Слушајте Sputnik
    Војска ЕУ

    Макронов медијски спектакл: Шта о европској војсци кажу на истоку Европе

    © AFP 2018 / FREDERICK FLORIN
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    0 191

    У догледно време неће бити побољшања у односима Сједињених Држава са Русијом и Кином, сматра професор Филип Ковачевић са Универзитета у Сан Франциску. Он у интервјуу за Спутњик коментарише резултате недавно одржаних избора за амерички Конгрес, али и предлог француског председника Емануела Макрона о формирању европске војске.

    То је само политичка реторика Макрона који се јуначи пред Трампом јер жели да постане лидер број један у Европи, каже Ковачевић, уз оцену да Макрон покушава да иде стопама Шарла де Гола и да од Француске тобоже поново направи свјетску силу.

    — Све је то, међутим, медијски спектакл, на нивоу неоригиналне позоришне представе. Са друге стране, идеја „паневропске“ војске може да убрза распад Европске уније јер источноевропске државе као што су Пољска, Румунија, Естонија, Литванија и Летонија имају повјерења само у америчке војне снаге у оквиру НАТО-а. Оне ће радије напустити Европску унију него војни савез са САД и Великом Британијом.

    Како тумачите резултате недавних избора у Америци. Побједом у Сенату, Трамп се несумњиво показао као жилав противник америчкој дубокој држави. Шта нам то говори о поларизацији америчког друштва?

    — Ови избори јасно показују да се озбиљна криза и корозија америчког политичког система настављају. Резултати показују да су америчке елите жестоко подијељене и да су спремне на све да би њихови економски и идеолошки интереси одржали примат. Све ово подсјећа на закључке ове године објављене књиге двојице професора са Харварда, Стивена Левицког и Данијела Зиблата, у којој описују како умиру демократије. Сви сегменти овог процеса су данас јасно видљиви на америчкој политичкој сцени, посебно у контексту односа између моћних политичких и медијских лобија. Нажалост, анимозитет елита се све више прелива и на односе између широких народних маса, што се одржава у порасту свакодневног насиља и дискриминације. Очекујем да, чим економија зашкрипи, крене огроман талас протеста, штрајкова, радикалних испада и сличних дешавања.

    Колике су Трампове шансе да на бази резултата ових избора освоји и други мандат?

    — Трамп дубоко вјерује да ће освојити други мандат. Мислим да је спреман чак и да не призна резултате избора уколико не побиједи. С друге стране, иако су имали пуне двије године од предсједничких избора, демократе још нису опредјелиле кохерентну политичку стратегију нити су пронашле лидере који су способни да је изведу. Тренутно они само контрирају Трампу, а од тога је, дугорочно гледано, слаба политичка корист. У исто вријеме, вишедеценијска главна стратешка оријентација америчке спољне политике, која се ослања на глобалну војну премоћ и глобалне институције које погодују америчким националним интересима, показала се као изузетно стабилна.

    Колико је америчка спољна политика у том смислу подложна промјенама? Да ли би Трампов други мандат могао донијети промјену политике према Русији?

    — Све што је досад урадио Трамп не показује ни најмању промјену у том аспекту. Трамп жели свијет у коме је Америка и даље најјача и најутицајнија. Он је за америчку доминацију, а не за мултиполарност. Он се само игра „доброг полицајца“ да би збунио друге лидере, али ту нема суштинске жеље за било каквим уступцима. Због тога не очекујем било какво побољшање у односима са Русијом или Кином.

    У водећим европским пријестоницама влада доста забринутости поводом могуће ликвидације Споразума о ракетама средњег и кратког домета. Шта мислите, колико би излазак САД из тог споразума заиста био опасан по свјетски мир?

    — Овај споразум већ не постоји. Све велике силе су га тајно кршиле, а неке, као Кина, нису њиме биле ни обавезане. Висока међународна политика је базирана на равнотежи моћи, а не на споразумима и декларацијама. Уколико САД повећају број ракета у Европи или их позиционирају ближе границама Русије или Кине, ове двије државе ће одговорити истом мјером. Као одговор на ракете у Пољској и Румунији, Русија може активирати бивше совјетске ресурсе на примјер на Куби и оснажити их новим војним оруђима.

    Како у том кључу видите понашање НАТО земаља које су припадале бившем источном лагеру, па и Црне Горе. Да ли би оне биле кадре да се сјутра одупру евентуалним америчким притисцима да ракете са копненим позиционирањем размјесте и на њиховој територији?

    — Политичке елите држава које сте набројали, укључујући и Црну Гору, више су него спремне да удовоље било каквим захтјевима из Вашингтона, а обичне грађане тих држава нити питају, нити их је брига за њихово мишљење. Једини могући начин промјене је смјена власти и замјена елита.

    Тагови:
    Макрон, церемонија, Филип Ковачевић, регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога