Слушајте Sputnik
    Пољска

    Море ће пре или касније однети пољско острво

    © AP Photo / Alik Keplicz
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    0 078

    Пољска се спрема да изгради вештачко острво у непосредној близини руске територије. Острво би требало да се појави у у Калињинградском заливу — територијалним водама Пољске и за његову изградњу користиће се земља која ће бити ископана током изградње пловног канала кроз Балтичку превлаку.

    Идеја о изградњи канала потиче још из совјетских времена, али планови за изградњу острва представљају новост, коју је објавио пољски лист „Онет“, позивајући се на тендерску документацију владиних агенција.

    Острво би требало да буде висине од 2-3 метра изнад нивоа мора, а имаће елипсасти облик дужине око два километра и ширине око једног. Процењује се би изградња могла износити око 205 милиона евра, а у оквиру програма изградње пловног пута који повезује Калињинградски залив са Гдањским заливом. Како овај програм има за циљ јачање безбедности земље и њене одбрамбене способности у региону, острво се неће користити у туристичке сврхе.

    Иако су власти Калињинграда изјавиле да не виде било какву претњу поводом почетка рада на овом „пројекту века“, Јуриј Борисјонок, предавач на катедри Историја Јужних и Западних Словена на Факултету историје Московског државног универзитета Ломоносов, за Спутњик каже да је ипак сумњива природа жеље пољских власти да изграде вештачко острво.

    „Пољске власти користе и ову ситуацију у пропагандне сврхе и објашњавају да се на овај начин прави брана према ’агресивној Русији‘, која прети државама у окружењу, комшијама у Балтичком мору. Мислим да ово острво, ако реализација пројекта буде доведена до краја, неће бити коришћено у цивилне сврхе, јер, колико знам, тамо није планирана изградња објеката за грађанство“, сумњичав је Борисјонок.

    И неки војни експерти такође мисле да ће мали део копна у Калињинградском заливу бити максимално искоришћен не само како би се у лагуни сидрили бродови, већ како би се на територији острва разместили системи за прислушкивање и надгледање, попут хидроакустичних радара и сонара за праћење подводних циљева.

    Борисјонок додаје да је осим могућих обавештајних циљева један од разлога изградње острва и физичко дистанцирање од „недобронамерних комшија“.

    „Идеја пољских власти да изграде вештачко острво у Балтичком мору, недалеко од територијалних вода Русије, налази се у истој равни са оним идејама на којима званична Варшава одавно инсистира, а у жељи да се максимално дистанцира од Русије управо на оним местима где је то физички тешко изводљиво. Овде мислим на Балтичку превлаку у Калињинградској области, уски део копна дуг 65 километара, подељен између Русије и Пољске које деле ову малу заједничку територију“, објашњава руски професор.

    Наш саговорник истиче да се до сада много пута у Русији дискутовало о идеји пољских власти да се прокопа канал, што је иначе веома скупа идеја која још чека да буде реализована. Задатак је тамо и практичне природе, каже Борисјонок, изградња канала би требало да омогући морским бродовима са дубоким газом да једноставније улазе у пољску луку Елблаг. 

    Међутим, руски политиколог Јуриј Бондаренко објашњава за Спутњик да се под маском олакшавања уласка бродова у пољску луку ипак крије део русофобне политике према Русији.

    „Бродови су и до сада без проблема улазили у Елблаг, прилично велику луку. Бродови који су се сидрили у луци Елблаг су пловили руским територијалним водама, а Русија није то скупо наплаћивала, није било никаквих проблема. Тако да се овде не ради о економски оправданом кораку, већ више о антируског пропаганди, јер се изградња представља као неизбежна заштита од потенцијалног агресора“, објашњава руски политиколог.

    „Нема здравог смисла нити неког јасног објашњења за ову идеју. У овом случају ради се наставку идеје о изградњи канала који би требало да прође кроз Балтичку превлаку, а та идеја постоји још из времена СССР-а. Али, ето, сад желе и острво. И док ЕУ издваја огроман новац и субвенционише различите пројекте у Пољској, а такође подстиче производњу и раст БПД, зашто не би изградили и острво“, ироничан је Бондаренко.

    Међутим, почетком године, баш из Европе стигле су вести које нису обрадовале пољске власти. „Радио Гдањск“ је, позивајући се на речи посланика владајуће странке „Право и праведност“, јавио да је Европска комисија позвала пољске власти да обуставе радове на Балтичкој превлаци. Према речима посланика владајуће партије, која се иначе срчано бори за реализацију овог пројекта, Европска комисија је писма којима се пољске власти позивају да пројекат „ставе на лед“, послала на адресе различитих институција. Апел да се радови обуставе, упућен је најпре из еколошких разлога и страхова да овакво играње са природом може да донесе више штете него користи. Европски стручњаци су узели у обзир више фактора, између осталог и конфигурацију земљишта и велику могућност да се ово вештачко острво једног дана распадне на више мањих делова.

    Бондаренко подсећа на димензије овог острва, које би требало да буду свега један или два квадратних километара и додаје да још из времена када је служио војни рок у Калињинградској области памти ипак прилично високе таласе у мору које није исувише дубоко, али и чињеницу да Балтичка превлака прави природну заштиту од јаких ветрова.

    „Пољске власти објашњавају да насипају острво, копају канал и скраћују пут бродовима у луку Елблонг, а на апеле да не доводе до погоршања еколошке ситуације, они одговарају да морају да се одбране од ’агресора који се само бави анексијама територије‘. Какву год да геостратешку улогу ово острво треба да одигра у овом делу Европе, оно свакако неће бити од великог значаја, јер ће га море и таласи кад-тад разбити у мање делове“, објашњава Бондаренко.

    На питање како би Русија требало да одреагује на ову ситуацију, Бондаренко каже да би Москва требало да одговори само са великом дозом хумора и да читаву ситуацију не прихвата превише озбиљно.

    Пољска влада је у мају 2016. године донела одлуку о изградњи канала кроз Балтичку превлаку, који ће повезати Калињинградски и Гдањски залив. Следећи конкретан корак је уследио у децембру 2018. године, када су пољске власти објавиле тендер за изградњу канала. Непосредно пре тога председник владајуће странке Пољске Јарослав Качињски и министар поморске економије и поморства Марек Грубарчико поставили су у земљу стуб који је симболизовао почетак радова.

    Тагови:
    острво, Пољска, Европа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога