Да ли ће Додик у Ватикану отворити најболнију тему за Србе

© Fotolia / WhitewizzardВатикански тајни списи
Ватикански тајни списи - Sputnik Србија
Пратите нас
Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик боравиће наредне седмице у службеној посети Ватикану, где ће га примити папа Фрања. Поред политичких односа двеју држава, Јасеновац и питање канонизације Алојзија Степинца требало би да се нађу међу темама разговора, очекује историчар Горан Латиновић.

Министар спољних послова БиХ Игор Црнадак потврдио је да Додик путује у посету Ватикану, прецизирајући да ће се председавајући Председништва са папом Фрањом састати 26. априла у преподневним сатима.

Папа је последњи пут посетио Сарајево у јуну 2015, подсећа Горан Латиновић са Бањалучког универзитета. Додикова посета се зато може сматрати узвратном.

Добро је да дијалог постоји и да се наставља, каже Латиновић и додаје да је положај Римокатоличке цркве у БиХ тема за коју је поглавар католика највише заинтересован. Међутим, додаје наш саговорник, постоји и један озбиљан политички проблем.

Папа Фрања служи мису - Sputnik Србија
Папа: Стварати мир и слогу, не рат

„Када је реч о положају Римокатоличке цркве у БиХ“, објашњава Латиновић, „мислим да одређени проблем стварају неутемељене изјаве бањалучког бискупа Фрање Комарице, који одлазак Хрвата са подручја Бањалучке бискупије у избеглиштво за време рата од 1992. до 1995. посматра изоловано од протеривања Срба из Српске Крајине и Хрватске.“

Квантитативно посматрано, наставља Латиновић, епархије Српске православне цркве у Хрватској многоструко су више страдале од римокатоличких бискупија у Републици Српској.

„Међутим, хрватска јавност, па међу њима и представници Римокатоличке цркве у БиХ, чини ми се свесно затварају очи пред тим чињеницама и покушавају да сву пажњу усмере ка смањеном броју римокатоличких верника у РС, као да у Хрватској није смањен број православних верника и то у знатно већем проценту“, каже Латиновић. 

Осим тога, могуће је да корени Додикове посете Светој столици леже у приближавању српских и хрватских политичких лидера након прошлогодишњег избора Жељка Комшића за представника Хрвата у Председништву БиХ бошњачким гласовима, наводи Латиновић.

Сваки разговор представника српског народа са Ватиканом морао би бити вођен и о улози коју је хрватска Католичка црква имала у геноциду који је хрватска држава извршила над српским народом у Другом светском рату, додаје он, тако да, како каже, очекује да Папа и Додик разговарају и о питањима Јасеновца, као и о проглашењу кардинала Алојзија Степинца за свеца.

Портрет папе Пија XII - Sputnik Србија
Отвара се архив папе који је „шверцовао“ усташе

Латиновић подсећа да је велики број католичких свештеника инспирисао, подстрекавао и учествовао у геноциду над Србима. Тако је најмасовнији злочин почињен над Србима у једном дану испланиран у бањалучком самостану Петрићевац, а предводио га је један фратар.

„Мислим да би та тешка тема неизоставно морала да буде део најављених разговора, јер дубоко верујем да ни деведесете године 20. века, а ни садашњу ситуацију у овом делу Европе, није могуће разумети без познавања историје Друго светског рата“, закључује Латиновић.

Додикову посету Ватикану потврдило је и Министарство спољних послова БиХ, а министар Игор Црнадак каже да је добро што постоји континуитет дијалога Сарајева и Свете столице.

Прошле године су у посети Ватикану била сва три члана Председништва БиХ, подсећа министар Црнадак, а годину дана раније и он је у својству министра спољних послова такође био у посети граду-држави на обалама Тибра. 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала