Слушајте Sputnik
    Гасовод Јужни ток

    Стратешки пројекат: Помоћ Русије за енергетску безбедност Србије

    © AP Photo / Marko Drobnjakovic
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    0 690

    Капацитет подземног складишта гаса „Банатски двор“ биће проширен следеће године. У њега ће, уместо досадашњих 450, моћи да стане 750 милиона кубика гаса. Реч је о заједничком пројекту „Гаспрома“ и „Србијагаса“.

    Иако информација да међудржавни споразум о транзиту гаса између Русије и Украјине истиче 2019. године звучи као нешто што је јако далеко од нас, грађани Србије који су се деведесетих година смрзавали током енергетских санкција међународне заједнице, знају да је и те како важна за Србију.

    Наша земља тада није имала складиште природног гаса, међутим, када је 2006. и 2009. године због престанка транзита руског гаса преко Украјине била велика криза са снабдевањем, гас је могао да се повуче из складишта у Банатском двору и обезбеди сигурно снабдевање болница, прехрамбене и других индустрија које не могу да зауставе постројења, па и топлана које греју већину градова у Србији.

    Најава проширења складишта у Банатском двору је наставак стратешког пројекта за нашу земљу, каже за Спутњик одличан познавалац енергетског система Јелица Путниковић. Она подсећа да су Руси у њега ушли у пакету са приватизацијом Нафтне индустрије Србије и причом о изградњи гасовода Јужни ток.

    „Подземно складиште ’Банатски двор‘ заправо је компанија која је у већинском руском власништву 51 одсто. Они су је финансирали, а било је и стручне сарадње око завршетка прве фазе. Одмах се дошло на идеју о томе да се капацитет повећа на милијарду кубних метара гаса у другој фази развоја. Сада се говори о 750 кубних метара, претпостављам да је заправо реч о техничким разлозима и да тренутно нема могућности или би било прескупо да се капацитет повећава на милијарду кубних метара гаса“, каже саговорница Спутњика. 

    Радови на проширењу складишта требало би да почну крајем јуна следеће године, а вредност пројекта је око 70 милиона долара. Осим повећања укупног, очекује се и повећање дневног капацитета са садашњих пет на десет милиона кубика на дан. Завршетак друге фазе Банатског двора је јако важан за Србију, јер већ наредне године Русија више неће моћи да нам шаље гас преко ће, ако не потпуно, онда велики део гаса који шаље преко Украјине, али то није једина неизвесност која нас очекује, каже Јелица Путниковић.

    „Не знамо шта ће бити са другом цеви Турског тока, да ли ће бити направљен гасовод који ће гас од Турске, преко Бугарске водити до Србије и даље у Европу. Са постојећим гасоводом из Мађарске не можемо да обезбедимо довољно гаса у екстремним ситуацијама када су велике хладноће или ако поново дође до техничких проблема. Завршетак друге фазе ће обезбедити сигурно снабдевање већини потрошача у Србији“, тврди Путниковићева. 

    Она очекује да ће радови на проширењу стратешки важног објекта бити завршени 2020. године, јер се у планирању овако важних пројеката ништа не дешава случајно. Проширење складишта ’Банатски двор‘ је важно за Србију, јер ће повећати енергетску сигурност, шта год да се деси са Украјином или Турским током, знамо да је безбедност једне земље нераскидиво повезана са енергетском сигурношћу, каже Путниковићева.

    „Једноставно, ми немамо довољно природног гаса у својим налазиштима, не би могле да раде ни градске топлане, ни индустрија која троши тај енергент. Свако ново повећање капацитета значи да Србија неће стрепети од тога да ли ће успети да обезбеди довољно гаса у датом моменту“, каже Јелица Путниковић на крају разговора за Спутњик.

    Складиште Банатски двор засад је једино такво у нашој земљи, али из „Србијагаса“ и Владе више пута је најављено да би могло да буде изграђено макар још једно складиште природног гаса.

    Слично:

    Енергетски бич: Украјина упозорава Европу на учешће у „Северном току 2“
    Енергија — најмоћније политичко оружје
    Пољска потписала уговор за течни гас из САД
    Тагови:
    друга фаза, даљинско грејање, гасовод, испорука гаса, складиште гаса, енергетска безбедност, прекид, улагање, изградња, Србијагас, Гаспром, Јелица Путниковић, Банатски Двор, Украјина, Србија, Русија, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога