Слушајте Sputnik
    Таписерија посвећена Косовском боју у двроцу Шенонсо Француској

    Енигма: „Бој на Косову“ међу биткама западне Европе у француском дворцу

    © Фото : Бошко Бојовић - приванта архива
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    11861

    Случајност је хтела да један туристички обилазак дворца Шонансо на Лоари историчара и професора на париској Сорбони др Бошка Бојовића донесе невероватно откриће — монументалну таписерију Косовског боја.

    У једном од најпознатијих и најпосећенијих двораца у Француској, она се налази у предворју собе која је припадали краљици Марији Медичи.

    Византолог, дугогодишњи професор на катедри за историју на чувеној Сорбони, Бојовић у разговору за Спутњик каже да се не зна од када је таписерија на том месту у дворцу, који је током дуге историје мењао власнике, а од 1913. године је у поседу индустријалаца, породице Меније, која га је претворила у музеј.

    Он указује на то да је посреди несумњиво дворска таписерија, вероватно с краја 16. века. Такве таписерије, а она је димензија пет и по метара са три и по метра, није себи могао да приушти неко ко није са двора. Оне су, каже саговорник Спутњика, рађене као кућа, месецима, некад и годинама, и то је јако много коштало.

    У покушају да нешто више сазна о пореклу и наручиоцу таписерије, Бојовић се запутио у белгијски град Оденард, где су у 16. и 17. веку биле огромне ткачнице, мануфактуре, у којима је радило више од 100.000 људи. На основу рада извесно је да је таписерија из тих фландријских ткачница, где, каже, постоји не само леп музеј посвећен њима него и огроман архив где се налазе хиљаде уговора са именима наручилаца таписерија.

    Дворац Шенонсо у Француској
    © AFP 2018 / GUILLAUME SOUVANT
    Дворац Шенонсо у Француској

    Највероватније постоји и уговор о томе ко је наручио таписерију „Косовски бој“, али такво откриће захтева велико истраживање.

    „Заинтересовала се и госпођа која је стручњак, специјалиста за те таписерије Mартине Ванвелден, зато што осим битака Александра Великог, све друго на тим таписеријама су догађаји, битке из западне Европе. Дакле то би био преседан. Био би то једини циклус који приказује догађај са Балкана, управо Косовску битку“, каже Бојовић.

    Он објашњава да је таписерија „Косовски бој“ део једног циклуса и да зато она вероватно није једина на ту тему. Постоји, каже, индиција да се један од делова тог циклуса налази у колекцији Ив-Сен Лорана.

    На питање да ли то у ствари значи да ми ни не знамо колики је значај придаван Косовском боју у то време, овај историчар одговара да се управо о томе ради.

    „На коментару који се налази уз таписерију о томе шта она представља пише да је то Косовска битка из 1389. године, пише ко су учесници битке, али и да је то најважнија битка у средњем веку у Европи. Пише још и то да је поводом те битке, француски краљ Карло Шести наредио да звоне звона у свим црквама у Француској у част победе хришћанске војске над Турцима и да је лично отишао у Нотр Дам на молебан тим поводом“, наводи Бојовић.

    Табла испод таписерије у дворцу
    © Фото : , Бошко Бојовић - приванта архива
    Табла испод таписерије у дворцу

    Помиње се, додаје он, и то да је управо француски краљ наредио да се служи Те Деум у Нотр Даму, помињу се и цар Лазар и Милош Обилић, такође се објашњава да је у средишњем делу таписерије патријарх Спиридон, који благосиља српску војску, а да је у левом горњем делу турска војска која се повлачи.

    У подужем коментару испод кога је потписана Ен Фостер, наводи се и то да „Анђели истребитељи“ на таписерији сатиру турску војску и терају је у бекство, као и то да је она могла настати после велике хришћанске поморске победе код Леванта 1572. године, прве велике победе против Османске империје после оне на Косову.

    Зато што се турска војска повукла са Косова поља, а победником се сматрала она која на њему остане, слављена је победа српске војске. Бојовић, међутим, каже да ми не знамо исход битке, јер се турска војска повукла како би Бајазит могао да осигура трон после погибије цара Мурата. Али невезано од исхода саме битке, он указује на њен значај.

    „Има битака као Бородино, које су неизвесне по исходу, али имају своје последице. Бородино је било војнички нерешена битка, а у ствари руска победа. А овде је по запису на косовском стубу Деспота Стефана Лазаревића из 1402. године победа хришћана. И други извори што су ближе догађају говоре о победи хришћана. Али политичке последице су биле другачије“, указује овај историчар.

    Таписерија посвећена Косовском боју у дворцу Шенонсо Француској
    © Фото : Бошко Бојовић - приванта архива
    Таписерија посвећена Косовском боју у дворцу Шенонсо Француској

    Косовском битком је отворен пут Турцима, јер им се отворила Моравска долина, а то је капија Балкана и пут ка средњој Европи. Познато је да је Косовска битка имала велики одјек у Европи и једну универзалну димензију по самом геостратешком, историјском значају, последицама те битке, објашњава саговорник Спутњика.

    На опаску да би се могло рећи да Косовска битка на неки начин и данас траје, Бојовић каже да то има своје објашњење.

    „Косово је, у сваком случају, увек имало геостратешки значај. У средишту Балкана, на скоро једнакој удаљености од три мора. Ту су биле велике битке и пре и после Косовске битке. Није чудо што се и данас на том простору Косова и Моравске и Вардарске долине ломе копља и велике силе и њихови експоненти, њихови пиони, отимају и боре за тај простор“, напомиње Бојовић.

    Он подсећа да је на тој територији, после Косовског боја, исто тако значајна битка вођена и 1448. где Срби нису учествовали директно, али јесте малтене пола Европе, и била је велики пораз хришћана. Такође, битка код Качаника 1690. у рату Свете лиге против Турске. Па Кумановска битка 1912. године, после које су Турци коначно напустили Косово и Метохију. Све је, каже он, у тој зони и том окружењу.

    Таписерија „Косовски бој“ у дворцу Шонансо на Лоари, каже Бојовић, колико значи част и поштовање српској војсци, толико може бити и извор за нова сазнања о тој бици.

    „Нових извора, као што се види по овој таписерији, очигледно има. Посредних, али има, а шта би се тек могло наћи у архивама, хроникама, у старим списима. Сигурно да постоји више од онога што ми знамо“, каже овај историчар, који је привео крају своју дугогодишњу професорску каријеру на чувеној Сорбони.

    Бојовић је са жаљењем констатовао да су Французи у средњем веку имали више слуха за значај Косовске битке и за поштовање онога што је српска војска урадила 1389. него што данас имају за велику победу српске војске, раме уз раме са француским војницима у Првом светском рату.

    Некада су у част српској војсци звонила сва звона у црквама у Француској, а краљ лично присуствовао молебану у Богородичиној цркви у Паризу. Данас се у том истом Нотр Даму, на срамоту Француске, поводом века од победе у Првом светском рату, поред српске заставе вијори и косовска, самопроглашене државе на тлу Србије.

    Тагови:
    Бој на Косову, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога