Слушајте Sputnik
    Николас Мадуро

    „Тирански троугао“: Шта Америка смера на потезу Хавана — Каракас — Манагва

    © REUTERS / Miraflores Palace
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 029

    Режим у Каракасу нашао се на мети како нових санкција Вашингтона, тако и оптужби да заједно са Кубом и Никарагвом чини „тројку тираније“ у Латинској Америци.

    Према речима Џона Болтона, саветника за националну безбедност америчког председника Доналда Трампа, санкције Венецуели усмерене су пре свега на трговину златом и подразумевају забрану америчким држављанима да тргују златом извезеним из те земље.

    Болтон је такође критиковао „троугао терора који иде од Хаване преко Каракаса до Манагве и поручио да „тројка тираније на том континенту неће трајати вечно“.

    Упитан како треба тумачити ову поруку једног од кључних људи америчке администрације, Борислав Лалић, дугогодишњи дописник из Латинске Америке, за Спутњик каже да ова изјава има двозначни карактер.

    „Прво, Трампов саветник је то рекао уочи избора који се одржавају идуће недеље за Конгрес и Сенат у САД. Такве изјаве против режима у Латинској Америци, који нису проамерички, увек код бирачког тела у САД могу да имају одређени одјек и да Трампу донесу одређени број гласова. Друга димензија те изјаве је став Доналда Трампа према Куби, Венецуели и Никарагви који је од раније познат. Он је, наиме, и раније био против одлуке коју је донео Барак Обама да се нормализују односи са Кубом, а чак је и покушавао да те односе додатно заоштри“, објашњава Лалић.

    Како додаје, то није ништа ново у америчкој политици према Латинској Америци и збивањима на том континенту, нарочито када је реч о земљама које имају такозване леве оријентације, што су у овом случају Куба, Венецуела и Никарагва.

    „Међутим, време је учинило своје и показало да америчка политика притисака и интервенционизма у Латинској Америци није дала резултате. Не само што их није дала већ је, чини ми се, прошло време те интервенционистичке политике, што се могло видети и пре пар дана у Уједињеним нацијама, где је изгласана резолуција којом се од Америке тражи да укине економску блокаду Кубе“, напомиње Лалић.

    Према његовом мишљењу, овакве изјаве америчких званичника заправо неће много утицати на неку радикалну промену досадашње америчке политике, поготово у оваквој предизборној грозници.

    Не треба сметнути с ума, појашњава наш саговорник, да на Флориди има око милион, милион и по Кубанаца који су избегли, који су антикастристи и који траже од Америке чврсту руку према Куби.

    „Наравно, Сједињене Америчке Државе, без обзира на то што је прошло време интервенција, притисака и обарања тамошњих режима, могу да утичу на збивања у тим земљама, и то пре свега економским притисцима, стварајући невоље какве су данас рецимо у Венецуели и Никарагви, или још одавно присутне на Куби. Али сада свакако не треба очекивати никакве радикалне потезе према овим државама од стране Доналда Трампа, већ овакве поруке треба тумачити као континуитет његове политике према тим земљама, али и као предизборни потез који би у овим тренуцима могао бити од користи“, оцењује Лалић.

    Како напомиње, на америчким изборима за Конгрес и Сенат бије се битка и за позицију Доналд Трампа.

    „Ако он изгуби већину у та два представничка дома ослабиће његове позиције као председника Америке и смањиће му се шансе за избор у другом мандату. У сваком случају, какав год био исход избора, сигурно је да ће Америка и даље наставити политику притисака на те три, како их називају, ’тиранске земље‘, али не треба очекивати да би могло да дође до некаквих радикалнијих потеза“, закључује Лалић за Спутњик.

    Тагови:
    Џон Болтон, Венецуела, Доналд Трамп, САД, Куба
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога