Слушајте Sputnik
    Доналд Трамп на гласању

    Најважнији Трампов дан откад је изабран за председника

    © REUTERS / Carlo Allegri
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    0 131

    Сутрашњи избори у САД умногоме ће одлучити како ће изгледати америчка политика у наредне две године. Када су „очеви оснивачи“ Америке писали Устав, избори усред председничког мандата (midterm) замишљени су као једно од кључних средстава принципа „кочница и равнотеже“, којима се ограничавају широка председничка овлашћења.

    Историјски гледано, правило је да већину у два дома која чине Конгрес САД — Представнички дом и Сенат — на изборима усред председничког мандата осваја опозиција. У овом случају, то би била Демократска странка.

    Међутим, ситуација у Америци толико је затегнута да су ови избори представљени као својеврстан референдум о две године владе Доналда Трампа.

    Највероватнији исход овог „референдума“ биће да демократе освоје већину у Представничком дому, док ће републиканци задржати већину у Сенату, предвиђа некадашњи дописник листа „Политика“ из Вашингтона Милан Мишић.

    „Последице су такве да демократе добијају прилику да блокирају много шта из Трампове агенде, а оно што је можда највећа последица јесте да добијају могућност покретања опозива или импичмента. У случају да Републиканци задрже Сенат, то би био политички потез јер треба имати у виду да импичмент захтева две трећине Сената, тако да би то опет била нека врста пат позиције“, објашњава Мишић.

    Амерички грађани гласаће за кандидате за свих 435 места у Представничком дому и 35 од 100 места у Сенату. Чланови Представничког дома служе двогодишњи мандат, тако да ће читав дом бити поново биран 2020, док чланови Сената служе четворогодишњи мандат.

    Основно питање око кога се ломе копља је, према Мишићевим речима, питање миграната.

    „Трамп је у овој предизборној кампањи инсистирао управо на томе у настојањима да мобилише своју изборну базу. Инсистирао је на томе да су мигранти велика опасност за Америку. Његов вероватно најконтроверзнији потез досад био је слање око 5.000 војника на границу са Мексиком тобоже да заустави мигрантски караван који је још одавно кренуо из Ел Салвадора“, каже Мишић.

    С обзиром на то да је Трамп на председничким изборима победио освојивши три милиона гласова мање од Хилари Клинтон, ови избори су права прилика да се види права мера његовог политичког утицаја и снаге, додаје Мишић.

    Истог дана бирају се и гувернери савезних држава и чланови локалних законодавних тела. Републиканска партија тренутно има 33 од 50 гувернера и контролише већину парламената савезних држава.

    На изборима ће се бирати 36 гувернера, а демократе ће изазвати 23 републиканца који тренутно држе позиције.

    Као кључне државе на овим изборима означене су Пенсилванија, Охајо, Мичиген и Флорида, државе које су пре две године преломиле у Трампову корист. Гувернери у тим државама биће кључни за мобилизацију страначких активиста и прикупљање донација за председничке изборе 2020.

    Међутим, према Мишићевом уверењу, најзанимљивија борба за Конгрес догодиће се у традиционално републиканском Тексасу, где је изазивач републиканцу Теду Крузу, кога је Трамп поразио у борби за председнички мандат, млади демократски кандидат Бето Орурк, који, како Мишић каже, на моменте подсећа на Обаму или Кенедија.

    Орурк је доста запретио Крузу, каже Мишић:

    „Између осталог, успео је да, уопште не користећи такозване политичке акционе комитете, односно корпоративне донације, сакупи много више новца за своју кампању од Круза. Последње прогнозе говоре да ће Круз ипак надвладати, али ипак не бих искључио изненађење. А опет, већина америчких медијских коментатора тврди да, чак и ако изгуби, Орурк јача своје шансе да постане кандидат Демократа 2020“, каже Мишић мислећи на Орурка као могућег демократског председничког кандидата.

    Оно што Трампу не иде у прилог је историја, која указује на чињеницу да на изборима у средини председничког мандата превагу односи опозиција. Мишић наводи случај Барака Обаме, коме су Републиканци преузели Конгрес 2010.

    Заправо, незадовољни гласачи нису пропустили да казне председнике никада од америчког грађанског рата. Председничка партија од тада је у просеку губила 32 места у Представничком дому и два места у Сенату.

    Тако је демократа Бил Клинтон водио шестогодишњу битку са републиканцима, пошто су они 1994. преузели оба дома Конгреса. Демократе су се у Конгрес вратиле у већини 2006, тако да Обама није имао проблема са законодавним телом све до већ поменуте 2010.

    Четири године касније, републиканци су поново задобили већину у Конгресу, овај пут освајајући рекордан број места од 1929.

    Међутим, иако демократе, према проценама, воде са осам поена над републиканцима, аналитичари указују на једну чињеницу у њиховој стратегији која може да се тумачи као погрешна процена.

    Њихова кампања заснована је на мобилизацији чланства, као и на досад највећем броју жена, ратних ветерана и припадника мањина међу кандидатима. Такође их подржавају мејнстрим медији.

    Ипак, историја избора показује да на изборе у средини председничког мандата више излазе белци, конзервативци и припадници старијих генерација.

    Оно што Трампу још иде у прилог је растућа америчка економија, са незапосленошћу која пада и платама које расту. Ипак, смањење пореза корпорацијама повећало је државни дефицит за 33 одсто.

    Ако погледамо бројке, све говори у прилог процена да ће демократе преузети макар један од домова Конгреса. Поред тога што су демократе у вођству, и сама Трампова популарност пала је на најниже гране у последње две године. Док га подржава 41,8 одсто испитаника, не подржава га 54,5 одсто. Такође, 54,4 одсто грађана сматра да је скретање земље удесно погрешан пут којим Америка иде.

    Трампу, како сада стоје ствари, мало тога иде у прилог и мале су шансе да његова партија задржи већину у Конгресу. Међутим, Трамп је већ једном изненадио све који су му предвиђали пропаст на председничким изборима, тако да не смемо да искључимо ни такву могућност.

    Слично:

    Трамп посетио Београд: Народ одушевљен (видео)
    Трамп: Није лако Меланији
    Трамп о састанку с Путином: Немам појма шта да кажем
    Да ли је Трамп заиста наредио војсци: Пуцајте!
    Малагурски: Трамп каквог још нисте видели! (видео)
    Ушаков: Након Париза Путин и Трамп се састају и на самиту Г20
    Вучић: Хвала конгресменима, најважније шта ће рећи Трамп
    Трамп: Говорим истину увек кад могу
    Трамп циља Русију, мисли на Кину, а погађа Европу
    Трамп укида право на држављанство бебама миграната?
    Тагови:
    Представнички дом, Трамп, конгрес, Сенат, Америка, кампања, избори, референдум, рејтинг, избори у САД, Демократска партија САД, Конгрес САД, Републиканска странка САД, Бето Орурк, Тед Круз, Доналд Трамп, Милан Мишић, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога