве и Вашингтона, према Влаховићевом мишљењу, много је више драматизована у медијима него што је заиста драматична. И са једне и са друге стране постоје људи који би волели да се трка у наоружању развије, али, према његовом мишљењу, сви који најављују сукоб две велесиле — претерују.

    И са једне и са друге стране има разумних људи којима, како каже, не пада на памет да поведу атомски рат због неке мале земље.

    „Што се тиче америчке тврдње да ће да изађу из постојећег договора, мислим да је то у функцији америчких избора. Трампу је потребно да докаже Американцима да не попушта Русима и да води тврду политику, за коју се залажу људи у Конгресу и у Сенату. Али они одлично знају да Русија има чиме да одговори и мислим да праве трке у наоружању са том врстом оружја засад неће бити“, објашњава Влаховић. 

    Амерички председник Доналд Трамп послао је позив руском председнику Владимиру Путину да посети Вашингтон преко свог саветника за националну безбедност Џона Болтона, који је недавно посетио Москву. Између Путина и Трампа постоји, како Влаховић каже, људска симпатија, а руско-амерички односи, према његовом мишљењу, били би много бољи да антируски лоби у Америци не притиска Трампа.

    Због тог притиска, Трамп у овом мандату, уверен је Влаховић, не може да направи помак у руско-америчким односима.

    Две ствари преко којих Русија неће устукнути у Украјини

    Иако је америчка администрација свесна чињенице да је украјинско политичко вођство корумпирано, она толерише Порошенков режим јер је он, како Влаховић каже, прст у оку Москви. Америчка администрација понаша се по давно усвојеном принципу: „Он је бандит, али је наш бандит“, каже Влаховић.

    Москва у Украјини, наводи гост Спутњика, не може да дозволи две ствари — питање Крима, које је за Москву завршена прича, а друга ствар је да Доњецк и Луганск доживе судбину Срба из Хрватске, што је Владимир Путин и отворено поручио Кијеву.

    „Украјина је покушавала да провоцира пре фудбалског првенства, па им је Путин рекао да се не играју јер ће остати без пола територије. Схватили су поруку и престали су са провокацијама. У Донбасу се догађају такозвани жабљи скокови. Постоји тампон-зона, неутрална територија и Украјинци на одређеним местима преко својих диверзаната освајају простор. Али без обзира што су они померили зону где нису смели да улазе, нису успели да направе ништа битно“, каже Влаховић. 

    Украјинска православна црква — амерички пројекат

    Цариградска патријаршија већ дуго се налази под утицајем Вашингтона, каже Влаховић. Он тај податак илуструје чињеницом да је један од претходника садашњег патријарха Вартоломеја, патријарх Атенагора, у Истанбул превезен америчким авионом и да је турско држављанство неопходно да би неко постао васељенски патријарх, добио за два дана.

    „Вартоломеј је практично преко ноћи променио став о аутокефалности (украјинске цркве). Он је у почетку био против расколника, али под притиском америчке политике и америчких тајних служби то је променио и послао у Украјину два своја егзарха“, објашњава Влаховић.

    Цариградска патријаршија је мала верска заједница, са највећим бројем верника на Западу, објашњава гост Лазанског мотиве цариградског патријарха да призна аутокефалност украјинским расколницима. На Западу, истиче, Цариградска патријаршија има око пет милиона верника.

    „Цариградска патријаршија се не налази на својој територији, налази се у Турској и америчка заштита тој цркви играла је јако велику улогу. Не заборавимо, питање је како би они прошли у Турској да иза себе нису имали Американце. И у знак захвалности, али и гледања у перспективу, они се држе некога ко би могао данас-сутра да им буде од помоћи“, каже Влаховић.

    Признање Србији

    Орден Александра Невског, којим је Владимир Путин одликовао српског председника Александра Вучића, може се посматрати и као знак захвалности Србији због тога што није увела санкције Русији, истиче наш саговорник.

    Без обзира на огромне притиске којима је Србија изложена, наша земља није желела да се придружи антируским санкцијама. Руси знају да је српски народ једини који без великих рачуница показује братску љубав према Русији, каже Влаховић.

    Међутим, он изражава жаљење што српска привреда није кадра да иде у корак за братским односима два народа. Осим што Србија нема довољно развијену производњу која би извозила на руско тржиште, више не постоје велике грађевинске фирме које би у Русији градиле. Такође, закључује Влаховић, у Русији не постоји ниједна српска банка која би финансијски подржала пројекте српских фирми.

    Тагови:
    Мирослав Лазански, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога