Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Лого Европске уније на седишту Европског парламента у Бриселу

    Јасан сигнал Србији да заборави на ЕУ — осим ако пређе Рубикон...

    © Sputnik / Алексей Витвицкий
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    81262
    Пратите нас

    Данас је вероватно и највећим еврофанатицима јасно да недавна порука Макронове министарке задужене за европске послове Натали Лоазо о немогућности Брисела да подржи даље проширење Уније, није била тек изјава слободног стрелца.

    На сасвим конкретно питање „Да ли сте за приступање Србије ЕУ“, од носилаца 12 листа политичких партија у Француској које се надмећу за улазак у нови сазив Европског парламента, који се бира 26. маја, чак девет је гласало против.

    Дебата вођена у оквиру предизборне кампање на националној телевизији „Франс 2“ показала је да Србију до 2025. године у ЕУ виде само кандидат Социјалистичке партије, као и представник центристичке партије Унија демократа и независних. Носилац једне листе био је уздржан. Кандидаткиња владајуће странке Лоазо поновила је, наравно, оно што је пријатељски поручила приликом посете Београду пре месец и по дана — да не гајимо лажне наде.

    А кад такав став има највећи број кандидата за Европски парламент из друге по снази чланице ЕУ, чији је председник Емануел Макрон откако је изабран успео да одговорност за вођење Уније не препусти само немачкој канцеларки Ангели Меркел, онда то има додатну тежину.

    Да ли је то јасан сигнал да ће нови сазив европског парламента бити још неповољнији по Србију што се тиче проширења? Тим пре што су у порасту евроскептичне странке које ни своје државе, често, више не виде у оваквој Европској унији? Како Србија да се односи према таквим порукама и могућим измењеним околностима?

    Некадашњи министар спољних послова Владислав Јовановић за Спутњик каже да Србија треба да се одређује према околностима које ће наступити, а не унапред према очекивањима од нових чланова Европског парламента.

    „Који год да је парламент у питању, сваки ће тражити од нас практично капитулацију, да признамо Косово. Без тога нам нема шансе за улазак, и ми треба да будемо начисто с тим да је то апсолутни услов и да се према њему одговорно поставимо, а не да ишчекујемо неки благослов с неба и неко добро изненађење“, недвосмислен је Јовановић, који подсећа да су нам мање-више то сви већ јасно пренели.

    Он указује да то не треба да чуди пошто је ЕУ мешавина низа практично нерешивих неспоразума и проблема. Од онога са „својим газдом и заштитником“ Америком, која зарад свог интереса гура Европу тамо где она интереса нема, попут заоштравања економских и политичких односа са Русијом, па све до оног у ком правцу ЕУ треба да иде — да ли у даље интеграције, да буде наддржавна творевина, или да буде савез суверених држава, објашњава Јовановић.

    „У тим околностима нереално је очекивати да би они позитивно гледали на даље проширење. Значи, на већ постојеће проблеме додавати нове, поготово са сиротињским земљама на Балкану које ће одмах тражити новац, или ће унети неке своје проблеме са којима Европа не зна шта ће“, каже саговорник Спутњика.

    Он зато сматра да наш улазак у ЕУ није изгледан у догледно време, односно док се не рашчисти наш однос према Косову и Метохији и да ли ћемо пристати на услове Запада да нађемо неки начин да КиМ престане да буде проблем. У том случају, како указује, морамо да прихватимо оно што они од нас траже — практично да признамо Косово.

    „Ми смо сада у врло критичној ситуацији. Да ли да пређемо Рубикон, или не. Ако га пређемо, били бисмо једина земља у 200 година која је за улазак у једну организацију пристала да се одрекне дела своје територије. Ако не пристанемо, онда су шансе за улазак у ЕУ, онако како то она формулише, практично непостојеће“, сматра Јовановић.

    Ако је ЕУ заиста заинтересована за нас онда би, мишљења је он, морала да нам приђе на другачији начин.

    „Може бити и да ће бити заинтересована, ако не сада оно за три-четири-пет година, јер се односи снага у Европи и на Балкану доста брзо мењају. У том случају, она нам не би стављала нож под грло и говорила да морамо да признамо Косово, него би то релативизовала“, оценио је саговорник Спутњика.

    Зато, сматра, морамо да пратимо процесе у самој Европи и око Европе и да зависно од тога процењујемо да ли све карте треба да ставимо на тај улог или да их разместимо на више места како се не бисмо излагали великом ризику. Ако ставимо све на једну карту, то, како је приметио, може да нас доведе у непријатну ситуацију.

    „Треба будно пратити дешавања, држати све своје карте у рукама, не истрчавати са њима и процењивати најбољи тренутак када са њима можемо заиграти“, сликовит је Јовановић.

    Слично:

    „Хан треба да се брине за проширење ЕУ“
    Пахор: Зауставити планове за проширење на Западни Балкан
    На очај еврофанатика: Проширење ЕУ је немогуће
    Дачић: Или проширење, или одумирање ЕУ
    Пољска за проширење ЕУ и НАТО-а на Балкану
    Тагови:
    еврофанатици, избори за Европски парламент, проширење ЕУ, признање независности Косова, чланство у ЕУ, Косово и Метохија, Натали Лоазо, Емануел Макрон, Владислав Јовановић, ЕУ, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога