Слушајте Sputnik
    Мост у Косовској Митровици

    Каква је улога „стелт технологије“ и мајстора за видео-игрице у косовском питању (видео)

    © Tanjug / FILIP KRAINCANIC
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    2340

    У различитим порукама које стижу из Приштине о могућности укидања такси уведених на робу из централне Србије има унутарполитичког надмудривања, продаје патриотизма, али и „стелт“, односно невидљивог договарања и спиновања, оцењује Небојша Човић, бивши шеф Координационог центра за КиМ.

    Човић тако коментарише наизглед неусаглашене изјаве премијера тзв. Косова Рамуша Харадинаја, који је после састанка са америчким амбасадором Филипом Коснетом у уторак рекао да таксе остају док Србија не призна Косово, да би само дан касније његов шеф кабинета Авни Арифи наговестио могућност њиховог привременог суспендовања.

    Човић у емисији „Спутњик интервју“ каже да ипак очекује да ће таксе ускоро бити привремено укинуте, јер је у том смислу био доста јасан „нонпејпер“ од осам тачака који је ових дана стигао из Америке у Приштину.

    „Доста је било индикативно да се у тренутку кад је стигао тај допис Хашим Тачи изгубио и оставио Харадинаја да решава ствар. А онда се умешао амерички амбасадор Филип Коснет, човек који се бавио видео-игрицама и добро зна технологију како се прелази с једног нивоа на други. Ту има доста стелт договарања, поред спиновања“, оцењује Човић.

    Уз опаску да је Харадинај морао да остане при свом ставу да нема укидања такси, јер би иначе био практично „политички мртав“, наш саговорник примећује да је одмах морао да се огласи и Тачи са екстремном изјавом о Косовској Митровици као јединственој општини.

    „Нема спајања општина ако то жели само једна општина. За танго је потребно двоје, али они можда и то покушају. Међутим, ако би пробали да то остваре на силу — то је позив на рат“, констатује Човић.

    Како напомиње, Албанци поред „стелт технологија преговарања и огромног броја стелт операција“, покушавају да направе убрзање и у том контексту стално отварају и питање могућег припајања Прешева и Бујановца и шаљу сигнале о потенцијалној размени.

    „Наш приступ треба да буде, за почетак, потпуно укидање такси, а након тога почетак дијалога. Следећи наш корак треба да буде анализа свих потписаних споразума са једне и са друге стране, где је гарант међународна заједница, конкретно ЕУ, и шта је тачно једна страна спровела, шта није и у ком року ће спровести“, саветује Човић, који није уверен да ЕУ има капацитет да направи такав разговор јер је, истиче, тренутно „на апаратима за реанимацију“, а више нема ни шта да понуди земљама региона.

    С друге стране, додаје наш саговорник, међународни званичници су отворили велика очекивања Албанцима на КиМ, све до визне либерализације, али се то није догодило. Наиме, Европа је све досад бирала између Срба и Албанаца и увек се опредељивала за Албанце, а сада је први пут морала да бира између себе и Албанаца.

    „Изабрали су себе из простог разлога што знају какав је терористичко-мигрантски потенцијал на простору КиМ. То је територија која по квадратном метру има највише заступљених бораца у Исламској држави, а кад то повежете са албанском мафијом, резултат је да им нису дали визну либерализацију. А људи на функцијама у Приштини су то обећали народу и сад губе позиције. Специфичност је да су им ментори и саветници из међународне заједнице у великој мери Американци, који тренутно имају друге проблеме“, описује ситуацију Човић.

    Oн подсећа да је сам Харадинај искрено признао да Приштина ништа не ради без Американца, али да је додатни проблем присуство америчке дубоке државе. Трампова администрација, сматра он, покушава да очисти елементе те дубоке државе коју су држали Клинтонови и Медлин Олбрајт, али су се неки њихови кадрови задржали, настојећи да заокруже свој пројекат независног Косова.

    Како то више не могу преко ЕУ, наставља Човић, покушавају да то ураде преко НАТО-а и зато је гурање региона у Алијансу приметно убрзано.
    У том контексту Човић види значај улоге Русије јер би, како истиче, у противном и Република Српска, а и Србија биле „самлевене“ притиском да се отворена питања што пре заврше, али и због чињенице да је Русија гарант Дејтонског споразума и стална чланица Савета безбедности.

    Као пример притисака Човић наводи и спекулације да је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг наводно понудио да се Србија и Српска уједине ако уђу у НАТО.

    „То јесте спин, али то говори и о томе каква је то машта, каква креација. Притом, уоште не мисле о народима, нити о томе шта народ хоће“, каже он.

    Безбедносни ризици

    По мишљењу Небојше Човића, није случајно што се паралелно са новим „лошим вестима“ са Космета јављају безбедносни ризици и у другим крајевима у региону. У селу Депце код Прешева је тако пронађено складиште оружја, док је у Новом Пазару ухапшен припадник вехабијског покрета.

    Човић прецизира да је код Армина Алибашића, који је ухапшен 14. јануара од стране МУП-а и БИА, нађена пушка са оптичким нишаном и комплетна апаратура за производњу експлозива, али је он приведен па пуштен у року од 48 сати, а тек онда је реаговао виши јавни тужилац да се не може тако радити. Одмах после тога, 15. јануара су ухапшена још двојица, Сенишанин Асмин и Сеновчнин Фариз. 

    Наш саговорник подсећа и на запаљиву реторику лидера СДА Санџака Сулејмана Угљанина и његове изјаве да је Србија „фашистичка земља“, али и на његову повезаност са албанским центрима. У прилог тој тврдњи наводи податак да се Угљанин код језера Газиводе у месту Резала, у општини Зубин Поток, састао са директором косовске полиције Ментором Шабанијем, као и са припадницима косовске обавештајне службе ШИК.

    Циљ је, каже Човић, даља радикализација ситуације. Како истиче, Србија зато треба да буде опрезна и да схвати да постоји одређена „синергија и координација“ на релацији Косово, Рашко-полимска област, југ централне Србије, БиХ и Македонија.

    Наш саговорник сматра да је важно и да, имајући све то у виду, Србија не наседа на провокације, али и да постигне још једну важну димензију: 

    „Морају бити заустављене међустраначке свађе око проблематике КиМ и других отворених националних питања. Морамо да направимо консензус да је национално питање изнад сваке странке и сваког појединца. А овде се ради о националном питању које може да угрози опстанак нас као народа. И не треба журити, по принципу стрпљен-спасен. Време се мења, формира се нови светски поредак и нова светска расподела, али још увек смо у мутној води. И да метафорички кажем: ми Срби не морамо да држимо сва јаја у једној корпи.“

    Тагови:
    Косово, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога