Слушајте Sputnik
    Ракета Томахавак

    Америка у једном дану срушила безбедносну структуру Европе

    CC0
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    4514

    Америчким одустајањем од Споразума о забрани ракета кратког и средњег домета, руши се комплетна безбедносна архитектура у Европи, када су у питању споразуми о нуклеарном разоружању и наоружању. У таквој ситуацији, реакција Русије је сасвим логична.

    „Амерички партнери саопштили су да стопирају своје учешће у Споразуму, самим тим и ми то чинимо. Објавили су да се баве развојем новог оружја — и ми ћемо то урадити“, гласи одговор руског председника Владимира Путина на америчко напуштање Споразума о ракетама кратког и средњег домета (ИНФ).

    На састанку са министром спољних послова Сергејом Лавровом и министром одбране Сергејом Шојгуом, најављен је и нацрт новог одбрамбеног буџета Русије, као и одговор на могућу војну претњу од космичких снага других земаља, а руски председник дао је налог да Русија више не иницира преговоре са САД о разоружању.

    Ипак, Путин је рекао да сви досадашњи руски предлози о разоружању остају на снази, а замолио је надлежна министарства да „оставе отворена врата“ за преговоре у оквиру свих предлога које је Русија досад представила.

    Руски председник је такође дао сагласност за покретање развоја нове хиперзвучне копнене ракете.

    Реакцију Москве војни аналитичар Мирослав Лазански сматра потпуно логичном, будући да су САД прве изашле из споразума.

    „Америчким одустајањем од Споразума руши се комплетна безбедносна архитектура у Европи, када су у питању споразуми о нуклеарном разоружању и наоружању. Сада је питање и шта ће бити са споразумом СТАРТ 3, али морамо се подсетити историје. Прве су то нарушиле САД, јер су изашле из Споразума о антибалистичкој одбрани (АБМ), који је потписан још 1972. Самим тим што су распоредиле антибалистички штит у Румунији и Пољској, Американци су срушили споразум АБМ и све ово после само је наставак“, коментарише Лазански.

    Русија мора да одговори на потезе Вашингтона, додаје он, а безбедносна архитектура у Европи можда није само нарушена, већ је, може бити и срушена.

    Међутим, још је рано говорити како ће се одустајање од ИНФ споразума одразити на Европу. САД још нису развиле нову ракету средњег домета, копненог базирања. Засад, они се ослањају на „Томахавк“, који би се испаљивао из база у Пољској и Румунији, као и са бродова из Црног и Балтичког мора, објашњава Лазански.

    „Друго, видећемо како ће европске земље реаговати. Нисам сигуран да ће проћи намера да Американци ’увале‘ ракете европским савезницима. Немци су већ рекли да неће. Од европских земаља, ко би примио ракете? Можемо рачунати само на три балтичке државе, затим на Пољску, Румунију и Велику Британију. Сви остали одбиће да приме ракете, барем према досадашњим изјавама, јер онда постају циљеви за руски нуклеарни удар“, каже Лазански.

    Споразум ИНФ био је резултат дугогодишњих преговора између САД и СССР, који су почели крајем седамдесетих година прошлог века, у време отопљавања односа између две тадашње суперсиле.

    У пакету преговора о делимичном разоружању, једно од најважнијих поглавља представљале су ракете домета од 500 до 5.500 километара. Преговори су тешко ишли, а у једном тренутку су и потпуно прекинути — тада је СССР разместио своје нове ракете СС20, док је Америка одговорила размештањем „першинга 2“ и крстарећих ракета на европском континенту.

    Преговоре су наставили Михаил Горбачов и Роналд Реган, споразум је потписан у Белој кући 8. децембра 1987, а на снагу је ступио 1. јуна наредне године.

    Документом су стране потписнице обавезане да униште све постојеће ракете и да не производе нове. До маја 1991, САД су уништиле 846 пројектила, а СССР 1846. Споразумом је предвиђена обострана контрола процеса разоружања, који је окончан 2001.

    Међутим, Русија, забринута због америчког „антибалистичког штита“, смештеног у базе у Румунији и Пољској, који може да се користи и у нападачке сврхе, почела је да развија нову ракету типа 9М729, због које је администрација Доналда Трампа заоштрила реторику. Трамп је 20. октобра прошле године најавио да ће се његова земља повући из споразума, а државни секретар Мајк Помпео поставио је Русији ултиматум да уништи нове ракете у року од 60 дана.

    Русија је одбацила ултиматум, а преговори у Женеви су пропали. Пропали су и покушаји немачког шефа дипломатије Хајка Маса да посредује у америчко-руском спору.

    Америчка кршења међународног права
    © Sputnik /
    Америчка кршења међународног права

    Слично:

    Пентагон: Не намеравамо да обнављамо Споразум о ПРО с Русијом
    Трамп предлаже нови споразум о ракетама средњег и кратког домета
    Русија неће уништавати ракету 9М729, она не нарушава Споразум
    Русија: Амерички ултиматум за Споразум о ликвидацији ракета је игра
    Тагови:
    структура, ракете кратког и средњег домета, ИНФ, архитектура, Америка, одустајање, Русија, безбедност, споразум, одустајање САД од ИНФ споразума, Роналд Реган, Михаил Горбачов, Мирослав Лазански, Сергеј Шојгу, Владимир Путин, Сергеј Лавров, прибалтичке републике, Балтичко море, Црно море, Европа, Румунија, Пољска, Немачка, Велика Британија, САД, СССР, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога