Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Дрон

    Чувајте се дронова — могу и да експлодирају

    CC0 / Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    0 1012

    Дронови су од играчке коју су људи користили како би се забавили постали опасно оружје, које у рукама криминалаца и терориста може да нанесе тешке последице компанијама и државама.

    Нови фронт сајбер-ратовања налази се буквално изнад наших глава, предвиђања су стручњака за сајбер-безбедност. Иако оваква вест неупућеном човеку може да зазвучи као да је изашла из филмова Џејмса Камерона, она је тачна, узимајући у обзир напредак индустрије беспилотних летелица.

    Војнотехнолошке компаније се утркују у конструисању и продаји дронова које хакују и прате, док друге развијају софтвере за хаковање самих дронова. Растуће тржиште предсказује нове битке на небу и наравно, профит за најуспешније компаније.

    Чак и они који сматрају да се ради о неразвијеном тржишту са пуно маркетинга и мало финалних производа, као што је новинар који прати технолошки развој Патрик Хауел Онил, признају да се ради о тржишту чији апетити расту.

    Способност да лете изван видокруга и без посаде чини дронове привлачним за војску, шпијуне, владине агенције, поједине бизнисе, али и криминалце и терористе.

    Подсетимо се само инцидента са дроном на фудбалској утакмици Србија — Албанија. Да није био мотивисан националистичком нетрпељивошћу и да се на стадиону нису налазили високи државни функционери, овај инцидент био би уврштен у групу мањих инцидената.

    Али шта рећи о инциденту прошлог месеца, када су дронови изазвали хаос на лондонском аеродрому Гетвик? Два дана је аеродром био затворен због два дрона која су летела преко аеродрома. Или о сличном инциденту у мексичком граду Тихуани?

    Како би показала шта све дронови могу, консултантска кућа која се бави сајбер-безбедношћу „Браун бишоп фокс“ конструисала је „опасни дрон“ (Danger Drone) за свега 500 долара.

    Стручњаци ове компаније показали су да се за малу суму новца може конструисати дрон који може да упадне у системе компанија и да украде податке лебдећи изван канцеларијског простора. Циљ презентације „Браун бишоп фокса“ био је васпитно-показан: доказати компанијама са ким имају посла у данашње време. Дрон је способан да понесе снажан рачунар величине кредитне картице. Зато се дронови све чешће описују као лаптопи без човека за тастатуром.

    Да је индустрија дронова у експанзији, потврђује и професор београдског Факултета безбедности Ненад Путник, који као пример злоупотребе дронова наглашава случај који се догодио на Гетвику.

    „То је један од примера како је нешто што је било хобистичка играчка довело до нарушавања националне безбедности. То је вид асиметричног сукобљавања, где неко ко има такву справу, такву технологију на располагању може угрозити безбедност стотина људи, па чак и целе државе“, каже Путник.

    Случај Гетвик показао је немоћ државе да одговори на такав вид асиметричне претње, додаје он.

    „И војска и полиција су биле немоћне због тога што је било тешко ући у траг нападачу. Дронови који су том приликом коришћени, били су атипични. Били су нестандардни, имали су продужено време налета, продужен опсег радио-везе. Дакле, они су били прерађени конкретно за ту сврху“, каже Путник.

    Осим малих рачунара, дронови су способни да носе и друге врсте терета, рудиментарније и опасније, као што је експлозив. Већ је довољно позната употреба дронова у бомбардовању Авганистана. Данас је војна употреба дронова умногоме напредовала.

    Навешћемо само два примера. Итало-америчка војнотехнолошка компанија „Селекс“ конструисала је пре две године дрон намењен за електронско ометање ракета земља-ваздух. Други пример је израелска компанија „Септиер комуникејшнс“, која је конструисала први дрон способан да прислушкује мобилне телефоне.

    Као што дронови постају све савршенији и опаснији, тако се усавршавају и оружја која се користе за њихову неутрализацију. До сада је развијен читав спектар „антидрон пушака“, мрежа, „Скај нет шела“, све до начина хаковања дронова.

    Тако је израелска компанија „Аполошилд“ развила систем за хаковање дронова под називом „Сајбер-бокс“, која се рекламира као „магични“ начин за неутрализацију дронова.

    Све су играчке које су усмерене на рушење јефтиних и примитивних беспилотних летелица, каже директор Института за националну и међународну безбедност Дарко Трифуновић.

    Све те технологије постају обесмишљене када не можете да ометате рад сателита или када дрон не прима сигнале из земље, него само из ваздуха, пита се он.

    „Ту морају да се пронађу друга средства, наука мора да иде корак даље. Наши и тимови из света имају могућност праћења, али могућност ефективне одбране је заиста смањена. Све зависи ко је испред вас. Уколико се ради о аматерима, као што је био случај дрона на Стадиону ЈНА, ви и тада имате затеченост државе и државних институција и органа. Можда би данас другачије реаговали, али уколико се испред вас нађу професионалци, имате озбиљан проблем“, тврди Трифуновић.

    Институт чији је директор, који, како каже, окупља 33 професора безбедности из целог света, у сарадњи са Шангајском академијом наука, испитивао је могућности заштите од напада дроновима и ниједан од начина одбране не користи електроничку заштиту.

    „Наша тестирања су показала да врло примитивна средства обарају високософистициране летелице. Једно од тестирања које смо извели, било је обарање летелица на визуелно уочавање воденим снопом које се лансира са ватрогасног возила. Верујте, ово се показало као најефикасније“, каже кроз смех Трифуновић.

    Други систем који је институт тестирао је „дрон убица“, који уочава дрон који треба напасти и у самоубилачкој акцији га уништава. Трећи тестирани систем за борбу против дронова је систем ласерске детекције и усмеравања ласерског снопа ка дрону.

    Проблем са одбраном од дронова састоји се у томе што лете на малим висинама у урбаним срединама, додаје Трифуновић. На њих се не могу испаљивати пројектили.

    „Ризикујете да побијете људе. Уколико вас и дохвати млаз воде, ништа вам се неће десити. Када имате дрон који надлеће велике масе, рецимо на дочеку председника, сигурно нећете испаљивати ништа из ватреног оружја“, објашњава Трифуновић.

    Институт чији је Трифуновић директор, у сарадњи са београдским Машинским факултетом, урадио је нацрт заштите ВИП особа од напада дроновима. Овај нацрт подразумева константно осматрање дроновима подручја на којем се ВИП особе налазе, а у сарадњи са Математичким факултетом урадили су систем детекције облика, чиме се повећава могућност раног упозоравања.

    Слично:

    Холандија води сајбер-рат против Русије
    Хакер Гучифер: Оптужбе против Русије лажни сајбер-рат
    Русија се спрема за сајбер-рат
    САД легализују сајбер-рат против Русије
    Велики сајбер-рат „Анонимуса” против Турске (видео, фото)
    Британија се спрема за сајбер рат са Кином и Русијом
    Исламска држава ће наставити сајбер рат против САД
    Тагови:
    асиметрична претња, сајбер-рат, хаковање, сајбер-безбедност, експлозив, експанзија, тржиште, опасност, дрон, бомбардовање, Патрик Хауел Онил, Ненад Путник, Џејмс Камерон, Дарко Трифуновић, Тихуана, Лондон, Албанија, САД, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога