Слушајте Sputnik
    Крава

    Шта Србији доноси нови договор са Турском

    © Фото : Pexels
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    2298

    Споразум о бесцаринском извозу са Турском требало би да поспеши продају српске робе која у прошлој години није испунила очекивања, а највише се полаже на извоз јунетине, уља и сточне хране.

    „Можда је и боље што је одобрена дупло мања квота за извоз наше јунетине у Турску, него обећаваних 10.000 тона, јер је реалније да то буде остварено“, прокоментарисао је секретар Удружења за сточарство у Привредној комори Србије (ПКС) Ненад Будимовић за Спутњик најновију вест да је Парламент Турске ратификовао Споразум о слободној трговини између Србије и Турске према којем ће се већи број производа наћи у бесцаринском режиму.

    Квота од 5.000 тона јунећег меса остала је иста као и прошлогодишња, иако је почетком децембра, пред пут у Турску, министар пољопривреде Бранислав Недимовић изјавио да очекује договор с турским колегама о повећању квоте за извоз јунећег меса са 5.000 на 10.000 тона.

    Будимовића не чуди коначан исход, с обзиром на то да Србија до краја прошле године није успела да реализује бесцарински извоз договорених 5.000 тона јунетине.

    „Негде пред крај године, крајем новембра, почетком децембра, било је око 3.200 тона. Можда је и боље што је мања квота него оних обећаваних 10.000 тона, зато што је реалније да буде реализована. Ми можемо да тражимо квоту и 50.000 тона, а не можемо да извеземо три тоне“, био је сликовит саговорник Спутњика.

    Он подсећа да са ЕУ већ годинама имамо уговорену годишњу квоту од 8.800 тона, а извозимо само 500 тона.

    Према његовом мишљењу, пошто смо се у прошлој години уходавали, квота од 5.000 тона бесцаринског извоза јунећег меса у Турску у овој години ће бити достижна, иако је репродуктивни циклус код говеда најдужи у сточарству.

    „Две године се улаже у теле, на пример, од када се крава отели. Годину дана треба да се улаже, да се тови, да се ради и тек онда да се то материјализује ако има откупа. Зато је врло битно да ти параметри у целом том трговачком и узгајивачком аранжману буду што боље синхронизовани, да се зна ко откупљује, ко набавља телад, ко гаји, ко извози“, објашњава саговорник Спутњика.

    Секретар Удружења за сточарство у ПКС уз то напомиње да када бик достигне тежину између 450 и 500 килограма, сваки дан после тога за фармера који га храни представља губитак.

    Добро је што је већ прошлогодишњи договор о бесцаринском извозу подстакао произвођаче. Тачније, више их је подстакла цена јунетине која је са 1,9 евра по килограму живе ваге скочила на 2,2 или 2,3 евра, како где, напомиње Будимовић. То је 30-40 евроценти по килограму, што није занемарљиво.

    Он додаје да је добро и што је тај извоз јунетине у Турску за нас повољнији него онај у ЕУ.

    „Они узимају цео труп. Нису као ЕУ да траже само беби биф, бут са делом кичме, односно крменадлама. Онда је проблем са ЕУ што нам остаје предњи черек. Турци све узимају, односно узимају полутке“, објашњава саговорник Спутњика.

    Добро је, каже, и што је споразумом о слободној трговини са Турском предвиђен бесцарински извоз 25.000 тона сировог сунцокретовог уља, 10.000 тона рафинисаног сунцокретовог уља, 15.000 тона семена сунцокрета, 5.000 тона соје, 1.000 тона препарата који се користе у исхрани животиња. То омогућава да планирамо производњу и њене вишкове, па тако и вишкови јестивог уља више неће ићи само за Русију.

    Новост је и извоз компоненти сточне хране и то су озбиљне количине, сматра Будимовић. Хиљаду тона је практично 40 шлепера, што није мало, сликовит је секретар Удружења за сточарство у ПКС.

    Према оцени руководиоца Центра за билатералну сарадњу ПКС Марије Сепи, од примене новог Споразума о слободној трговини Србије и Турске пре свега се очекује да доведе до уравнотежења робне размене и даљег раста српског извоза, уз смањење дефицита на српској страни. Робна размена са Турском у прошлој години, првенствено наш извоз, није баш испунио очекивања. Покривеност увоза из Турске српским извозом од 33,17 одсто најнижа је још од 2013. године.

    Тако је спољнотрговинска размена у роби са Турском у 2017. години износила 998,6 милиона евра, при чему је наш извоз достигао вредност од 273,2 милиона, а увоз 725,4 милиона евра, казала је Сепијева за Спутњик.

    Према доступним подацима Републичког завода за статистику, укупна спољнотрговинска размена са Турском у првих девет месеци 2018. године износила је 794,6 милиона евра. Извоз од 197,9 милиона евра био је у паду од 3,2 одсто у односу на исти период 2017, док је увоз достигао вредност од 596,7 милиона евра, односно раст од чак 18,3 одсто у поређењу са првих девет месеци 2017. године.

    Извоз нашег јунећег меса био је вредан 11,8 милиона евра, а најрентабилнији извозни производ биле су катоде (33,8 милиона евра) и аутомобилске гуме (20,8 милиона евра).

    Зато и не чуди оцена Сепијеве да од новог споразума о бесцаринском извозу очекујемо да поспеши раст продаје српске робе и колико толико смањи трговински дефицит на српској страни.

    Слично:

    Јагњади нема ни за Ибарску, а камоли Кину
    Србија у мају потписује споразум о извозу меса у Кину
    Срби годишње поједу око 7,5 тона ГМО меса (видео)
    Русија без турског меса, рибе, млечних производа и воћа
    Тагови:
    јунетина, трговински дефицит, бесцарински извоз, робна размена, квоте, уље, споразум, Марија Сепи, Ненад Будимовић, Бранислав Недимовић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога