Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Протести у Солуну 21. јануара, Грчка

    Грци морају да потегну и „велику Турску“ да би Македонија променила име

    Giannis Papanikos
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    Балканске игре без граница (298)
    0 129

    Евентуално одбацивање Преспанског споразума у грчком парламенту не би довело до поделе Македоније, нити би његово усвајање, како тврде поједини грчки посланици, спречило стварање „велике Албаније“.

    Грчки посланици би требало сутра увече да гласају о предлогу закона грчке владе о ратификацији Преспанског уговора. Док се грчка опозиција бори да не дође до његовe ратификацијe, представници власти указују да је обезбеђена већина од минимум 151 посланика који ће гласати за споразум.

    У међувремену је Танасис Папахристопулос, посланик партије Независни Грци, која је напустила владајућу коалицију грчког премијера Алексиса Ципраса јер сматра да је споразум из Преспе лош за Грчку, изјавио да ће гласати — за.

    По његовом мишљењу, овај споразум је добар за Грчку, јер ће се њиме спречити подела Македоније, чиме ће, како он сматра, они који желе да креирају „велику Албанију" — бити заустављени. Грчки посланик додаје и да овај споразум, осим албанских, спречава и великотурске апетите према Грчкој.

    Како би спречавање промене имена Македоније утицало на распад државе и стварање „велике Албаније“ и где су ту уопште турске аспирације? Зашто би одбацивање овог споразума угрозило Грчку? Да ли је тачно да усвајање Преспанског споразума спречава распад Македоније, односно, стварање „велике Албаније“ и „велике Турске“? И супротно, да ли би одбацивање Преспанског споразума значило распад Македоније и реализацију великодржавних пројеката?

    Саговорници Спутњика историчар др Александар Раковић и Бранко Ђорђевски, политиколог из Скопља, имају различито мишљење о томе која је снага и улога Преспанског споразума.

    Док Ђорђевски каже да размишљање грчког посланика има логике, Раковић сматра да је то само лични чин некога ко жели да оправда своје поступке, односно да „објасни“ зашто гласа насупрот интересима своје партије. Што се тиче усвајања Преспанског споразума, Раковић је уверен да ће он бити ратификован у грчком парламенту, иако ће бити на „ивици“ са гласовима. 

    „Македонија не може да буде никаква Турска, јер је и географски удаљена од ње, а Албанци свакако иду на то да креирају ’велику Албанију‘ са или без Преспанског споразума, тако да то за њих није много битно. Али битно им је да покажу лојалност Америци и НАТО-у. У овом моменту до поделе Македоније овај споразум не може да доведе, нити може да спречи накнадно стварање ’велике Албаније‘“, уверен је наш саговорник.

    Ђорђевски наводи да је у случају распада Македоније све могуће.

    „Не само да би се отворила могућност за стварање ’велике Албаније‘, већ би због географског положаја Македоније њена територија ушла у комбинацију и за друге великодржавне пројекте, од Бугара па надаље“ сматра Ђорђевски.

    У том контексту наш саговорник разуме зашто има оваквих размишљања у Грчкој, јер им како тврди, споразум гарантује да им на врата неће закуцати великоалбански пројекат.

    „Мислим да је веома важно да Македонија опстане како би се зауставили сви ти великодржавни пројекти на Балкану. Они јесу сада мање присутни на јавној сцени, јер су односи међу државама другачији. Међутим, такви снови никада нису дефинитивно сахрањени и у неким датим околностима и у случају прекрајања граница лако могу да се пробуде и да почну да се остварују“, мишљења је Ђорђевски.

    Раковић каже да Преспански споразум нема никакве везе са грчко-турским односима, иако је познато да међу њима има конфликата одувек. С обзиром да су обе државе чланице НАТО-а, додаје наш саговорник, фиктивне аспирације Турске према Грчкој нису оствариве, бар не у догледно време. 

    Тема:
    Балканске игре без граница (298)

    Слично:

    Заев: Република Северна Македонија постаје глобална држава
    Македонија тражи од Мађарске изручење Груевског
    Македонија уложила протест Мађарској због Груевског
    Могу ли се сукобити Мађарска и Македонија — због Груевског
    Македонија: Од приштинских мера профитирају трговци на штету грађана
    „Македонија блокира“: Испред Собрања протести и барикаде
    Амерички званичник: Македонија у НАТО до 2020. године
    Македонија под притисцима: Хоће ли се сви договори распасти као бугарска скупштина
    ВЕСТИ Заев: Србија и Косово као Грчка и Македонија (видео)
    С ким се све граничи Македонија – измене у уставу „откриле“ нову државу
    Нови референдум против имена Северна Македонија?
    Дан кад је Македонија постала власништво Албанаца
    Тагови:
    тампон-зона, Споразум, Македонија, Велика Албанија, Грчка, Бранко Ђорђевски, Македонија, Грчка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога