Слушајте Sputnik
    Руски падобранци у Приштини 1999 године.

    Заузимање аеродрома Слатина – моменат када се Русија вратила у високу политику

    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    31175
    Пратите нас

    Заузимање аеродрома Слатина је променило ситуацију на међународној сцени и вратило Русију у високу политику и дипломатију. То је и те како показала ситуација у Сирији. Русија сада извози безбедност и како стоје ствари, то ће бити њен континуиран задатак. Више се не може поновити оно што се, нажалост, десило у Југославији.

    Ових дана филм Балканска међа пуни биоскопске сале широм Русије. Многи, посебно млади захваљујући овом филму први пут сазнају шта се догодило крајем деведесетих у Европи, када је НАТО једнострано одлучио да бомбардује једну суверену државу. Одређен део стручне јавности сматра да Русија тада није довољно одлучно заштитила своје интересе на Балкану, као ни Србију у целини.

    Снимање филма Балканса међа
    © Фото : Прес служба филма "Балканска међа"

    Ипак, један догађај, управо оно о чему говори филм, означио је повратак Русије на светску политичку сцену. Такође, може се рећи да је крајње неочекиван долазак руских снага и заузимање приштинског аеродрома Слатина био својеврстан шамар Западу у том тренутку.

    Алексеј Борзенко, руски ратни дописник из тадашње Југославије, био је присутан те ноћи у Приштини и за Спутњик говори да се живо сећа свега што се изненада догодило.

    „Још увек су ми пред очима сви ти људи који су четири сата са нестрпљењем чекали долазак руског батаљона. У Приштини су те вечери буквално све улице биле посуте цвећем. Народ је, усхићен, на руска оклопна возила, бацао цвеће. Из ове перспективе могу рећи да је, иако су ушле војне снаге, ово био чисто политички корак. Сада је тешко замислити како се могла развијати цела ова прича, али сама чињеница да су се руске снаге, па макар и у малом броју у тако битном тренутку појавиле, то је већ био веома значајан сигнал и показатељ да ће доћи до неких даљих конкретних корака“, истиче наш саговорник.

    Борзенко додаје да је пребацивање руског мировног контингента из БиХ на КиМ свакако политички потез који је показао да је Русија ипак и даље присутна у Европи и пре свега на Балкану, у Србији.

    „Треба имати у виду да операција пребацивања руског контингента из војне перспективе баш никакав значај није имала. Овај батаљон је могао максимум пола сата да издржи у борби са далеко значајнијим противником и од њега баш ништа не би остало. Сећам се и данас лица наших војника, били су прашњави и уморни. Али сама чињеница да је то тога дошло била је од изузетног, далекосежног значаја“, искрен је Борзенко.

    Наш саговорник наглашава да је пребацивање руског контигента и његово присуство на аеродрому Слатина изазвало изненађење у редовима НАТО-а, јер је то била прва јасна порука да „немате право неограничено да радите оно што само ви желите“.

    „Русија је показала на шта је спремна. А према реакцијама западних новинара, који су се у том тренутку, као и ми, нашли у Приштини, могу рећи да је завладала конфузија. Било је најава да долазе руски тенкови, била је општа паника, нису знали шта да јаве, како да извештавају. А онда се појављују руска оклопна возила које Срби обасипају цвећем“, сећа се наш саговорник.

    Као најупечатљивију сцену Борзенко наводи тренутак када су, напослетку, до аеродрома Слатина пристигли одреди НАТО војника из Македоније, а пред њих је стао један руски војник са митраљезом, колона се зауставила, а он је само руком одмахнуо и показао да оду. И они су се повукли.

    Снимање филма Балканса међа
    © Фото : Прес служба филма "Балканска међа"
    Снимање филма "Балканса међа"

    „Можете ли да замислите ту ситуацију? Један руски војник са митраљезом је симболично зауставио колону НАТО-а и они су се повукли. Чекали су команду, а у међувремену су већ почеле бројне политичке консултације, односно дипломатија на високом нивоу. То је био тај кључни моменат када је Русија рекла своју пресудну реч на међународној сцени и показала да ће бити присутна“, објашњава ратни извештач.

    Ово је био одлучујући корак, који, према оценама нашег саговорника није резултат наредбе тадашњег председника Бориса Јељцина. Борзенко сматра да иза ове одлуке стоје генерали и да ће ускоро ознака „строго поверљиво“ бити скинута са докумената у вези са овом операцијом. Ово је био одлучујући потез, каже Борзенко, јер је америчким политичарима показао да Русија постоји иако су они мислили да је на коленима.

    Међутим, са овим оценама се не слаже у потпуности генерални директор Центра политичке информације Алексеј Мухин. Руски политиколог у разговору за Спутњик наводи своје претпоставке да је из руског Генералштаба потекла идеја о заузимању аеродрома Слатина, а да је операцију ипак одобрио Јељцин. Мухин сматра да је бивши руски председник био авантуриста.

    „Наравно да је овај догађај променио ситуацију на међународној сцени и вратио Русију у високу политику и дипломатију. Ситуација у Сирији је то и те како показала. Русија сада извози безбедност и, како стоје ствари, то ће бити њен редован и континуиран задатак. Мислим да се више не може поновити оно што се, нажалост, десило у Југославији“, изричит је Мухин.

    Руски политиколог додаје да су крајем деведесетих Американци веровали да су „коначно“ сломили Русију и да ће Москва до краја ћутати, али да се глас, иако тих и слаб, ипак чуо.

    „Руски глас је данас далеко гласнији“, закључује Мухин.

    Подсетимо, сценарио за „Балканску међу“ је заснован на стварним догађајима, али је ипак реч о уметничком филму. Руско- српско остварење говори о тајној операцији у Приштини на крају НАТО интервенције у бившој Југославији, када је специјална група припадника руских десантних снага добила наређење да заузме приштински аеродром Слатину и држи га до доласка руске јединице из састава мировних снага у Босни и Херцеговини.

    Тагови:
    слатина, Приштина, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога