Слушајте Sputnik
    Украјинска застава испред цркве Свете Софије у Кијеву

    Шта ће Украјини повеља Петра Великог из 1708. године

    © AP Photo / Efrem Lukatsky
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    0 013

    Немачка је предала Украјини повељу Петра Великог, у којој се спомиње Кијевска митрополија, како би помогла председнику Петру Порошенку у његовој предизборној борби. Сам документ ни на који начин не може посведочити у прилог „аутокефалистичним“ тежњама Кијева, сматра доктор црквене историје, професор Владислав Петрушко.

    Mинистар културе Украјине Евгеније Нишчук саопштио je да је Немачка предала Украјини повељу Петра Великог, која је била изгубљена током Другог светског рата. У њој се потврђује да се кијевски митрополит налази под надлежношћу московског, и истиче се да му је забрањено да се обраћа цариградском патријарху. Према речима Нишчука, у документу „постоји напомена Петра Великог да се Москва плашила да се Кијевска митрополија не врати под власт Цариграда“.

    „Истицање чињенице, да се Кијевска митрополија налази под московском јурисдикцијом — након само 20 година пошто је потпала под надлежност Москве — у принципу је нормално. Погледајте раније повеље, на пример, из 15. века — тамо се такође налазе напомене из времена Ивана III, да ако се именује неки епископ, он неће признавати митрополита Григорија, бившег унијата, који је постао митрополит западне Русије под цариградском јурисдикцијом“, рекао је Петрушко.

    Према његовим речима, сличне напомене у повељама (о томе да се кијевски митрополит налази под надлежношћу московског) сасвим су природне за тај период. Стручњак је претпоставио да је можда Петар Велики некако желео да нагласи ту чињеницу и у вези са планирањем укидања патријаршије у Русији, када је заправо већ била на делу синодална реформа у Руској цркви.

    „Уопштено говорећи, сви ови аргументи, посебно украјинских медија да малоруско свештенство (стари назив за источну Украјину) није било лојално Москви, па је због тога било неопходно наглашавати ту зависност од Москве, смешни су због чињенице да су у то време епископи махом били малоруси, и управо су по Петровој вољи почели да именују искључиво епископе из Кијево-могиљанске колегије. Заправо, цела синодална реформа је потекла од Теофана Прокоповича, малоруса“, истакао је стручњак.

    Према његовим речима, сви покушаји украјинске власти да објашњавају одређене догађаје „из угла томоса“ и још једанпут проглашавају независност Кијева од Москве „већ је нека врста мантре, на којој се гради читава Порошенкова предизборна кампања“.

    „Није случајно то што је ова тема поново на тапету. Поједини политички кругови из Немачке очигледно јавно желе да помогну Порошенку и да повуку неспретан потез, какве је предузимао и он сам, бесконачно преувеличавајући ту тему аутокефалије и цариградске јурисдикције. Не мислим да је ово добар маркетиншки потез и да ће он много помоћи Порошенку у његовој предизборној кампањи“, додао је Петрушко.

    Говорећи о могућим разлозима за упозорења Петра Великог, стручњак је истакао да је 1708. године хетман Мазепа, један од најближих сарадника Петра Великог, проглашен за издајника, јер је током Северног рата био на страни Шведске, уместо Русије.

    „И премда је повеља датирана мало раније, треба истаћи да су већ изношене оптужбе против Мазепе, и ко зна, можда је нека врста ’предосећаја‘ Петра Великог, да је у малоруској елити посејано семе издаје, могла допринети томе да је то истицао у повељи. Скоро читава половина 17. века прошла је у константном колебању козачких старешина и хијерархије, час у правцу Москве, час Кијева. То је, нажалост, било типично за ту епоху“, закључио је историчар.

    Тачно годину дана пре избора, у априлу 2018. године, Порошенко је затражио да се прогласи аутокефалност Украјине. Обратио се Цариграду, иако је Кијевска митрополија била под јурисдикцијом московског патријарха још од 1686. године. У децембру 2018. године формирана је „нова црква“ у Кијеву као резултат спајања две неканонске црквене структуре, које су раније функционисале у Украјини. Канонска Украјинска православна црква одбила је да учествује на „сабору“.

    Цариградски патријарх је 6. јануара предао томос Кијеву који потврђује аутокефалност „нове цркве“. Документом се одређује да је њена јурисдикција ограничена на територију Украјине, да не може именовати епископе или формирати парохије у иностранству. Постоје и друга ограничења, која нову структуру чине зависном од Цариграда. Руска православна црква је дан потписивања томоса назвала најтрагичнијим у историји Васељенске патријаршије.

    Тагови:
    Русија, Украјина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога