Слушајте Sputnik
    Бродови НАТО-а на војној вежби Спој трозупца 2018

    НАТО све више вежба око руских граница, Русија спремна да одговори

    CC BY 2.0 / Flickr / NATO North Atlantic Treaty Organization
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    0 982

    Како ће Русија одговорити на повећавање америчког стратешког високопрецизног наоружања у близини руских граница и шта стоји иза таквих потеза САД, само су нека од питања која су се појавила у руској јавности, након што је врховни командант ратне морнарице Русије адмирал Владимир Корољов упозорио на опасне потезе Вашингтона.

    Адмирал је, како преноси руски портал „Црвена звезда“, навео да су САД и земље НАТО-а у последње време повећале број оперативних и борбених активности у близини границе са Русијом.

    „Распоређивање оружја НАТО-а на границама Русије процес је који траје већ дуже време и сада јача. НАТО се шири и у његов састав улазе нове земље, а неколико земаља је изразило жељу да се прикључи Алијанси, међу којима је и Украјина. После придруживања НАТО-у те земље, по правилу, изјављују да на њиховој територији неће бити нових војних база, потписују одговарајуће споразуме, али војне базе се отварају, као што је то учињено на пример у Румунији и Бугарској или балтичким земљама. Тренутно број војника земаља НАТО-а и број маневара који се одржавају на границама Русије стално расту“, рекао је за Спутњик руски политиколог Владимир Шаповалов.

    Према његовим речима, ово је свеобухватна и дугорочна политика притиска на Русију и стратегија ширења НАТО-а.

    „Главни циљ те стратегије је ширење могућности западних заједница, првенствено САД, и слабљење позиције Русије, пошто се она не покорава САД, а у неким позицијама и превазилази Америку. САД има своје виђење ствари и то је главни узрок агресивног понашања који се тренутно манифестује растом војне потрошње, појавом нових база и наставком ширења војног присуства НАТО-а на границама Русије“, рекао је Шаповалов.

    Политиколог је навео и како на такве потезе Вашингтона и његових савезника одговара Москва.

    „Русија одговара заштитом сопствених интереса на дипломатском и политичком нивоу и стварањем својих ефикасних система наоружања, који су гаранција да Русија неће бити нападнута. Упркос томе што је војни буџет Русије знатно мањи од америчког, Русија има оружје које је супериорније од америчког. Са мањим снагама ми постижемо оне циљеве на које САД троше знатно веће ресурсе“, подвукао је Шаповалов.

    Командант ратне морнарице Русије адмирал Владимир Корољов навео је и да се у водама које окружују територију Русије распоређују амерички поморски противракетни системи, стратешки ненуклеарни системи високопрецизног оружја и војна инфраструктура.

    Он је додао да ће бројност присуства руске морнарице на светском океану 2019. године омогућити да се „искључе све претње са морских и океанских праваца“. Како је прецизирао адмирал, тренутно „око сто ратних бродова и пловила морнарице различите класе“ обавља задатке на мору.

    Корољов је такође рекао да ће убудуће основу група морских стратешких снага чинити ракетне подморнице нове генерације, а основу група бродова у океанској зони фрегате и велики десантни бродови.

    Како је раније објављено, САД су развиле концепт такозваног муњевитог глобалног напада, који предвиђа уништавање важних војних објеката противника, конкретно штабова, командних центара и пре свега лансера интерконтиненталних балистичких ракета, користећи ненуклеарна високопрецизна оружја. Једно од средстава за извођење таквог напада биће крстареће ракете распоређене на подморницама и бродовима, као и ненуклеарне балистичке ракете подморница.

    Москва је у више наврата изразила забринутост због ширења НАТО-а и приближавања Алијансе руским границама, али је такође истицала и да поштује суверенитет других земаља и да нема планове да нападне било коју од њих. Став Москве је да прва неће никог напасти, али да ће пружити адекватан одговор ако њени национални интереси и безбедност земље буду угрожени.

    Тагови:
    вежба, НАТО, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога