Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Централна банка Црне Горе

    Стечај „Атлас банке“ лоша вест за јавне финансије Црне Горе

    © Sputnik / Небојша Поповић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1303
    Пратите нас

    Сукоб инсајдера Душка Кнежевића са властима у Подгорици добио је нову димензију када је Централна банка Црне Горе (ЦБЦГ) званично увела стечај у „Атлас банци“.

    Гувернер Радоје Жугић тврди да је у Црној Гори на сцени побољшање свих параметара банкарског пословања, те да ће банкарски систем након ове одлуке имати већи ниво отпорности и сигурности, док аналитичари сматрају управо супротно — да је Црна Гора на прагу озбиљне банкарске кризе, која би потенцијално могла угрозити и јавне финансије.

    Наиме, увођење стечаја у „Атлас банци“ у петак по свој прилици доноси много проблема и неизвјесности, али и још више неодговорених питања. Прва жртва су свакако 198 радника „Атлас банке“ који су самим чином увођења стечаја по аутоматизму остали без посла, док им закон не гарантује никаква права.

    Друга жртва овог потеза ЦБЦГ је државни Фонд за заштиту депозита који на рачунима укупно има 108 милиона евра, а који ће у наредним данима бити обавезан да исплати укупно 89 милиона евра гарантованих депозита клијентима „Атлас банке“. Треба ли рећи да ће након ових исплата Црна Гора и фактички остати без средстава у државном фонду за депозите?

    Трећа жртва потенцијално би могла бити стабилност укупног банкарског система Црне Горе, али и одрживост јавних финансија, јер је „Атлас група“ одмах у петак по објави увођења стечаја најавила тужбу у Вашингтону са одштетним захтјевом према држави Црној Гори од 500 милиона евра. Из „Атлас групе“ тврде да су од увођења привремене управе у „Атлас банци“ из ЦБЦГ континуирано „поступали по нечијем налогу“, а све како би та банка отишла у стечај, са циљем да се одређени интересни кругови домогну значајне имовине „Атлас банке“ која се односи на ликвидна средства од преко 70 милиона евра, али и како би друге банке преузеле њене уносне операције, прије свега у домену „е-комерца“.

    Независни посланик и експерт за финансије Александар Дамјановић у разговору за Спутњик оцјењује да одлазак неке банке у стечај никада није добра вијест, а нарочито ако се ради о стечају средње банке по величини у банкарском систему Црне Горе. Он наглашава да је ово други банкарски стечај у Црној Гори за свега неколико мјесеци, што би, како сматра, могло да има озбиљне и вишеструке посљедице. 

    „Једна од реперкусија стечаја јесте што су сви кредити већ доспјели за дужнике банака везано за репрограме, разне кредитне аранжмане итд, а што ће да кошта — а не ради се о малим средствима. Други проблем јесте проблем запослених у ’Атлас банци‘, али и у фирмама које зависе од ’Атлас банке‘ имајући у виду да је стотинак милиона депозита од јавног сектора, државних органа, општина, до приватних депозита и депозита приватних компанија, лица и грађана већ отишло у неповрат“, напомиње Дамјановић.

    Трећи сегмент ове приче, по мишљењу нашег саговорника, јесте оно што представља шири утицај стечаја „Атлас банке“ на комплетан банкарски и финансијски систем не само у Црној Гори, него и шире. То би, како упозорава, значило да ће будуће задуживање Црне Горе на међународном тржишту капитала бити знатно скупље него до сада.

    „Након ових догађаја кредитни рејтинг Црне Горе тешко да може да се задржи на истом нивоу, односно, може да буде само мањи. То значи да ће сви будући аранжмани црногорске државе бити отежани у смислу финансијске подршке, од које фактички наш систем већ годинама и зависи.“ 

    „Сам аранжман који је текућег карактера, са Свјетском банком везан за могућност зајмова за подршку буџету, такође је доведен у питање. Наравно, ту је и сегмент који се тиче легитимних права ’Атлас групе‘ и највећих акционара ’Атлас банке‘ да штите своје интересе, што ће такође бити оптерећење у наредном периоду и за финансијски, али и комплетан политички систем у Црној Гори. Он ће имати своје реперкусије, без обзира какав буде исход најављене тужбе ’Атлас групе‘ у Вашингтону“, додаје Дамјановић. 

    Оно што би у погледу међународне тужбе по Црну Гору могло бити нарочито спорно, према Дамјановићевом мишљењу, јесте начин како је привремена управа Централне банке у протекла четири мјесеца вршила своје дужности у „Атлас банци“, односно, да ли је све било сходно закону и у сагласности са законским нормама.

    „Тако да треба преиспитати рад привремене управе, али и рад ЦБЦГ не само последња четири мјесеца, већ и од 2014, када је Централна банка својим нечињењем довела ’Атлас банку‘ у стање да имају проблеме, а онда својим чињењем у периоду докапитализације отежала иоле озбиљан покушај докапитализације те банке. Мислим да би тужилаштво, прије свега Врховно тужилаштво, специјални истражни тим, ако затреба и уз помоћ међународних стручних тимова, требало да преиспита рад и привремене управе и Централне банке, а нарочито у контексту тврдњи да је било значајног одлива депозита и индиција да су се у међувремену отварали нови рачуни у тој банци и дијељени депозити како би појединцима са привилегијама били доступни за наплату“, каже Дамјановић.

    На крају разговора за Спутњик наш саговорник закључује да је у случају стечаја „Атлас банке“ посриједи „огроман број лоших вијести, те да је илузорно коментарисати тврдње које се могу чути са одговорних мјеста из финансијског система, да ће стечај ове банке у ствари стабилизовати финансијски систем и бити позитиван“. „То нису ни озбиљне тврдње, а нису ни тврдње које имају утемељење у здравој логици“, јасан је Дамјановић.

    Тагови:
    Црна Гора, Регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога