Слушајте Sputnik
    Војска Црна Гора

    Црна Гора агресивно повећава трошкове за одбрану – а тек долази „НАТО харач“

    © Фото : Министарство одбране Црне Горе
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    11036

    Током кампање за увлачење Црне Горе у НАТО један од најчешће истицаних података је да ће чланство у Алијанси Црну Гору коштати само 450.000 евра. Након само годину и по под окриљем Алијансе, црногорски грађани свједоци су експоненцијалног раста војних издатака.

    Ставку од 400.000 евра Црна Гора је у старту приморана да уплаћује само на рачун „здравственог система одбрамбених снага Авганистана“.

    Будући да предсједник САД Доналд Трамп инсистира да сви НАТО савезници годишње издвајају два одсто БДП-а за одбрану, Црна Гора је одлучна да и на том плану буде ревноснија од других, па ће у 2019. години црногорска издвајања за одбрану бити готово три одсто БДП-а(2,98), што је како се објашњава, условљено набавком оклопних возила и ратама за хеликоптере.

    Црна Гора се, наиме, ове године за набавку три вишенамјенска хеликоптера типа „Бел 412 ЕПИ“ (Bell 412 EPI) кредитно задужила за 30 милиона евра, док ће још 30 милиона евра кредитног задужења током наредне године бити утрошено за набавку 67 оклопних возила.

    Ипак, највише позорности изазива „Дугорочни план развоја одбране за период од 2019. до 2028. године“, који предвиђа да Црна Гора у наредној деценији потроши 215 милиона евра само за набавку војне опреме. Када се томе дода још око 30 милиона евра планираних за инфраструктурне пројекте, као и чињеница да је руководство у Подгорици изразило жељу да Војска Црне Горе буде дио експедиционих снага НАТО-a у Авганистану, Летонији, па чак и Ираку, онда нимало не чуди план да се улагања за одбрану повећају за чак 82 одсто, односно са 80,19 милиона евра у 2019. години на 145,21 милион евра у 2028. години.

    Овако агресиван војни буџет за малу земљу од око 600.000 становника наравно да отвара многа питања. Тим прије што црногорско друштво ионако већ годинама живи на дуг, па државној каси хронично фали између 300 и 500 милиона евра за редовно функционисање. Такође, незапосленост је огромна, док је наталитет од 2000. године до данас пао за више од четири пута, па се поставља питање није ли у овом тренутку паметније да се стотине милиона евра усмјере у неком другом правцу.

    Аналитичар Игор Дамјановић сматра да финансијска компонента „Дугорочног плана одбране Црне Горе од 2019. до 2028. године“ прије свега указује да „својеврсни осамнаестомјесечни грејс период чланства у НАТО-у истиче, што значи да обавеза црногорског плаћања харача НАТО-у почиње од следеће године".

    Он напомиње да „харач који ће Црна Гора плаћати НАТО-у неће, нажалост, бити само финансијске природе, већ да ће имати три компоненте“, од чега је „финансијска ставка само прва међу њима, а коју ће обиљежити прогресиван раст од неколико стотина милиона евра до 2028. године“. 

    Друга компонента НАТО харача, по мишљењу нашег саговорника, биће плаћана као „данак у крви“.

    „Данас се у медијима појавила вијест да је министар одбране Предраг Бошковић изразио спремност да Црна Гора постане дио мисије НАТО-а у Ираку. Ријеч је о региону гдје су безбједносни ризици највећи на планети, тамо и даље траје рат против ДАЕШ-а, а активне су и друге екстремистичке групе. Управо је прије неколико мјесеци министар Бошковић најавио да ће у будућем периоду наше оружане снаге највећу пажњу поклонити развоју пјешадије. То је управо онај род војске који је дефицитаран у НАТО мисијама у кризним подручјима“, каже Дамјановић за Спутњик.

    Трећа компонента НАТО харача, који ће Црна Гора бити обавезна да плати, по мишљењу овог аналитичара је могуће „уступање територије“.

    „Аеродром ’Капино поље‘ код Никшића могао би да ускоро буде претворен у НАТО војни објекат, а НАТО поморска база, коју је прошле године најавио премијер Душко Марковић, вјероватно ће се градити у Валданосу. Ако директна финансијска улагања по НАТО диктату за набавку наоружања и војне опреме можемо квантификовати стотинама милиона долара, спречавање туристичке валоризације увале Валданоса имаће несагледиве последице“, упозорава Дамјановић. 

    На крају разговора за Спутњик, наш саговорник још једном се осврнуо на чињеницу у каквој се укупној социоекономској ситуацији налази Црна Гора док доноси овако далекосежне одлуке о агресивном повећању издвајања за одбрану.  

    „У вријеме када се Црна Гора суочава са фаталном економском кризом, коју илуструје чињеница да ће у 2018. години бити забиљежен најнижи природни прираштај у историји, времену када се основна социјална давања редукују и укидају, времену када се дјеца лијече путем СМС порука, црногорска Влада ће стотине милиона евра црногорских пореских обвезника издвојити за НАТО харач“, примјећује Дамјановић, што је по њему сасвим довољан показатељ какви су истински приоритети државне политике Црне Горе.    

    Тагови:
    црна Гора, одвајање, нато, новац, војска, регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога