Слушајте Sputnik
    Тајни агенти - илустрација

    Белгијске шпијунске организације за међусобне обрачуне користе — Русију

    © Fotolia / Jgolby
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 127

    Примери покушаја да се људи дискредитују тако што ће их повезати са Русијом постали су уобичајена пракса на Западу.

    Наиме, шеф контраобавештајне службе Белгије Клемент Ванденбор смењен је и притворен крајем јануара, због оптужби да је, наводно, шпијунирао за Русију.

    Како преноси лист „Морген“, до белгијске јавности за сада је стигла само једна конкретна оптужба против Ванденбора који је у служби радио 40 година — он је наиме осумњичен да је уништио знатан број важних докумената контраобавештајне службе у резачу папира. Поводом наводне „шпијунаже за Русију“, међутим, још ништа није обелодањено.

    Ванденбор, који пориче те оптужбе, најпре је био лишен приступа тајним подацима и документацији, а тренутно је, према писању листа, у кућном притвору.

    Међутим, „Морген“ наводи да се иза скандала крије сукоб две белгијске тајне службе — обавештајне и контраобавештајне. У првој доминирају војна лица, а у другој — цивили.

    Ветеран руске спољнообавештајне службе Лав Корољков за Спутњик каже да све то има смисла ако одговара стварним догађајима. У супротном, међутим, биће као онда када су пре пар месеци оптужили ветерана обавештајне службе у Аустрији.

    „Човек је пре 18 година нешто радио са Русијом, а од тада више није имао никакав контакт са њом. Међутим, интересантно је да је тај случај извучен из неке архиве баш усред успешних преговора Аустрије и Русије. Зато не верујем да је ово сада дело белгијских ’кртица‘, односно агената који су дубоко инфилтрирани у структуре неке друге земље и који добијају податке од посебне важности, већ пре мислим да се ради о информацији која је потекла од америчких или немачких колега. У овом тренутку контраобавештајци те две земље се баве ’игром лисица‘, односно међусобним ловом“, указује Корољков.

    Иако напомиње да за сада не располажемо детаљима у вези са поменутим случајем, Корољков каже да је пракса, када се открију такви случајеви, да се врши размена агената у оквиру билатералних преговора.

    „На пример, белгијски обавештајци преко амбасаде контактирају руска одговорна лица и то се у тишини решава. Чим такви случајеви стигну у јавност, значи да се у ствари на тај начин ’решава‘ неки други проблем“, примећује Корољков.

    Међутим, проблем је у општој атмосфери, наводи ветеран руске спољнообавештајне службе.

    „Све је то лоше и не води ка добром, јер се у јавну сферу пребацује оно што би требало да буде крајње поверљиво и тајно. То се ради онда када би требало додатно створити атмосферу неповерења према одређеној држави. С обзиром на то да нема других, конкретнијих података, у јавност одлазе само површне сумње са циљем да се потпирује неповерење и руше пријатељски односи између две земље“, категоричан је Корољков.

    Сличног става је и генерал-мајор Војске Србије у пензији и директор Евроазијског безбедносног форума Митар Ковач, који такође каже да догађај у Белгији свакако није усамљен случај.

    „Ово је само један од сличних примера у низу, с обзиром на то да је већ готово три године, са различитом динамиком, присутна та тенденција да се за многе ствари на Западу оптужују Русија и њене обавештајне структуре и открива наводна уплетеност појединих званичника у агентурној мрежи на Западу са обавештајним службама Русије. Дакле, и тај догађај са белгијским шефом контраобавештајне службе је у истом вредносном контексту“, оцењује Ковач.

    Како каже, таквих догађаја ће бити све више у будућности.

    „У јавности је то посебно почело да бива актуелно од последњих председничких избора у САД и већ познатог оптуживања Русије за ’умешаност‘ у председничку кампању у Америци. Верујем да ће таквих оптужби бити и у наредном периоду овде у Европи, нарочито у државама блиским или спорним у смислу контроле и утицаја Запада. Пре свега мислим на Украјину и њене званичнике, наравно у зависности од резултата председничких избора. Мислим такође и на Грузију, Јерменију, али на догађаје који се тичу власти у Турској и њене стратешке оријентације супротне интересима Запада“, сматра Ковач.

    Да су примери покушаја да се људи дискредитују тако што ће их повезати са Русијом постали уобичајена пракса на Западу, потврђује и Викторија Легранова, стручњак за питања међународне безбедности из Москве.

    Она наводи недавни случај Роџера Стоуна, бившег Трамповог саветника, иначе некадашњег новинара, човека који је одувек био у свету медија и информација.

    „Јавно су га оптужили да је руски шпијун, да је сарађивао са Москвом, али исто тако нису јавности предочили и доказе на основу којих га оптужују. Сада га развлаче по судовима и потпуно су му упропастили живот. Човека који има 68 година, пензионера који живи свој мали, мирни живот, довозе у суд у пратњи 27 специјализованих возила ФБИ, док је конвој надгледало 15 хеликоптера. Стоуна изводе држећи му пушку уз главу, а у суду га оптужују да је лагао у оквиру истражних радњи, заборављајући на оптужбе за наводну шпијунску делатност, јер доказе нису нашли“, каже Легранова.

    Како додаје, нема сумње да су такви методи апсолутно прљави и цинични.

    „Људима се уништавају животи и ставља жиг заувек. Ми не знамо да ли је поменути Белгијанац радио за руску службу, постоје ли икакви докази, оперативне фотографије, снимци, записи или било шта друго што би могло да потврди његову могућу повезаност са Русијом. Ако се испостави да доказа има, онда да, он је издајник државе према њеним законима, или, на пример, херој у очима друге државе. Међутим, за сада нема доказа и ако је све то само на нивоу трачева и говоркања, онда је јасно да се ради само о прљавом медијском рату“, закључује Легранова за Спутњик.

    Тагови:
    Белгија, САД, шпијуни, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога