Слушајте Sputnik
    Пољопривреда, Русија

    Велики повратак задруга у Србију — могу ли оне оживети село

    © Flickr / sovraskin
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    4566
    Пратите нас

    За две до три недеље биће расписан конкурс на коме ће бесповратно бити додељено 700 милиона динара за оснивање или обнављање 70 сеоских задруга. За годину и по дана, колико траје акција, новац је добило 95 задруга, чиме је помогнут рад и живот 4.600 породица, пре свега на неразвијеном југу Србије.

    Дух задругарства, који је одавно био замро, враћен је у Србију.

    На почетку акције „500 задруга у 500 села“ било је око 50.000 задругара и око 150.000 коопераната. Тај број се значајно повећао, данас је више од 370 задруга и та квота од 500 задруга би требало да буде испуњена до краја године, каже за Спутњик стручни сарадник у Министарству за регионални развој Бранислав Гулан.

    Он је у тиму министра Милана Кркобабића, који је априла 2017. године, уз подршку државе, покренуо акцију 500 задруга у 500 села, и од тада они крстаре српским селима, не само оним у пет најугроженијих округа. Превасходни циљ био је да се помогне неразвијеним крајевима, пре свега Нишавском, Топличком, Пиротском, Јабланичком и Пчињском управном округу, не би ли оживела села која нестају.

    „Ускоро, за две до три недеље, креће конкурс за ову годину. Требало би бесповратно да се подели 700 милиона динара. Тај новац ће добити 70 задруга. Старе задруге добијају 150.000 евра годишње, нове задруге 75.000 евра“, прецизирао је Гулан, напомињући да ће конкурс бити објављен у штампи и на сајту Министарства, и да могу да конкуришу заинтересовани из целе Србије.

    Он, ипак, указује на то да је и даље циљ акције подизање пет најнеразвијенијих округа у Србији.

    Гулан је подсетио да је крајем прошле године окончан претходни конкурс, на коме је додељено 800 милиона динара бесповратних средстава. Паре су подељене одмах почетком ове године. Он је прецизирао да је било 300 конкурсних пријава, од којих је 220 било валидно, а основано је 75 задруга. Дакле, четири пута више је било заинтересованих од броја основаних задруга.

    Гулан је напоменуо да су у години кад је почела акција покренуте 23 задруге, које су добиле 197 милиона динара. 

    „Враћен је дух задругарства у Србију. На оснивању задруга ми смо имали око 150.000 коопераната и 50.000 задругара. Тај број се значајно повећао, данас је више од 370 задруга, и та квота од 500 задруга ће, надамо се, бити испуњена до краја године. Али се очекује да свако село у Србији има задругу. Сада имамо 4.700 села, a aко не буде било задруга, неће бити ни живота у тим селима, па ни села“, каже стручни сарадник у Министарству за регионални развој.

    Он указује на то да је од тих 4.700 села, 1.200 у фази нестајања јер имају мање од 1.000 становника и зато напомиње да акција оживљавања задруга није за једну годину и једну владу, већ дугорочан процес.

    Гулан подсећа да су прошле године бесповратна средства добиле и две сложене задруге, једна у Ариљу, а друга у Старом Сланкамену, и то по 500.000 евра. Очекивања су да ће и ове године бити основане две до три сложене задруге које су, како каже, прелазно решење за некадашње угашене комбинате.

    „Циљ је да се покрене и врати прерађивачка индустрија, а то значи да се удруже произвођачи хране у селима Србије, јер само удружени могу да постану и остану. У супротном ће их појести велике фирме и не да ће пропасти, него ће нестати“, каже Гулан, уверен да долазе бољи дани за домаћине удружене у задруге у целој Србији.

    Према речима овог агроекономског аналитичара, у последње три деценије раст пољопривредне производње у Србији био је само 0,45 одсто.

    „Само са удруженим пољопривредним произвођачима, а у земљи имамо 630.000 пољопривредних газдинстава, можемо да очекујемо да се повећа производња хране и извоз“, каже саговорник Спутњика, истичући да смо са прошлогодишњим извозом од 3,3 милијарде долара остварили суфицит од 1,3 милијарде, што је скромно у односу на то шта би Србија могла.

    „Ми стално говоримо само о могућностима. Једна Холандија, која је величине Војводине, извози храну у вредности од 90 милијарди долара. Значи, треба повећати производњу финалних производа. Ми смо, примера ради, прошле године извезли кукуруз за 230 милиона долара, а околне земље које су увезле наш кукуруз њиме су гајиле свиње и продавале их Србији. Прошле године Србија је само за увоз замрзнутог свињског меса потрошила 71 милион долара, а то је јако много, јер пре две и по деценије смо од извоза само свиња добијали 720 милиона долара“, илустровао је Гулан.

    Слично:

    Шанса за српску пољопривреду која ће наљутити домаће тајкуне
    Вратиш се из ЕУ у српско село и скинеш окове
    Странци опседају српска села
    ЕКСКЛУЗИВНО Нове мере за опоравак села (видео)
    Тагови:
    земљорадничке задруге, удруживање, село, средства, оснивање, конкурс, пољопривреда, Бранислав Гулан, Милан Кркобабић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога