Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    НАТО

    Уочи 20 година од бомбардовања: Забранити критику НАТО!

    © AP Photo / Jonathan Ernst/Pool Photo via AP
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    2128110

    У Србији до сада још нико није тражио увођење цензуре. Утолико је више запрепашћујуће када то учини 18 невладиних организација окупљених око Нове спољнополитичке иницијативе.

    Да је слобода критичког мишљења усађена у саме темеље демократских друштава, аксиом је који је непотребно доказивати.

    Утолико зачуђујуће звучи реченица из саопштења о оснивању Нове спољнополитичке иницијативе, којом се предлаже „прекидање анти-НАТО медијске кампање, јер су односи између Србије и НАТО-а све интензивнији, о чему говори и потписивање новог ИПАП споразума“.

    Ову иницијативу је на предлог Европског покрета у Србији подржало 18 невладиних организација, које се, неписано правило каже, боре за слободу критичког мишљења, успостављање демократских друштава које поштују људска права и слободе.

    Шта значи предлог за „прекидање анти-НАТО медијске кампање“ и то баш на двадесету годишњицу НАТО агресије на нашу земљу? Значи ли то, да се изразимо политички коректним речником, да не би било пожељно преиспитивати улогу Северноатлантске алијансе у збивањима на простору бивше Југославије током деведесетих година прошлог века, као и њену улогу на постјугословенском простору на почетку новог века?

    Да ли ће бити забрањен рад комисије која се бави истрагом о последицама НАТО бомбардовања на здравље српских грађана? Хоћемо ли, ако се уважи предлог Нове спољнополитичке иницијативе, гледати и слушати само улепшане и ушећерене верзије НАТО историје, према којима Алијанса широм света ходочасти у име демократије, људских права и слободе?

    Захтев је запрепашћујући, чак и независно што се ради о двадесетогодишњици НАТО агресије и што ће се ове године о томе свакако говорити више него раније, каже колумнисткиња листа „Недељник“ Љиљана Смајловић.

    „Веома је необично да се неко усуди да предложи да се забране „анти-НАТО кампање“. Пре свега, не видим никакве анти-НАТО кампање у Србији, зато што је овде већинско расположење двадесет година врло чврсто — оно је стално против НАТО-а. Нико не мора да води никакву кампању против НАТО-а“, наглашава Смајловићева.

    Захтев за прекидање анти-НАТО кампање, у тренутку када у Србији и нема анти-НАТО кампање, јер је већинско расположење нације такво, додаје она, јесте заправо захтев за заустављање говора против НАТО-а.

    „А посебна је дрскост потребна да се тражи да се заустави анти-НАТО расположење, да то траже организације које се углавном финансирају из западних земаља, организације које се баве лобирањем за НАТО. То је оно што ме је посебно изненадило и из чега се види да се овде не ради ни о каквој ’новој спољнополитичкој иницијативи‘, него је заправо главни захтев немојте против НАТО-а, а то је, што би некада иронично рекли марксисти, стварно нови квалитет у Србији“, каже Смајловићева.

    До сада се, наставља она, у Србији никада није тражила цензура. Тражити да се забрани врста говора која представља средишњу тачку политичког расположења нације, треба бити стварно дрзак, закључује Смајловићева.

    Слично:

    Крај ЕУ заблуде: Године које су појели бриселски скакавци
    „Хладан туш“ из Француске и за Македонце
    ВЕСТИ: Хладан туш из ЕУ, шта даље? (видео)
    Одговор француској министарки: Србија нема луксуз да чека воз за ЕУ
    Тагови:
    Европски покрет, Нова спољнополитичка иницијатива, запрепашћујуће, необично, демократско друштво, критичко мишљење, анти, анти-НАТО кампања, слобода говора, демократија, кампања, НАТО, критика, цензура, захтев Нове спољнополитичке иницијативе да се прекине анти-НАТО кампања, Европски покрет у Србији, Нова спољнополитичка иницијатива, НАТО, Љиљана Смајловић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога