Слушајте Sputnik
    Конгрес

    Предстоје жестоки окршаји Беле куће и демократа, притисак на Балкан се смањује (видео)

    © AP Photo / Susan Walsh
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    2320

    Резултати међуизбора у Сједињеним Државама, на којима су демократе преузеле контролу над Представничким домом а републиканци ојачали превласт у Сенату, неће утицати на политику Вашингтона на Балкану и његов приступ питањима Косова и Метохије и судбине Републике Српске — бар не на краћи рок.

    Што се тиче Србије, ми смо тамо где смо и били, речено је у емисији „Свет са Спутњиком“, у којој су перспективе америчке спољне политике после избора за Конгрес на средини мандата анализирали др Александар Гајић са Института за европске студије, политиколог Александар Павић и аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић.

    Према оцени Александра Гајића, Америка ће се, као и досад, пре свега бавити самом собом или крупним геополитичким просторима и темама као што су Блиски исток, односи са Русијом и ситуација у ЕУ, а мање Балканом, где се ствари раде махом по инерцији или се сагледавају кроз призму тих ширих односа у свету.

    „У том смислу, ми немамо бољу позицију него што смо имали, само што смо под мањим притиском него пре две године. Уколико се, међутим, Трамп избори за нови четворогодишњи мандат, онда би његова спољна политика могла да се позабави и Балканом, али како и да ли бисмо могли да прођемо боље, зависи више од нас и од тога како ћемо се поставити, као и од геополитичких односа и на Блиском истоку, и са Русијом и ЕУ, али и од стања унутар ЕУ и од тога шта ће од ње остати. А у том простору, где ће и Трамп да води своју политику, ако се добро позиционирамо можемо да извучемо много више него што сад изгледа да можемо“, образлаже Гајић.

    Нови однос снага у Конгресу, сагласан је и Обрад Кесић, не доноси нагле промене у кратком року и не иде ни на штету, ни у корист ни Србији, ни Републици Српској зато што је Балкан „на периферији америчких интереса“.

    С друге стране, истиче Кесић, Србија и Српска профитирале су не зато што су се нагло променили ставови Трампа о конкретним питањима од значаја за Србе, него због борбе која се води за контролу над америчком спољном политиком и за то да ли ће она бити глобалистичка или националистичка, а Србима генерално иде у рачун да она буде националистичка, попут оне коју нуди Трамп.

    Кесић прогнозира да ће у Америци бити великих подела и жестоке борбе између доњег дома Конгреса и Трампа, што, по његовом мишљену, иде у корист актуелном председнику што се тиче кампање за изборе 2020. године.

    „Дугорочно Трамп има предност да постигне веће резултате што се тиче односа са Русијом и жеље да се промене темељи америчке спољне политике. У том контексту има више простора и за Србију и Српску, али то није зато што долази до било каквих промена везаних за специфична питања Косова и БиХ, него зато што је Трамп у бољој позицији да постигне веће резултате око кључних питања америчке спољне политике“, наводи овај експерт.

    Имајући у виду промене које се дешавају, уверен је Александар Павић, време ради за нас и нема разлога за журбу, тим пре што остаје на снази приступ да нам под Трампом неће ултимативно наметати решења, јер „то није његова филозофија“.

    Много се више жури Бриселу, јер им, како наглашава Павић, истиче мандат и ближе се мајски избори за Европски парламент, а висока представница Федерика Могерини жели да нешто остави иза себе, „а можда чак и неку Нобелову награду, ако је могуће“.

    „Баш због тога надам се да је наша тактика да разговарамо али да не потписујемо ништа“, додаје наш саговорник.

    На опаску да САД ипак лобирају за улазак Приштине у Интерпол, Павић указује да су структуре у Стејт департменту махом остале нетакнуте, а да је њихова оријентација глобалистичка, либерално-интервенционистичка и оснажена неоконзервативцима, који имају врло сличан став.

    Ипак, наглашава он, Вес Мичел, који је антируски опредељен интервенциониста, не може да ради оно што је радио његов претходник Брајан Хојт Ји.

    „Са те стране ми имамо много маневарског простора, мада не толико да форсирамо неко своје решење, али за две године ће се још много тога дешавати у свету. Одржаће се и избори за Европски парламент, мења се слика у европским државама, тако да нема разлога за журбу. Неће бити тог притиска који ће нас терати да пристанемо на нешто што не желимо. Више је на нама како ћемо нешто да прочитамо, а ово треба да читамо управо тако: да идемо полако, да нико не може да нас збрза, да знамо шта су нам интереси. А то је очување Косова и Метохије у саставу Србије и да чекамо боље време, које неумитно долази“, уверен је Павић.

    По мишљењу Гајића, Србија треба да гаји најбоље односе са америчком администрацијом и да чека расплет избора 2020, не обазирући се на страначке сукобе унутар САД.

    „Њихови унутрашњи сукоби су њихови, а ми треба да гледамо да извучемо најповољније могуће решење на Балкану, и када је у питању очување Републике Српске, и када је у питању Косово. Две светске силе које су чланице Савета безбедности УН инсистирају да се КиМ реши у оквиру међународног права и Резолуције 1244, и ми треба да покушавамо да гурамо ствари да се врате у тај оквир колико је год могуће“, каже Гајић, подсећајући да је 10 земаља већ повукло признање Косова, па зашто не би још толико у наредне две године.

    Тиме би се, сматра, направила потпуно другачија клима, а ако би покушаји Косова да се афирмише на међународној позорници крахирали на више места где желе да уђу на мала врата, и њихови спонзори би видели да то не иде, а то су људи из администрације средњег и вишег нивоа, или неке државе где се власт мења и неке генерације политичара који одлазе, као Ангела Меркел.

    „Тако ћемо добити потпуно друкчији међународни пејзаж око Србије и ми то треба да искористимо најбоље што можемо. Друго је питање колико су наше политичке елите способне и спремне и колико имају вере и воље да истрају у томе“, напомиње Гајић.

    Александар Павић указује на још један моменат, који може бити важан за Србију код актуелног америчког председника.

    „Трамп је личан и воли да прави личне односе. Он памти добро и лоше. Рецимо, хтео је да се сретне с Виктором Орбаном из захвалности што га је овај подржао. То су ствари које доносе поене. Ако успете да направите личну конекцију, макар чак и да дође до Трампа да га је подржао председник Српске, то је одличан потез“, наводи аналитичар, имајући у виду чињеницу да је Милорад Додик позвао Србе у САД да подрже Трампа и републиканце.

    Кад је реч о шансама да се на прослави века од краја Првог светског рата 11. новембра у Паризу нешто реши о Косову, будући да ће тамо бити сви светски лидери као и председник Србије Вучић и косовски председник Тачи, Александар Павић оцењује да су те шансе минималне, јер је превише делегација, мало времена, а и протокол је стриктан.

    На питање да ли је реално очекивати да Трамп до краја мандата посети Србију, и Павић и Гајић кажу да је то могуће само ако амерички председник буде долазио у посету читавом региону.

    Тагови:
    Балкан, Конгрес, Америка, утицај, избори, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога