Слушајте Sputnik
    Рамуш Харадинај и војска тзб. Косова

    Шта се то спрема: Руси и Британци обарају руке око Косова

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    41974

    Не постоје формалне гаранције да нека војска неће некога нападати, а кад је у питању такозвана косовска војска не може бити ни суштинских гаранција јер се у случају Космета не поштују ни међународна акта, ни резолуције. Зато највећа гаранција за безбедност Срба на северу КиМ и српских ресурса треба да буду наши органи безбедности.

    Како ствари стоје, једина гаранција да такозвана косовска војска неће ударити на Србе на северу Косова и Метохије јесте реч Рамуша Харадинаја. А знајући лик и дело садашњег премијера самопроглашеног Косова, а некада једног од озлоглашених вођа терористичке ОВК, мало ко је може узети за озбиљно. Када је почетком децембра прошле године на најаву формирања такозване војске Косова негодовао чак и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, истакавши да је то противно препорукама Алијансе, Харадинај је одговорио да је то унутрашња ствар Косова.

    Тешко да је тада некога непристрасног могао да увери у то да Косово не формира војску због севера Космета већ, како је рекао, „за Авганистан и Ирак, да би помогли другим земљама“. Да су Британце „убедили“ потврдила је амбасадорка те земље, Карен Пирс, на протеклој седници Савета безбедности УН, када је изнела њихово тумачење Резолуције 1244, према коме ако нешто није изричито забрањено, онда је дозвољено, па тако и формирање косовске војске.

    Одмах је узвратио амбасадор Русије у УН Василиј Небензја, оценом да „не постоје гаранције да се такозвана војска Косова, која се углавном састоји од терориста Ослободилачке војске Косова, неће користити против српског становништва“.

    Он је нагласио да Косово остаје главни извор нестабилности и потенцијалних сукоба на Балкану, а да су се приштинске власти усредсредиле на погоршање кризе која прети настављањем насиља у региону.

    На тумачење британске амбасадорке данас је оштро реаговала и Амбасада Руске Федерације у Лондону нагласивши да формирање такозване косовске војске представља директну претњу по Србе који живе на северу КиМ, што драстично повећава могућност новог извора тензија на Балкану. На то је, како је наглашено, указано и у последњем полугодишњем извештају шефа мисије ОЕБС-а у Приштини.

    Коментаришући најновију размену дипломатске ватре о питању косовске војске, генерал-мајор Војске Србије у пензији и директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач каже да ни суштински, а ни у формалном смислу не постоје гаранције да та војска неће бити претња по Србе. Он уз то подсећа и на забрану формирања косовске војске и према Резолуцији 1244 и по Кумановском споразуму.

    „Највећи проблем данас је што, нажалост, не вреде ни међународна акта, ни резолуције и што је у међувремену учињено све да би се суштински обезвредила Резолуција 1244 пошта она формално не може да буде укинута због контекста и односа снага у Савету безбедности“, каже Ковач за Спутњик.

    Он сматра да ће у предстојећем периоду те формално већ промовисане снаге суштински бити доведене на већи ниво оперативних способности како би са тим војним стањем могле да извршавају задатке у складу са интересима приштинских власти, али и са политичким и међународним интересима водећих земаља Запада.

    „Видимо и по изјавама Харадинаја, нарочито у последње време, да ће свим средствима штити суверенитет и интегритет ’државе Косово‘. То управо значи да уколико буде потребно да се употреби војска Косова за Газиводе, за север Косова, за Трепчу, они се у крајњем неће либити тога, претходно обезбедивши сагласност пре свега Велике Британије и САД, уз индиректну подршку Француске и Немачке“, мишљења је Ковач.

    Он је уверен да ћемо у наредном периоду сигурно имати таквих проблема са такозваном војском Косова, али верује и да наше и војно и политичко руководство има адекватне сценарије одговора на то.

    Према оцени Ковача, не може се веровати ни у какве гаранције аката који немају међународну вредност ни кредибилитет, јер они који не поштују Резолуцију 1244 неће поштовати никакав други обавезујући акт.

    „Највећа гаранција за српске ресурсе, за Газиводе и Трепчу, и за безбедност становништва на северу КиМ треба да буду наши органи безбедности, војска, полиција, жандармерија. Уколико силом буду угрожени, силом ће морати и да се одговори и уколико ми будемо избегавали такав одговор, или они буду знали да нећемо предузети такав одговор, сигурно је да ће у одређеном критичном моменту посегнути и за својим специјалним снагама и за војском да би успоставили потпуну контролу и такозване границе и граничне линије, контролу над територијом Косова и стратешким ресурсима“, упозорава генерал-мајор Војске Србије у пензији.

    На питање да ли би у случају најгорег сценарија и обостране употребе војне силе постојала претња од ширег конфликта, саговорник Спутњика каже да то нико не може да предвиди.

    Он, међутим, додаје да Србија дефинитивно мора да штити своје стратешке интересе. Ако не постоји воља Кфора да спречи формирање косовске војске, него управо то подржава, онда и Србија са својим органима безбедности, војском, мора бити у стању да штити своје стратешке интересе по сваку цену, убеђен је саговорник Спутњика.

    „А да ли ће то угрозити мир у већем обиму, или не, о томе треба да воде рачуна пре свега ментори косовских власти, првенствено Велика Британија и САД“, закључио је Ковач.

    Слично:

    Како је „војска Косова“ изазвала политички „рат“ у Македонији
    Харадинај: Војска ће деловати и на југу и на северу Косова
    Немачка: Зашто се не користи појам „војска“ Косова
    Само без подморница: Харадинај открива како ће изгледати војска Косова
    Војска Косова увод у прекрајање граница?
    Медији: Војска Косова ће деловати и на северу; Амбасада САД: Подржавамо транзицију КБС-а
    НАТО објавио шта ће урадити ако буде проглашена „војска Косова“
    Тагови:
    Север Косова, војни конфликт, Резолуција12 44, Војска Косова, гаранције, ресурси, Кумановски споразум, безбедност, Срби, Карен Пирс, Митар Ковач, Василиј Небензја, Рамуш Харадинај, Јенс Столтенберг, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога