Слушајте Sputnik
    Област око Кипра у средоземном мору

    Криза Медитерана: Може ли у Егејском мору у року од три сата да плане рат

    Screenshot/Google maps
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    2390

    Недавне претње турског председника Реџепа Тајипа Ердогана упућене Кипру изречене су како би се ојачала турска страна у кипарском спору, а такође и да би се замаскирала тешка економска ситуација у Турској.

    Мало је светских криза као што је кипарска. Острво је подељено на грчки и турски део још од турске интервенције из 1974. године. Од тада преговори о уједињењу острва теку у ритму „корак напред, два корака назад“.

    У међувремену, међународно признате власти кипарских Грка успеле су да свој, већи део острва прикључе Европској унији, док власти кипарских Турака признаје једино Анкара.

    И овако тешку ситуацију у преговорима који се одвијају под покровитељством УН, с времена на време нарушавају ратоборне изјаве са обе стране.

    Међутим, изјава турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, у којој је међународне нафтне компаније које истражују подморје око Кипра назвао пиратима и у којој је отресито нагласио да Турска неће дозволити експлоатацију нафте и гаса у кипарским водама, прети да од Источног Медитерана, до сада углавном познатог по пешчаним плажама и луксузним летовалиштима, направи ново кризно жариште.

    Ердоганов иступ може се рачунати као додавање уља на ватру ако у обзир узмемо да је један од његових најближих саветника Јигит Булут још прошле недеље упозорио Грчку да не провоцира рат са Турском због спорних области у Егејском мору. Булут је оштро запретио да ће се Грчка суочити са „катастрофом у року од три до четири сата“ пошто се одлучи да нападне суседа.

    То није први пут да Турска звецка оружјем у Источном Медитерану, све је почело пре две године када су амерички и норвешки стручњаци открили да се у водама источног Средоземља крију огромне резерве нафте и природног гаса, објашњава некадашњи дописник Танјуга из Турске Војислав Лалић.

    Кипар, Израел и Египат одмах су отпочели са истраживањем својих територијалних вода, али је истраживања у околини Кипра спречила турска ратна морнарица, каже Лалић.

    Кипар је прошлог месеца позвао енергетске гиганте, француски „Тотал“ и амерички „Ексонмобајл“ да се надмећу за истраживање у оквиру Блока 7 Ексклузивне економске зоне, док је Блок 10 већ дат на управу „Ексонмобајлу“ и „Катар петролеуму“.

    Проблем је што Анкара сматра да Блок 7 улази у територијалне воде „турске републике северног Кипра“, сепаратистичке творевине кипарских Турака.

    Још у фебруару, турски ратни бродови пресрели су истраживачки брод италијанског нафтног гиганта „Ени“ и спречили га да врши даља истраживања.

    „Они који су мислили да могу да предузимају кораке у Источном Медитерану и Егеју супротне турским интересима сада схватају колико су погрешили“, рекао је недавно Ердоган и додао:

    „Апсолутно је неприхватљиво да се природни ресурси Источног Медитерана узурпирају и да се Турска и ’турска република северни Кипар‘ искључују.“

    „Турска на тај начин очигледно покушава да ојача позиције кипарских Турака у преговорима, који се, као што је познато, воде деценијама под покровитељством УН. Турска сада предлаже да се подводна истраживања прекину, све док се не нађе трајно и праведно решење за кипарски проблем“, објашњава Лалић и наглашава да је проблем у томе што Турска грчкој страни поставља неприхватљиве услове.

    У Турској постоји страх да ће се Кипар, Израел и Египат договорити о изградњи гасовода, о чему су у међувремену већ почели разговори, којим би се гас транспортовао до купаца у Западној Европи, напомиње Лалић.

    Према његовим речима, поставља се питање будућности преговора о уједињењу Кипра у светлу новонасталих догађаја. Преговори су прекинути средином прошле године, када су представници кипарских Грка, чија је влада међународно призната и која припада ЕУ, предложили да Турска повуче 35.000 својих војника са севера Кипра. Анкара је тај предлог одбила.

    Тешко је прогнозирати како ће се преговори одвијати, али, каже Лалић, генерални секретар УН Антонио Гутереш недавно је разговарао са представницима страна у сукобу и рекао да има шансе да се преговори наставе.

    „Ситуација је доста деликатна зато што Турци желе да и даље играју главну улогу на подељеном острву. Пре неколико дана су се на Зеленој линији сусрели лидери грчке и турске заједнице, Акинџи и Анастасијадис. Договорили су се да отворе још један гранични прелаз између две заједнице, али нису успели да се договоре када ће преговори о трајном решењу кипарског питања бити настављени“, каже Лалић.

    У преговорима прекинутим прошле године, две заједнице су нашле заједнички језик око многих питања, пре свега око имовине која је после турске интервенције узурпирана, али нису могли да се договоре око кључног питања — граница између федералних јединица будуће заједничке државе, додаје Лалић.

    „Иако су се договорили да Кипар буде федерална држава, нису успели да се договоре где ће бити границе федералних јединица“, објашњава Лалић.

    Оштра реторика турског председника и његовог саветника може да се тумачи и као одговор на идеје које се чују у Атини да прошири грчке територијалне воде у Егеју са шест на дванаест наутичких миља, а такође и скретањем пажње са унутрашњих проблема Турске.

    Инфлација је у Турској прошле недеље порасла на 25 одсто, док је вредност турске лире пала за више од 40 одсто у односу на амерички долар.

    Истоветне поруке о одбрани граница и турских националних интереса Ердоган је послао како кипарским Грцима, тако и Сирији, напомиње Лалић.

    Готово истог дана када је почео да звецка оружјем према Кипру, што је изазвало осуде и у ЕУ, сличну поруку Ердоган је упутио и Сирији због Курда који, како је рекао, угрожавају турске грађане у источној Анадолији.

    Слично:

    Ердоган: Турска не намерава да призна Крим
    Ердоган: Надам се састанку с Путином и Трампом
    Ердоган: Наређење да се убије Хашоги стигло са највишег врха
    Ердоган: Нека се више нико не усуди да изврши такав злочин на територији савезника НАТО-a
    Вучић: Ердоган је желео да се издвојимо и сами разговарамо
    Ердоган: Нови аеродром у Истанбулу симбол успеха Турске у протеклих 95 година
    Тагови:
    кипарска криза, гасовод, Кипар, експлоатација, Ердоган, криза, изјава, Турска, преговори, гас, турска не дозвољава експлоатацију нафте и гаса у мору око Кипра, УН, Војислав Лалић, Реџеп Тајип Ердоган, Турска република Северног Кипра, Кипар, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога