Слушајте Sputnik
    Саломе Зурабишвили

    Хоће ли Саломе остварити „грузијски сан“

    Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    1292

    Победом у другом кругу председничких избора, Саломе Зурабишвили је постала прва жена на челу Грузије и прва председница једне бивше совјетске републике ван Балтика. Описују је као искусног и прагматичног политичара, али остаје питање како ће се њено председниковање одразити на руско-грузијске односе?

    Зурабишвилијева је у другом кругу председничких избора у Грузији освојила 59,52 одсто гласова, а њен противкандидат Григол Вашадзе — 40,48 одсто гласова.

    За кандидаткињу владајуће странке „Грузијски сан“ гласао је 1,1 милион бирача, а за Вашадзеа, кандидата опозиционе партије „Јединствени национални покрет“, коју је својевремено основао бивши грузијски председник Михаил Сакашвили, гласало је око 780 хиљада гласача.

    Зурабишвилијева је захвалила гласачима на подршци и истакла да ће бити председница свих грађана Грузије — и оних који су је подржали и оних који нису гласали за њу.

    Портпарол руског председника Дмитриј Песков рекао је да је Кремљ упознат са резултатима избора у Грузији и да чека да Тбилиси дâ изјаву о развоју односа са Русијом.

    У руским стручним круговима се сада дебатује о томе може ли победа Зурабишвилијеве на изборима довести до обнављања дијалога између Русије и Грузије.

    „Саломе Зурабишвили је харизматична личност и уз то веома добар аналитичар, добро је упућена у светску политику. Већина стручњака сматра да после њене победе не треба очекивати посебне промене у спољној политици Грузије, нарочито према Русији, али ја не мислим тако. Њена победа је симболичан догађај. Она није само бивши грузијски дипломата, него је и бивши француски дипломата. Треба се сетити да је управо Париз одиграо веома значајну улогу у решавању кризе из 2008. године, када је Грузија, по наредби тадашњег председника Михаила Сакашвилија, напала Јужну Осетију. И мислим да ће мандат Саломе Зурабишвили као председнице Грузије, иако са знатно смањеним овлашћењима, допринети преоријентацији грузијске спољне политике са САД ка Европи. А то отвара одређене перспективе, укључујући и постепену нормализацију руско-грузијских односа“, рекао је за Спутњик руски политиколог Станислав Тарасов.

    Други круг председничких избора у Грузији одржан је среду, а инаугурација нове председнице заказана је за 16. децембар.

    Тарасов напомиње да ће у Грузији ступити на снагу нови устав, према ком позиција председника постаје углавном церемонијална, али политиколог истиче да се упркос томе неке промене у тој земљи могу очекивати.

    „Американци сада покушавају да прикључе Грузију њиховим санкцијама против Ирана. Мислим да сада Зурабишвилијева може да промени ову тенденцију, с обзиром на чињеницу да Тбилисију то прикључивање америчким санкцијама против Ирана апсолутно није потребно, тим пре што Европљани, као и Русија, на односе са Техераном гледају на сасвим другачији начин од Американаца. На тај начин се напори Американаца на Кавказу могу спречити. Уопште, долазак Зурабишвилијеве на место председника Грузије може довести до тога да из грузијског руководства буду коначно потиснути ’револуционари‘ који су дошли на власт са Михаилом Сакашвилијем. Није случајно што је борба за место председника земље била врло напета, упркос чињеници да сада та функција носи церемонијалан карактер“, закључио је Тарасов.

    Многи руски политичари и аналитичари не очекују драстичне промене у односима Тбилисија и Москве, али изражавају наду да ће дијалог постојати.

    „Верујем да ће се наставити у правцу решавања односа између Грузије и Русије, и то је сасвим очигледно, с обзиром на то да би њен противник наставио да иде Сакашвилијевим путем. Што се тиче самог грузијског народа, он је изразио своје мишљење гласањем. Међутим, забринутост није толико повезана са овим изборима, колико са ситуацијом у региону, са инфилтрирањем исламских терориста у Грузију. Народ очекује од власти да реши ово питање. У Грузији има много миграната, а ово питање је прилично актуелно. Поред тога, забрињава и питање пољопривреде. Другим речима, тамо има много проблема, и потребно је успоставити односе са Русијом“, каже политиколог Карина Геворгјан.

    Међутим, поједини руски аналитичари указују на то да не треба очекивати велике промене у односима са Русијом, ко год дошао на власт у Грузији, све док се питање Абхазије и Јужне Осетије не реши онако како Грузија жели. То се, како наводе, односи на политичке односе, док се на економском плану односи добро развијају.

    Експерти су такође уверени и да ће искуство дипломатског рада у иностранству помоћи Саломе Зурабишвили на месту председника Грузије.

    Зурабишвилијева је рођена 18. марта 1952. године у Паризу, у породици грузијских политичких емиграната. Више од 30 година је радила у систему Министарства спољних послова Француске — била је представница Француске у УН, први секретар Амбасаде у САД, као и члан сталне мисији Француске у НАТО-у. Такође, била је постављена за амбасадора у Тбилисију 2003. године, али је касније напустила тај положај, формирала партију „Пут Грузије“ и дошла на место министра спољних послова Грузије.

    Зурабишвилијева је била активан критичар председника Михаила Сакашвилија, а експерти оцењују да је значајан део гласова добила управо зато што бирачи не желе да се Сакашвили врати у грузијску политику.

    Занимљиво је да се први пут за председника Грузије кандидовала 2013. године, али је одбијена због двојног држављанства, Француске и Грузије. У августу ове године одрекла се француског држављанства како би учествовала на председничким изборима у Грузији.

    Зурабишвилијева је током предизборне кампање изјављивала да се залаже за уравнотежене односе Грузије са Русијом и Западом и остављала је утисак да жели да нормализује односе са Москвом, за разлику од њеног противкандидата Григола Вашадзеа, који је био министар спољних послова током рата Грузије и Русије 2008. године и који је отворено наклоњен Западу.

    Међутим, у интервјуу за Би-Би-Си она је ставила под сумњу сарадњу са Русијом због, како је рекла, дејстава Москве према Грузији и Украјини.

    Новоизабрана председница је нагласила да је Грузија проевропски орјентисана, наводећи истовремено да та земља неће остати по страни у случају да њени западни партнери, Европа и САД, започну дијалог са Русијом.

    У Москви њену изјаву да сада није право време за сарадњу са Русијом тумаче као „дежурну антируску изјаву“ која је дата под утицајем Брисела и других европских престоница, а на првом месту под утицајем Вашингтона, с намером да је на Западу прихвате као њиховог човека. Експерти објашњавају да мањак независности у спољној политици Грузије диктира своја правила игре, али, с друге стране, верују да се дијалог између Русије и Грузије може наставити, иако не треба очекивати значајне промене.

    Тагови:
    саломе, Грузија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога