Слушајте Sputnik
    Прање новца-илустрација

    Зашто ће сви Срби морати да одговоре да ли су функционери

    CC0 / Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 144

    Србија ни после осам месеци није скинута са „црне листе“ земаља са „системским мањкавостима у борби против тероризма и прања новца“, иако се од 1. априла примењује нови закон који регулише управо ту област. Може ли томе допринети законска обавеза попуњавања упитника клијената у банкама о томе да ли су функционери.

    Свако ко има отворен рачун у банци најкасније до 24. децембра ће морати да попуни упитник који је, како је Спутњику речено у филијалама неколико банака, крајње једноставан. Власник рачуна треба да се изјасни да ли је он или његов најближи сродник страни или домаћи функционер и да ли је на функцији био у последње четири године. Банка ће изјаву узети здраво за готово. Осим личне карте, није потребно ништа од докумената што би потврдило наводе.

    Уколико пак клијент банке не одговори на ту обавезу која је прописана новим Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма, који је у примени од 1. априла, банка ће блокирати његов рачун све док не испуни упитник, упозорили су у банкама.

    Та законска одредба би, заједно са осталима, требало да помогне држави да има увид у токове новца, како не би долазило до злоупотреба.

    Јавност је била немало изненађена када је почетком марта ове године на сајту организације „Фајненшел екшен таск форс“ (ФАТФ) осванула вест да се на листи земаља са „стратешким мањкавостима“ у борби против прања новца и финансирања тероризма нашла и Србија. Једина из Европе, у друштву Етиопије, Ирака, Шри Ланке, Сирије, Тринидада и Тобага, Туниса, Вануатуа и Јемена.

    Да је вест изненадила и наше званичнике, показало је реаговање премијерке Ане Брнабић која је тада оценила да је до тога дошло под притиском САД, а да је поред Европске комисије и посматрача Светске банке, још 15 чланица ФАТФ-а било недвосмислено против тога да се Србија стави на „црну листу“.

    Србија је у међувремену од априла почела да примењује нови закон и, према речима министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, постигла стандарде у тој области које прописују релевантне међународне организације, а међу њима и ФАТФ. Он је почетком септембра навео да је током ове године против 31 особе у Србији поднето 11 кривичних пријава за 21 дело прања новца, а да су током 2017. године донете правоснажне пресуде против 11 физичких и једног правног лица због прања новца.

    Све то ипак није било довољно да ФАТФ Србију скине са „црне листе“ са које су у међувремену отпали Ирак и Вануату. Процена тог тела, после ревизије у јуну и сада у октобру, објављена пре недељу дана била је да Србија и даље представља ризик за међународни финансијски систем. Стефановић очекује да ћемо са те листе бити скинути почетком 2019. године.

    Може ли томе допринети и попуњавање упитника клијената банака који би требало да представљају додатну проверу токова новца и евентуално да укажу на оне сумњиве.

    „Тенденција је да се испрате новчани токови до краја, да се можда одређене особе ставе под лупу, али нисам сигуран колико је то прави начин и верујем да ће то само да користи банкама да добију ажурнију базу података о својим клијентима. Мислим да ће то највише да помогне банкама, а спречавању прања новца и не баш толико“, каже за Спутњик председник Удружења банкарских клијената „Ефектива“ Дејан Гавриловић.

    Он сликовито објашњава да може да оде у банку и да дâ нетачне податке, али да то не значи да пере паре.

    „Попуњавање упитника само по себи не значи ништа. Ја можда јесам члан неке политичке партије и њен функционер, али се то зна у оквиру те политичке партије. То не може да се пронађе у Агенцији за привредне регистре, нити као неки званичан документ. Могу да кажем да нисам функционер, да ми отац није функционер, иако можда јесте. Ко ће то и на који начин да провери? И све и да се сутра испостави да нисам говорио истину, не видим какве то последице може да има“, указује Гавриловић.

    Он сматра да има других начина да се испрате и прање новца стеченог незаконитим радњама и финансирање незаконитих активности какав је тероризам и да се треба угледати на земље са уређеним друштвима.

    „Не видим да ће о томе бити јаснија слика зато што је попуњен упитник у банци“, закључио је саговорник Спутњика.

    Слично:

    „Хафингтон пост“: Америчке власти треба да истраже прање новца у Хрватској
    Бивши шеф Трамповог тима оптужен за заверу и прање новца
    Ходорковски међу осумњиченима за прање новца у Ирској
    Италија сумњичи Ердогановог сина за прање новца
    „Дејли стар“: Прање новца за финансирање ИД се врши у БиХ
    Тагови:
    упитник, клијенти, финансирање тероризма, функционери, прање пара, банке, закон, Дејан Гавриловић, Небојша Стефановић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога