Слушајте Sputnik
    Докторска ординација

    Ко иде на боловање, мора да пази на детективе

    © Фото : Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    1122

    Хоће ли модерне технологије у рукама детектива, подржаних новим законским изменама, доскочити лажним боловањима којих је у Србији и даље прилично. Готово 10 одсто боловања се односи на она лажна.

    Недавно усвојене измене и допуне Закона о детективској делатности требало би, између осталог, да помогну послодавцима да раскрсте са лажним боловањима којих у Србији није мало. Од око 280.000 боловања, колико се годишње отвори у Србији, више од 30.000 је лажно, указују подаци. Убудуће ће и детективи бити овлашћени да прикупљају податке „о повредама радних обавеза или радне дисциплине“, како је то прецизирано у Закону.

    Адвокат Божидар Спасић, некада власник једне од првих детективских агенција на Балкану, за Спутњик каже да за детективе то неће бити новина јер су се они и досад бавили прикупљањем таквих података, „покривајући“ се другим овлашћењима која им је пружао закон. Пракса је, међутим, показала да захтеви за таквим истраживањима нису били масовнија појава, поготово када су у питању домаћи послодавци.

    Спасић, који је сада ангажован у породичној адвокатској канцеларији, указује да се те истраге спроводе још од 2005. године, када су им се прво за помоћ обратили странци, послодавци из иностранства, или стране детективске агенције, конкретно из Немачке и Аустрије. Тражиле су, додаје он, да проверимо да ли је одређено лице, обично из унутрашњости Србије, стварно болесно, да ли се лечи или је у питању лажно боловање.

    Почело је са гастарбајтерима из Србије, који су најчешће одмор у Србији продужавали боловањем. Из иностранства би нам доставили све податке, тражили од нас да одемо на одређену адресу и снимимо и документујемо затечено стање, објашњава Спасић. Наши људи су, како каже, најчешће узимали боловања у лето због пољских и радова на кући, на јесен због бербе, а у зиму због слава.

    Недуго потом, сличне захтеве су имали и од страних послодаваца у Србији.

    Московски биро
    © Sputnik / Владимир Астапкович

    „Овде је то кренуло чим су странци почели да отварају своје филијале, фабрике. Они су почели да се интересују да ли радници стварно иду на боловање. Довољно је било да се само достави фотографија да човек, рецимо, седи на неком весељу, да ради на кући, да је на вашару… и то је било сасвим довољно да се предузимају мере према тим људима“, указује саговорник Спутњика.

    На питање у којој мери такви подаци занимају стране, а колико домаће послодавце, овај адвокат каже да је неупоредиво већи број странаца који су тражили проверу наших радника који раде у њиховим фирмама а пријављују да су на боловању.

    „Мислим да се ту однос своди на 90 одсто према 10 одсто у погледу захтева које детективске агенције могу да имају с обзиром на то да је то код нас материја која је мање истражена. То се код нас гледа на другачији начин — нећеш ваљда да цинкариш комшију и слично… А и Србија је мања земља, па су могућности да се забашури лажно боловање веома скучене, јер су обично радници из места у коме је и фабрика“, објашњава он.

    Код нас то, како истиче, још није толико заживело. Спасић је прецизирао да се детективски посао у овом случају своди само на проверавање активности људи који су званично на боловању. Како напомиње, нема провера код доктора и у здравственим установама које су дале боловање. Увид у лекарску документацију је заштићен и болница није у обавези да одобри такав захтев. Он, међутим, додаје да је фотографија или снимак као документ сасвим довољан, поготово сада у ери квалитетних камера на мобилним телефонима где директно можете посладавцу да пренесете шта ради његов запослени док је на боловању. 

     „Када се прикупе докази, а то су обично фотографије или печатом оверена изјава приватног детектива, онда се такви докази предају оном ко је наручио посао и он онда покреће одређени поступак. Код нас је то углавном дисциплински, а код странаца се то мора решавати на суду. Углавном, успешност доказивања је фантастична јер наши људи су јако неопрезни“, истиче он. Када узму боловање они изађу и у кафане и на друга места где могу бити виђени и тако детективима олакшавају посао, наводи саговорник Спутњика.

    Он ипак напомиње да то није чест детективски посао.

    „Ти захтеви за проналажењем лажних боловања нису нека масовна појава да бисмо сада рекли да су детективи затрпани захтевима да провере боловања. То је десетак случајева у пар месеци. То су, рекао бих, више кампањски него што су неки редовни детективски послови“, напоменуо је Спасић.

    Та материја за детективе није нова, каже он. Питање је само хоће ли је оваквим законским прецизирањем послодавци боље препознати и у већој мери користити како би у фирми могли да рашчисте са једним од могућих проблема који у крајњем утиче на резултате пословања.

    Слично:

    Труднице у Србији месецима без накнаде
    Запослени неће новац, неће похвале — хоће...
    Послодавац из снова радницима поклања 1.260 аутомобила и 400 станова
    „Сбербанка“ – други најпожељнији послодавац у Србији
    МИ5, најбољи послодавац за британске гејеве
    Европски суд: Послодавци могу да забране мараме на послу
    Нови списак: У 185 фирми затечени радници на црно
    Радници „Гоше“ испред Владе: „Плата?! Шта је то?“
    У страху од губитка посла радници пристају на све
    Случај „Јура“ — радници умиру певајући
    Тагови:
    лажно, детективи, агенција, боловање, праћење, послодавци, суд, лекари, странци, Божидар Спасић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога