Слушајте Sputnik
    Аја Софија

    Хоће ли Турска некадашњу велику хришћанску светињу претворити у џамију

    © AP Photo / Emrah Gurel
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 447

    Председник Републике Турске Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да није немогуће да истанбулска Аја Софија више не буде музеј у ком се наплаћује улаз и постане џамија у коју је улаз слободан, преноси агенција Анадолија.

    Подсетимо да је Управа за верске послове Републике Турске 2016. и 2017. године у Аја Софији у току Рамазана организовала заједничко обављање молитви и учење Курана, које су телевизије преносиле уживо. Тада је грчка влада упутила оштре критике због овог верског обреда.

    За Милана Вукелића, докторанда Факултета политичких наука, специјализованог за религијско-политичка питања и питања исламског фундаментализма, ова изјава турског лидера није изненађење.

    „После пада Констатинопоља 1453, тадашња православна црква постаје џамија и то остаје до 1931. Тада су звона, олтар и друге хришћанске реликвије уништене, а додати су исламски елементи попут минарета и тако даље. После 1931. џамија је била затворена и од 1935. године она званично постаје музеј. Од тада исламски фундаменталисти настоје да од ње поново направе џамију, што се у потпуности поклапа са неоосманистичком политиком коју заступа Реџеп Тајип Ердоган“, објашњава Вукелић.

    Вукелић верује да је турски председник озбиљан у својој намери да Аја Софију претвори у џамију.

    „Мислим да је Ердоган производ једног исламистичког ’бекграунда‘ који се заиста залаже за ту идеју, а то је својим поступцима до сада више пута показао. У том смислу треба имати у виду саму идеологију неоосманизма, која заговара обнову утицаја Османског царства и представља супротност секуларном кемализму, који су исламски фундаменталисти представљали као главни камен спотицања и развоја Турске“, напомиње Вукелић.

    Како каже, од доласка Ердогана на власт, прво као премијера 2003. године, а потом и као председника Турске, ова идеологија све више узима маха и постаје све заступљенија у турском друштву.

    „Зато Ердоганова изјава да Аја Софија може у будућности постати џамија представља само резултат те неоосманистичке политике за коју се он залаже. Верујем да та политика представља опасност не само за Турску већ и за све територије које су некада биле део османског царства“, указује Вукелић.

    На питање колико је реално да Аја Софија промени намену, с обзиром на то да се од 1985. године налази на листи светске културне баштине Унеска, саговорник Спутњика каже да је то у овом тренутку мало вероватно.

    „Међутим, у случају јачања исламског света и ширења тог растућег фундаментализма, постоји могућност да се то догоди“, закључује Вукелић за Спутњик.

    Подсетимо, некада највећу цркву хришћанског народа саградио је римски цар Јустинијан. Године 532. издао је налог за изградњу цркве „какве није било од времена Адама и какве никада и нигде више неће бити“ на месту цркве коју је изградио Теодосије Други, а која је изгорела у време владавине цара Јустинијана.

    По налогу цара, Аја Софију, односно Свету Софију, пуних пет година зидало је 10.000 радника. Петнаест година касније грађевина је освештана, а пуних хиљаду година она је представљала највећу цркву хришћанског народа, све док Мехмед Други, по освајању Константинопоља, није наредио да црква постане џамија и симбол тријумфа Турака Османлија и надмоћи ислама.

    Ердоганову најаву свакако би требало тумачити и у светлу актуелне кампање за важне локалне изборе у тој земљи.

    Тагови:
    Аја Софија, Свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога