Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Велики протест у Атини

    Зашто свет више не воли Америку? (видео)

    © AP Photo / Yorgos Karahalis
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише Никола Врзић
    3771
    Пратите нас

    Имиџ Сједињених Америчких Држава у свету није добар и налази се на најнижем нивоу који је забележен, показало је „Галупово“ истраживање спроведено у 133 земље. А „глобални баланс ’меке моћи‘ наставља да се окреће“ у корист Русије и Кине, што им, како се наводи, „отвара простор да повећају и свој утицај у свету“.

    Америка је постала водећа међу светским силама чије поступке свет не одобрава – 40 одсто је просек неодобравања у анкетиране 133 земље, што је знатно више од просечног неслагања с Немачком (22 одсто), с Кином (28 одсто), па чак и с, медијски, темељно демонизованом Русијом, којој се противи 31 одсто испитаних.

    Посебно је интересантан став европских држава. Америчко лидерство не одобрава чак 59 одсто Европљана, а ова би бројка била још и већа да није Албаније и Косова – једина два места на нашем континенту где је Америка популарнија више него што је непопуларна. Знатно одобравање америчке политике, иначе, забележено је још само у подсахарској Африци.

    Важни су и шири трендови. Не само да током последњих година подршка Америци и Немачкој у свету опада, а Русији и Кини благо расте, већ је ова тенденција још уочљивија ако се вратимо тридесетак година. Тада је, наиме, позитивно мишљење о Сједињеним Државама у сличном „Галуповом“ истраживању исказало чак 95 одсто испитаних. Данас се та бројка налази на свега 31 одсто.

    Зашто свет више не воли Америку као некада? Какве то последице оставља по њен глобални утицај? И зашто Американци сада, чак и више него раније, верују да ипак јесу омиљени у остатку света?

    О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили новинари Синиша Љепојевић и Ђуро Билбија.

    Резултати „Галуповог“ истраживања светског јавног мњења не представљају изненађење, каже Синиша Љепојевић, указујући да је „висок степен антиамериканизма изражен чак и у Великој Британији услед раста противљења америчкој политици, која већ дуго има једну силеџијску димензију. А када им је понестало вештачки створених непријатеља, САД су почеле да се окрећу и против сопствених савезника. Овај процес траје већ тридесетак година, а сада присуствујемо једној врсти кулминације зато што је јавна комуникација узнапредовала, те сада много више људи има прилику да сазна шта се заиста догађа. Зато се бес и окреће према главном ’силеџији‘ у данашњем свету.“

    „Највећи произвођач антиамериканизма у свету је сама Америка“, напомиње Ђуро Билбија. „Американци су током Хладног рата свету приказивали идеализовану слику себе, и једно време су се трудили да на њу и личе, међутим, окончањем Хладног рата, када су поверовали да је дошао 'крај историје', једноставно су почели да показују своје право лице. Па зато сада, на пример, и Немци, како је показало једно недавно истраживање, као главну претњу истичу управо Америку, чак и више него Русију као до недавно. И то су трендови који ће бити настављени чак и у земљама које су Америци биле изузетно наклоњене“.

    „Галуп“, презентујући резултате свог истраживања, поставља питање негативног ефекта Доналда Трампа на амерички имиџ у свету, указујући да је његовим избором глобална популарност САД, у односу на време Барака Обаме, пала за скоро 20 одсто.

    Ипак, скреће пажњу Синиша Љепојевић, „америчка непопуларност није започела с Трампом. Он је само својим изјавама и понашањем учинио јаснијим оно што су радили и његови претходници. И управо је то освестило многе и натерало их да схвате каква је заправо политика САД“.

    За разлику од Америке и Немачке, чији углед у свету, првој драстичније а другој у нешто блажој мери, хронично опада, Кина и Русија константно су, према „Галуповим“ подацима, све популарније. Притом је нарочито индикативан податак да је, од почетка украјинске кризе и медијске и политичке сатанизације Русије која је потом уследила, одобравање понашања Русије у свету порасло, с 22 одсто из 2014. на 30 одсто према најновијем истраживању.

    „То је последица понашања политичког врха Русије. Русија је стекла статус земље која на међународним скуповима не лаже, и која се држи онога што каже“, објашњава Синиша Љепојевић. „То јој је донело велики углед и популарност широм света – елементарна принципијелност и елементарна искреност, односно њихов недостатак, јесте нешто од чега највише болује савремени Запад.“

    А поврх тога, истиче Ђуро Билбија, због западног модела ултралибералне политичке коректности, у којој се не бришу само разлике између мушког и женског пола већ и сами полови, „Русија се све више истиче и као заштитник нормалности, али и самих идентитета, традиције и суверенитета“.

    Док свет све више престаје да воли Америку, сами Американци убеђени су у сасвим супротно. Још једно „Галупово“ истраживање, наиме, које је објављено крајем фебруара, показало је да чак 58 одсто Американаца, што је већи проценат него икада раније, сматра да је њихова земља у свету — омиљена.

    „Американци су постали жртве пропаганде сопствених медија. Ако је за утеху другима, оно што амерички медији раде њима, раде и сопственом народу. Чак је та пропаганда унутар Америке још и агресивнија,“ коментарише Синиша Љепојевић.

    Кључно је, међутим, питање каквог ће утицаја пад америчке популарности у свету – њене такозване „меке моћи“ због које друге земље поступају у складу с америчким интересом зато што то саме желе, а не зато што морају – имати на њену реалну политичку моћ. „Галуп“, у коментару свог истраживања, тврди да је веза између меке и реалне моћи знатна, позивајући се на истраживања Дартмут колеџа и Универзитета у Сиднеју, која су показала да „мишљење јавности о америчкој спољној политици у страним земљама утиче на њихову политику према САД“…

    Синиша Љепојевић, ипак, не верује у могућност нагле промене: „Раст нерасположења према Америци неће брзо дати ефекта, зато што она има кључну предност – културолошку. Већина данашњег света је позападњачена. Кина, насупрот томе, има исувише софистицирану културу да би била копирана, на сличан начин и Русија је исувише продуховљена за тако нешто… Због тога, када је реч о масовној култури, предност Америке и даље је огромна. И зато чак ни гађење према политичкој Америци неће имати превеликог ефекта јер, нажалост, већина света припада том културном моделу“.

    Тагови:
    популараност, истраживање, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога