Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Црни петак - гужва у шопинг молу

    Како је Србију заобишла шопинг хистерија

    © AP Photo/ Gunnar Rathbun
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 264

    Мада је сада већ извесно да ће, као и у претходне две године, због празника значајно бити повећан промет у трговини, наш народ се још одупире пошастима модерног потрошачког друштва.

    Гужве и сударања, па још и са гостима из иностранства, нарочито када се примакне последњи час да некоме нешто дарујете или сами себе частите пред новогодишње и Божићне празнике, постале су препознатљива атмосфера и у Србији. За трку по тржним центрима и радњама познатих брендова зарад куповине робе уз попуст, која као да се дели џабе, треба се наоружати стрпљењем и упорношћу.

    Да ли је та слика претпразничног расположења довољан показатељ да су се и житељи Србије, пратећи светске трендове, уписали у купохоличаре. Колико и на шта трошимо за Божић и на прелску старе године у нову, поготово што Срби тај чин обележавају два пута?

    Секретар Удружења за трговину у Привредној комори Србије (ПКС) Жарко Малиновић каже за Спутњик да је од 1. децембра до до 15. јануара значајно повећан промет у трговини, посебно у категорији прехрамбених производа, а потом и одеће и обуће. Он објашњава да психолошки крај године код самих потрошача ствара илузију да се нешто завршава и самим тим им даје импулс потребе за куповином.

    „Управо та импулсивна куповина доводи до повећања промета, који у том периоду године иде у неким категоријама и до 80 процената. Оно што је добро је што, према проценама, ми генерално имамо више од пет одсто раста у малопродаји у односу на претходну годину. Када гледате децембар, неке прелиминарне процене већ сада говоре да ћемо имати раст у том месецу сигурно пет одсто у односу на децембар 2017. године, а поготово у односу на новембар“, истиче Малиновић.

    На питање да ли је то тренд последњих година, он указује на то да је од 2011. постојала стагнација, да би три године уназад био бележен стабилан раст промета у малопродаји.

    Тако је, према подацима Републичког завода за статистику, укупан промет у трговини на мало у 2017. години износио скоро 1,5 милијарди динара, што је за 8,14 одсто више него у 2016, у којој је он пак био 7,5 одсто већи него у 2015. години. Према подацима за 2018. годину који су досад обрађени закључно са октобром, промет у трговинама на мало био је већи 9,2 одсто у односу на исти месец прошле године.

    Чињеница је, каже Малиновић, да се трговци труде да у својим промотивним акцијама прате и одређена светска дешавања, па смо тако и ми пре неколико година „увезли“ америчку традицију — Црни петак — када продавци крајем новембра организују распродаје и попусте. У Америци се он сматра почетком божићне и новогодишње куповине.

    Код нас се, међутим, још није запатио. Саговорник Спутњика објашњава да је у Америци сезоналност много чешћа, па тако и потрошачка грозница већа, јер трговци пред божићне празнике хватају последњу шансу да продају одређене производе који, условно речено, завршавају свој продајни век.

    „Код нас истраживања потрошача показују да је на првом месту и даље квалитет производа, па цена, па тек на трећем месту да ли је он у тренду. Ми нисмо толико робови потрошачког друштва као што су они који су просто креатори тога. Има ту и различитог менталитета. Потрошачке навике су другачије. Код нас, међутим, имате неке друге обичаје који су важни, зато и имамо тај раст потрошње прехрамбених производа. Јер је од средине новембра период слава и онда траје тај период славља који сам по себи погодује одређеним категоријама производа“, напомиње Малиновић.

    Наша потреба да новогодишње, божићне и славске празнике обележимо свечано и са богатом трпезом доводи до тога да тада имамо значајан раст продаје прехрамбених производа, неких чак и више од 30 одсто.

    Секретар Удружења за трговину ПКС додаје да и ми имамо традицију куповања поклона за новогодишње и божићне празнике, тако да бележимо раст промета и у категорији одеће и обуће, али и додаје:

    „Апсолутно можемо да тврдимо да се наши грађани, наш народ, још увек одупиру пошастима модерног потрошачког друштва“.

    На питање да ли је у корену тога наша слабија платежна моћ, Малиновић каже да је прави разлог то што нам је много важније с ким ћемо провести празнике, него колико ћемо новца потрошити.

    „Културолошки, ми се разликујемо у односу на развијена потрошачка друштва у томе што је наш начин обележавања тих празника другачији. Тај индивидуализам да ми приуштимо себи одређене производе није толико важан колико да ми ту празничну радост поделимо са другама. Ми и даље имамо много израженије породичне вредности и због тога нисмо толико подлегли потрошачкој грозници“, закључио је Малиновић.

    За право саговорнику Спутњика даје и рачуница. Најчешће је много исплативије на снижењу купити поклон најближима, него окупити породицу уз богату трпезу за коју се не штеде паре.

    Слично:

    Да ли ће у будућности куповина овако изгледати?
    Куповина на коњу? Зашто да не!
    Куповина намирница може бити забавнија него што мислите
    Строги Саудијци: Забрањена куповина кола, намештаја...
    Путин и Абе: „Прште“ поклони
    Јапан жели да поклони Путину још једног пса расе акита
    Тагови:
    потрошачка грозница, статистички подаци, раст промета, Божићна куповина, српска трпеза, новогодишњи празници, поклони, трговина, Жарко Малиновић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога