Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Протести и Алжиру

    Aлжирско пролеће: Устанак против „фантомског вође“, пацови напуштају брод

    © REUTERS / Philippe Wojazer
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    0 202

    Алжирски председник Абделазиз Бутефлика одлучио је да се не кандидује за пети председнички мандат под притиском демонстраната, али и, по свему судећи, под притиском из сопствених редова. Каква судбина очекује ову северноафричку земљу?

    После две деценије владавине, алжирски председник Абделазиз Бутефлика одлучио је да одустане од кандидатуре за пети председнички мандат. Тешко болестан (2013. доживео је мождани удар), Бутефлика се у јавности појављивао ретко, а последње обраћање јавности имао је још пре пет година. Због тога је прозван „фантомским председником“.

    Упркос свему томе, Бутефлика је најпре одлучио да се кандидује и на изборима ове године, које је заказао за 18. април, што је узроковало да грађани Алжира изађу на мирне протесте. После три недеље најмасовнијих протеста у историји Алжира, Бутефлика је одлучио не само да одустане од кандидатуре, већ и да одложи изборе и да закаже конференцију о будућности земље.

    Комбинација болести и политичког притиска учинила је да Бутефлика одустане од кандидатуре, каже Марко Гагић из београдског Института за међународну политику и привреду.

    „Такође, могуће је, с обзиром да су избори одложени, да се ради о Бутефликином политичком маневру. Питање је колико је и да ли ће истрајати да одржи реч. Можда се неће кандидовати, али с обзиром да избора неће бити онда када су били заказани, то оставља простор за развој ситуације на различите начине“.

    Бутефлика се, изгледа, суочио не само са притиском грађана који протестују, већ и са притиском унутар владајуће елите.

    Једна од назнака за тако нешто може да буде и говор начелника Генералштаба алжирске армије генерала Гаида Салаха, који је, обраћајући се начелницима алжирских војних школа у недељу, дан пре него што је Бутефлика обзнанио да одустаје од кандидатуре, нагласио да војска дели „исте вредности и принципе“ са грађанима.

    Нешто раније Салах је другачије иступао, па је протесте назвао „сумњивим позивима за наводну демократију“, који „Алжирце гурају у непознато“.

    Преокрет код генерала Салаха знак је да Бутефлика садашње протесте неће преживети као што је преживео претходне, оцењују инострани медији. Масовни протести нису били уобичајени у Алжиру, у коме је од стицања независности од Француске 1962. на власти Национални ослободилачки фронт.

    За време демонстрација познатих као „Црни октобар“ 1988, убијено је више од 500 људи; након тога уследио је војни удар из 1992. и грађански рат. Протести берберског народа Кабиле из 2001. („Црно пролеће“) такође су угушени у крви — убијено је близу 200 људи, а протести из 2011. (Арапско пролеће) и из 2015. (против експлоатације гаса из шкриљаца) угашени су истом брзином којом су се и распламсали. Арапско пролеће, према тумачењима, у Алжиру није успело због још увек отворених рана из грађанског рата деведесетих.

    Управо због улоге у окончању крвавог грађанског рата, Бутефлика је зарадио поштовање многих својих сународника. Када је војска 1992. извршила државни удар против исламских фундаменталиста који су победили на изборима, почео је грађански рат који је однео између 150.000 и 200.000 жртава. Бутефликин план за помирење поново је ујединио нацију.

    Међутим, време се променило и политичка стабилност очигледно више нема приоритет над грађанским слободама у очима многих Алжираца. Групе за заштиту људских права оптужују Бутефлику за ауторитарну владавину, онемогућавање радника да формирају независне синдикате, бруталне мере против мирних протеста, законе који ограничавају слободно изражавање, укључујући и затворске казне за ширење информација које могу да штете „националном интересу“ или су увредљиве за војску или полицију.

    Уз то, економска криза произашла из наглог пада цена нафте, поткопала је Бутефликине напоре да одржи политичку стабилност у земљи. Стопа незапослености је око 12 одсто, а стопа незапослености младих је око 29 одсто.

    Франсис Жил, истраживач у Центру за међународне односе у Барселони и стручњак за Северну Африку, наглашава да се Алжир суочава са најмасовнијим демонстрацијама од стицања независности. Он за француски канал „Франс 24“ каже да је алжирска власт у паници.

    „Када погледате ко демонстрира, када видите да удружење ветерана (рата за независност) напушта Бутефлику, заиста стичете утисак да пацови напуштају брод“, каже Жил и додаје да су протести до сада били мирни, а да полиција није реаговала — непознаница је једино да ли је то због тога што су добили таква наређења или се полицајци интимно слажу са демонстрантима.

    Студенткиња даје беле руже полицајцима на протестима у Алжиру.
    © REUTERS / Ramzi Boudina
    Студенткиња даје беле руже полицајцима на протестима у Алжиру.

    Према Гагићевим речима, тренутна ситуација у Алжиру је нејасна.

    „Свакако да постоји доза среће и доза оптимизма због Бутефликине најаве да се неће више кандидовати, али ситуација остаје нејасна и чека се њен даљи развој. Избора неће бити и не зна се када ће бити, без обзира што се на Бутефликину одлуку гледа као на позитиван корак, не може се са сигурношћу рећи у ком ће се смеру ситуација развијати“, оцењује он.

    Оно што је извесно, јесте да и демонстранти и власт позивају на ненасиље и дијалог. Стратегија демонстраната од самог почетка немира били су ненасиље, позиви на дијалог са влашћу.

    О изборима сада мало ко говори, док је пажња више усмерена на конференцију о будућности земље, на којој би главна тема требало да буде расправа о новом алжирском уставу.

    За председавајућег конференције одређен је проминентни алжирски дипломата Лахдар Брахими, светској јавности познат као специјални изасланик Арапске лиге у Сирији и специјални представник УН за Авганистан. Брахими је такође био специјални изасланик УН у Ираку након пада Садама Хусеина.

    „Чуо се глас народа“, рекао је Брахими алжирској националној телевизији после састанка са Бутефликом у понедељак, „Млади који су изашли на улице, деловали су одговорно и представили позитиван имиџ земље. Сада кризу треба претворити у конструктиван процес.“

    Стабилност на коју позива Брахими од изузетне је важности и за европске земље, за које је Алжир један од главних снабдевача гасом — трећина гаса у Европу стиже из ове земље (Шпанија задовољава половину својих потреба за гасом управо из Алжира).

    За сада је готово извесно да Бутефлика више неће бити председник ове некада моћне гусарске краљевине, која је у својој историји прошла кроз периоде зависности, прво од Османског царства, а касније од Француске са којом је водила крвави рат за национално ослобођење.

    Власт Националног ослободилачког фронта је очигледно на заласку, али неизвесно је ко ће наследити Бутефлику. Оно што даје наду, јесте чињеница да је покренут процес дијалога о будућности земље, из којег се може изродити нови квалитет.

     

    Слично:

    Алжир рачуна на одлуку ОПЕК-а о замрзавању или смањењу производње нафте
    Алжир: Блокиран Фејсбук због матурских испита
    Алжир подржава политику Русије у борби против тероризма
    Пад цена нафте коштао Алжир 35 милијарди долара
    Америчка база у Тунису: Власти негирају, Алжир прети
    Алжир — прва земља која је купила руски С-400?
    Тагови:
    ненасиље, Бутефлика, грађанске слободе, устав, стабилност, одлагање, Алжир, промене, избори, демонстрације, председник, ситуација у Алжиру, Франсис Жил, Гаид Салах, Абделазиз Бутефлика, Марко Гагић, Алжир
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога