Слушајте Sputnik
    Венецуела, протести

    Критични дани: Спрема ли се инвазија на Венецуелу

    © REUTERS / Carlos Garcia Rawlins
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    Криза у Венецуели (68)
    1383

    Оне државе које су признале Хуана Гваида за новог председника Венецуеле, уколико добију позив за помоћ, самом чињеницом да су га признале имају основ да интервенишу и да ту интервенцију правдају, каже проф. др Душан Васић, бивши амбасадор у земљама Латинске Америке.

    „Седница Савета безбедности УН о Венецуели била је покушај да се легитимизује преврат у тој земљи“, оценио је након седнице, сазване на захтев САД, представник Русије при УН Василиј Небензја.

    Он је такође истакао да војни сценарио у Венецуели треба избећи по сваку цену и додао да чињеница да су САД објавиле да разматрају све варијанте представља назнаку нечег већег од онога што се сада догађа.

    Да је у овом у овом тренутку најважније да не дође до увоза неког спољног напада који би изазвао већи талас жртава у Венецуели сматра и гост емисије „Спутњик интервју“, проф. др Душан Васић са Факултета за пословне студије и право, некадашњи амбасадор Србије у више земаља Латинске Америке.

    Он, међутим, упозорава на то да, формално гледано, постоји могућност да се тако нешто деси.

    „Оне државе које су признале Хуана Гваида за новог председника самим тим чином признања имају правни основ да интервенишу и да ту интервенцију правдају, уколико их он позове у помоћ. То је оно што је лоше у овој ситуацији — допустити кршење права, а онда се позвати на створену фактичку ситуацију као правни основ за интервенцију. То је, наравно, потпуно илегално, али су се у свету такве ствари већ дешавале, а примери су нам свима добро познати“, оцењује Васић.

    Како каже, упркос позивима самопроглашеног в. д. председника Венецуеле Хуана Гваида да армија откаже послушност актуелном председнику, војска је и даље уз Мадура и нема намеру да одступи.

    „Мадуро има прилично стабилну војску. Наиме, око 360.000 људи је под оружјем и они су активна армија, а ту је и око 680.000 резервиста. То је, дакле, позамашна војска и нека интервенција ширег типа тешко да долази у обзир. Она би могла да иде само преко Колумбије, други правац не постоји, а и не верујем да би то наишло на разумевање у Латинској Америци. Пре би било контрапродуктивно“, уверен је Васић.

    На питање да ли би Бразил, чији се новоизабрани председник Жаир Болсонаро отворено приклонио Вашингтону у критикама венецуеланског режима, био спреман да интервенише на захтев Запада, Васић каже да не треба заборавити да је у тој земљи у последњих десетак година на власти била левичарска структура.

    „Левичарска оријентација је у Бразилу врло јака, а последњи избори за председника су показали дубоку подељеност те државе на левичарску и десничарску опцију. У том смислу, не би било добро за Бразил и његовог председника да покуша да упути војску да интервенише у Венецуели, јер би то могао да доведе до унутрашњих потреса. Без обзира на то што је Болоснаро храбар на речима, ризик војног ангажовања је нешто што би, са становишта бразилских интереса и потреба на међународном плану, било контрапродуктивно“, указује Васић и додаје да Бразил одавно није ратовао у другим земљама, па би војно ангажовање те државе у Венецуели био заиста велики преседан.

    Упитан ко би Николасу Мадуру могао да притекне у помоћ у случају да се САД ипак одлуче на војну интервенцију у Венецуели, Васић каже да су, нажалост, поједине велике силе које имају принципијелну политику поштовања права, демократије и устава, прилично далеко.

    „Нисам сигуран ни да би у случају интервенције те земље могле много да ураде, осим да је политички осуде и на свим нивоима укажу на кршење међународног права. Ипак, оптимиста сам у смислу да ће Венецуела избећи сукоб ширих размера, да ће се после ове седнице СБ УН ствари посматрати мало озбиљније и да се неће ући у ризик војне интервенције“, каже некадашњи амбасадор.

    Лидер Венецуеле, према Васићевој оцени, такође неће бити спреман да заоштрава ситуацију у смислу да евентуално дође до конфронтације на ширем плану, али ће бити спреман на компромисе у оквиру постојећег устава.

    „Без обзира на сву ригидност коју му приписују и можда неуспехе на економском плану, Мадуро се показао довољно способним да се политички прилагођава. Он је и сада, као и пре две године, када је изашао у сусрет опозицији и почео разговоре са њима, спреман на дијалог. Уосталом, то је структура власти која је изграђена у последњих двадесетак година у Венецуели, која је уткана у све поре друштва и која још има снаге да се одржи“, сматра Васић.

    Његов је утисак, како напомиње, да Николас Мадуро не би ни желео да користи војску за разрешење ове ситуације.

    „Наиме, нису још употребљене оне елитне јединице за сузбијање нереда и демонстрација, а није било ни великог рушења и сукоба који би захтевали мало жешћу интервенцију. Видимо да је интервенција полиције била далеко блажа него што је то био случај у Француској, па не верујем да је дубљи конфликт на унутрашњем плану могућ. Међутим, уколико се конфликт увезе споља, то је онда нешто сасвим друго, а размере и последице тога се у овом тренутку не могу предвидети“, категоричан је Васић.

    Подсетимо, председник Николас Мадуро је у петак објавио да ће Венецуела средином фебруара одржати војне вежбе на којима ће оружане снаге те земље показати како могу да заштите државу током инвазије.

    Тема:
    Криза у Венецуели (68)
    Тагови:
    Венецуела, инвазија, протести
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога