Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Црна Гора грб

    Милов „турбофолк“: Шта се крије иза екстремистичких акција које потпаљују Црну Гору

    © AFP 2019 /
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    0 300

    Од лансирања афере „Коверта“, која је подстакла масовне грађанске протесте, у Црној Гори се све чешће дешавају инциденти које власт и њој блиски медији желе да представе као атак на „вишенационални суживот“ у Црној Гори.

    Први од догађаја који је дигао доста прашине збио се у Беранама. У тој опозиционој општини са већинским српским становништвом, прије неколико дана брутално је претучен Хрват коме је приде запаљена и продавница. Ипак, за разлику од челника општине Беране који тај чин тумаче као криминални акт, у Влади мисле другачије, па су пожурили да га окарактеришу као националистички „напад на Црну Гору“.

    Оно што је занимљиво јесте да се нападачи у јавности агресивно представљају као велики Срби уз наглашено четничку кореографију и са мајицама на којима пише — Србија.

    После тог инцидента услиједио је покушај рушења крстионице на Михољској Превлаци код Тивта, чиме се Српска православна црква поново жели истурити у први план и тако приказати као тобоже реметилачки фактор у Црној Гори. Духове у јавности узбуркало је затим брутално пребијање навијача подгоричке Будућности „варвара“ од стране полиције у Никшићу. Док и „варвари“ и полиција међусобно окривљују једни друге да су започели инцидент, добар дио јавности склон је да повјерује да је у питању била само показна вјежба и упозорење грађанима да се не играју са протестима у Подгорици.

    Да ли је власт у Подгорици отворила превише фронтова, а све с циљем да скрене фокус са актуелних афера, и хоће ли опет посегнути за мантром угрожености мултиетничке Црне Горе како би се поново покушала представити као њен једини тобожњи заштитник?

    Социолог Илија Маловић напомиње да сваки пут када је пољуљана власт Демократске партије социјалиста (ДПС), та странка сав медијски акценат ставља на идентитетску причу, те да што је више поскупљења, отпуштања, пљачке и пропадања, треба очекивати и више црногорског турбо-фолк национализма.

    „Примјећује се да се улази у фазу када ДПС, по цијену дјелимичног пада рејтинга, жели да радикализује своје чланство, да га спреми за одбрану режима ако затреба. Више се и не улаже напор да се прикрије приватни карактер данашње Црне Горе, власт је као никад до сада на позицијама да је држава пројекат једне партије и њених подржавалаца“, каже Маловић за Спутњик.

    Он додаје како се мора признати да је ДПС до сада јако добро манипулисао крајностима црногорског политичког спектра, те да се политиком подстицања подјела и мржње охрабрују и разни екстремисти да своје ставове јавно искажу.

    „Са једне стране, имате албанске иредентисте и монтенегринске фанатике, а са друге стране, од стране АНБ-а контролисану, српску маргиналну десницу у виду опскурних четничких и козачких удружења. Иначе, српску маргиналну десницу чине људи сумњиве прошлости којима ДПС даје простор сваки пут када треба спутати рад опозиције. Лажни државни удар је добар примјер. Инсистирање и упорност која се улаже да се постави знак једнакости између озбиљне политичке групације каква је Демократски фронт и ових маргиналаца има за циљ да се владајући режим прикаже као систем равнотеже и друштвеног склада. Догађаји из Берана су одличан примјер. Ту се на силу настоје довести у везу опозициона власт и локални насилници“, објашњава Маловић.

    Публициста Ратимир Вујачић има слично мишљење, па упозорава да ДПС, по ко зна који пут током своје владавине, сада даје све од себе да скрене пажњу са догађаја и процеса који разоткривају праву суштину актуелног режима.

    „Таман је шира јавност могла да види како се њихов патриотизам разноси и дијели у ковертама. Стога је ургентно режирати и производити догађаје који ће својом драматичношћу скренути пажњу јавности на другу страну. Наравно, као што су нас навикли, у том послу показују потпуно одсуство одговорности, не презајући од разбуктавања најнижих страсти и поигравајући се већ виђеним најцрњим сценаријима. За сукоб је потребно двоје, а ДПС је нажалост спреман да о државном трошку повампири и четнике и партизане из Булајићевих филмова, само да би и даље гледали њихову патриотску фарсу“, тврди Вујачић за Спутњик.

    Истовремено, социолог Маловић скреће пажњу да нам радикализација друштвених прилика у Црној Гори говори да власт није спремна да направи ни најмањи корак ка договору о свом ауторитарном моделу власти, а камоли да пристане на решавање дубинских друштвених проблема као што су незапосленост, криминал, политичка убиства или злоупотреба државних институција.

    Додаје да се власт боји да када једном буде сагледан степен девастираности црногорског друштва више неће моћи да избјегне стање „друштвене аномије“, и то прије свега код гласача и симпатизера самог ДПС-а.

    „Аномија је недостатак било каквих вриједности у које би се вјеровало, један вакуум који настаје приликом наглих и великих промјена политичких система. Владајућа елита жели да избјегне ово стање огромног разочарања, стање гдје становништво погледа иза себе и види да нема ништа од бољег живота, елитног туризма, високог стандарда грађана, државе која ужива пуни суверенитет и свих осталих неиспуњених обећања. Тада овој власти долази дефинитивни крај, а грађани се политички буде и тријезне“, појашњава Маловић.

    Наш саговорник скреће пажњу и на понашање црногорске грађанске опозиције, која понекад може ићи наруку Ђукановићевом режиму.

    „Држећи се чврсто неолибералног клишеа и антисрпске поткултуре настале деведесетих година прошлог вијека, они стоје као тампон зона између режима и његововог пада. Њиховим сталним очијукањем са идентитетским инжињерингом, који је у потпуности производ ове власти, стално се оставља простор да се по ко зна који пут дâ друга шанса режиму. Не можете се борити за друштвене промјене и корјените реформе парцијално, јер су криминал, корупција, непотизам и идеологија новоцрногорског национализма јединствен пакет“, закључује Маловић.

    Тагови:
    црна Гора, национализам, Регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога