Слушајте Sputnik
    Један од графита на згради некадашње амбасаде САД у Техерану

    Најстрожи потез Америке окреће Иран ка другим моћним силама

    © Flickr/ Bastian
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 452

    Завођење најоштријих америчких санкција Ирану има велики потенцијал да доведе до крупних померања на светском геополитичком плану. Потез Вашингтона, од кога ће и сам имати штету, поздравио је једино Израел. Супротстављање Кине и Русије, као и ЕУ, неће бити само декларативно.

    Иран је од поноћи под додатним америчким санкцијама, „најстрожим до сад“, како их је оценио председник САД Доналд Трамп, главни кривац за нову омчу око врата Техерана, на коју нису пристали ни његови европски савезници. Шта ће ионако рањивој иранској економији, која је до постизања нуклеарног споразума 2015. године већ била под снажним санкцијама међународне заједнице, учинити њихово поновно увођење од стране Америке.

    Ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеј је Трампу одговорио да је то још један узалудан покушај парализовања његове земље који наилази на противљење у целом свету. Није пропустио да напомене како су све досадашње америчке санкције само подстакле Иран да буде што независнији.

    Пре шест месеци Вашингтон је по изласку из нуклеарног споразума са Ираном већ увео први круг санкција Техерану. Оне су од данас проширене и на енергетски и транспортни сектор, трговину нафтом и трансакције страних финансијских институција са Иранском централном банком.

    Економиста Борислав Боровић каже да је иранскa привреда показала снажан напредак после укидања санкција потписивањем нуклеарног споразума. После свега, ирански ријал је ослабио чак 70 одсто од почетка ове године, великим делом и због страховања од очекиваних санкција. Мере усмерене на нафтни сектор биће још болније за Иран, јер 40 одсто иранске привреде зависи од прихода од продаје нафте, истиче он за Спутњик. Отуда и питање може ли се Иран сам изборити са новом ситуацијом без помоћи са стране, пре свега Кине и Русије.

    „Треба рећи да Кина већ заобилази америчке санкције Ирану тако што користи танкере из те земље превозећи нафту коју купује у Ирану, и то не само за своје потребе, него и потребе других купаца. То Техерану даје предах у времену док се због страха од америчке освете из посла повлаче компаније попут француског гиганта ’Тотала‘. Са друге стране, Русија, Индија и Иран ће наредних дана конкретизовати детаље изградње Коридора ’Север–југ‘ дугог 7.200 километара, од индијског Мумбаја преко Бандар Абаса у Ирану, Бакуа, Москве до Санкт Петерсбурга, значајног за транспорт робе, али што је још важније — и нафте. Овај коридор је врло важан зато што избегава критичне тачке, односно чворишта које условно још контролишу САД, као што су Ормуски залив, Суецки канал или Босфорски мореуз“, указује Боровић.

    Он подсећа на упозорење Ирана да уколико данас заведене санкције чак и делимично уроде плодом, остали извозници нафте неће моћи да надокнаде милион барела нафте дневно колико се до данас извозило из Ирана и да ће то резултирати скоком цене нафте.

    Иран је, указује саговорник Спутњика, трећи највећи произвођач нафте у ОПЕК-у, и зависан је о извозу у Кину, Јапан, Јужну Кореју, Индију и ЕУ, чиме пуни добар део свог буџета и држи привреду у животу. По њему је питање како ће се понашати Јапан, Јужна Кореја или ЕУ кад је реч о увозу иранске нафте због претње САД да ће прекинути приступ америчком финансијском тржишту онима који буду пословали са Ираном.

    Боровић напомиње да је ЕУ остала доследна да се не придружи санкцијама Трампа и са Великом Британијом, Кином и Русијом створила финансијски канал за легално пословање са Ираном, који ће профункционисати од 2019. године. Aли, додаје, да је питање колико ће то бити од значаја за одлуке моћних европских компанија. Оне су, како истиче, зависне од банкарског система САД и сигурно ће се руководити принципом мање штете.

    Он притом указује да ће се од данас САД бавити и сателитском контролом кретања танкера, за шта ће користити услуге и израелског Винварда, француског Каироса, па ће пратити не само банкарске токове новца за куповину иранске нафте, него и визуелно ће покушавати да „ухвате“ оне који крше њихове санкције. Упркос свему, овај аналитичар Форума независних економиста је скептичан по питању резултата нових санкција.

    „Све у свему, видећемо шта ће бити, али ја мислим да ниједне санкције нису уродиле плодом и да ће штета коју ће имати САД због тога довести до неког вида њихове модификације као што смо видели пре неки дан када је дошло до обостраног укидања санкција министрима између Турске и САД“, закључује Боровић.

    Да америчке санкције Ирану нису само економска, већ и геополитичка прича, указује историчар Немања Старовић из новосадског Центра за друштвену стабилност.

    „Сасвим је сигурно да ова ситуација са завођењем најоштријих америчких санкција Ирану заиста има велики потенцијал да послужи као својеврсни катализатор крупних померања на светском геополитичком плану. Не само када говоримо о односима Брисела и Вашингтона, него и са Руском Федерацијом и Кином“, каже он за Спутњик.

    И он указује на то да су се чланице ЕУ оштро супротставиле режиму санкција Вашингтона и да су успеле да успоставе финансијски механизам који би служио за куповину иранске нафте, заобилазећи амерички банкарски систем, који ће бити оперативан од почетка идуће године.

    „Сигурно је да ће и Русија и Кина из различитих мотива покушати да заобиђу и дерогирају систем санкција којима је од данас Иран подвргнут. Русија свакако због својих геостратешких дугорочних политичких циљева јер жели да остане на путу чврстог савезништва са режимом у Техерану, док је Кина са друге стране, жедна нафте, енергената и не може у том стриктно економском смислу да се одрекне нафте из Ирана“, објашњава Старовић.

    Овај историчар, одличан познавалац прилика на Блиском истоку, посебно сматра значајним то што је Трампова администрација најавила да ће осам држава бити привремено изузето из режима санкција. Међу њима су и највећи увозници иранске нафте — Кина, Индија, Јапан, Јужна Кореја и Турска, која је, како додаје, очигледно успела да извуче максималну корист од „случаја Хашоги“ којим је веома вешто управљала имајући у виду сопствене интересе.

    Саговорник Спутњика посебно указује на чињеницу да је Кина међу тих осам држава којима ће бити од стране САД привремено дозвољен увоз иранске нафте. Како објашњава, Вашингтон очито није вољан да отвара још један фронт у свом економском рату са Кином.

    „Такође је битно да се међу осам држава изузетих из режима санкција налази и Ирак, који је и до сада реекспортовао велике количине иранске нафте. Стога не чуди велико самопоуздање режима у Техерану, који тврди да ће веома лако и ефикасно успети да разбије зид санкција које су му данас наметнуте“, закључио је Старовић.

    Том самопоуздању је несумњиво допринела и за Вашингтон упозоравајућа констатација ајатолаха Хамнеија по питању дисциплиновања санкцијама: „САД то покушавају 40 година, али свих тих година, Иран је био победник, а САД губитник“.

    Слично:

    Иран осудио најновије санкције САД
    Трамп се окомио на Иран и захвалио Русији
    Шеф немачке дипломатије: Ризично је превише притискати Иран
    Хаменеj: Иран и Русија могу да обуздају САД
    Спремите се, долазе Трампове санкције!
    Данска ће тражити нове санкције ЕУ против Ирана
    Тагови:
    заобилажење санкција, извоз нафте, ЕУ компаније, америчке санкције, губитник, победник, ирански нуклеарни споразум, привреда, Немања Старовић, Борислав Боровић, Ајатолах Сајед Али Хамнеи, Доналд Трамп, Иран
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога