Слушајте Sputnik
    Зашто Трамп И Ким нису постигли уговор

    Маскирани тероризам: Како Америка покушава да потчини — државу по државу

    © Sputnik / Виталиј Подвицки
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    31431
    Пратите нас

    Економски тероризам није нова дисциплина, али се сада убрзаним методама спроводи у свету, у чему су САД предводник, ризикујући да им се то врати као бумеранг.

    Да ли се ратовање за САД показало као скупо, а недовољно делотворно средство, па се Вашингтон приклонио економском тероризму као начину за уклањање режима који му нису по вољи.

    Само што су Сирија и Иран саопштили да САД воде „економски тероризам“ против земаља које имају различита мишљења, огласиле су се и ЕУ и Канада, предочивши да ће заштитити своје компаније које послују на Куби, због чега ће се наћи на удару САД.

    Нису САД први пут прозване за економски тероризам. Пре две недеље, спасилачке операције у подручјима погођеним поплавама у Ирану, које су однеле људске животе, биле су ометене управо због америчких санкција, указао је шеф дипломатије Мохамад Зариф, оценивши да је у Ирану на делу не економски рат, него економски тероризам.

    И председник Ирана Хасан Рохани је крајем прошле године америчке санкције окарактерисао као економски тероризам, који „има за циљ да створи панику у једној земљи и заплаши друге, како не би интервенисале у земљи под санкцијама“.

    Венецуела, чијег је председника Николаса Мадура Вашингтон од почетка покушавао да обори са власти као и његовог претходника Уга Чавеза, на крају се нашла под великим економским притиском САД.

    То су најсвежији примери, а саговорници Спутњика на тему економског тероризма нису пропустили да укажу и на санкције Србији током деведесетих, оне под којима је још Русија, али и разлоге обарања режима Моамера Гадафија у Либији.

    „Економски тероризам није нова дисциплина, али се сада убрзаним методама и акцијама спроводи у свету, а САД је предводник у томе“, каже економиста Борислав Боровић. Он сматра да економски тероризам, као и онај у најширем смислу, представља систематску употребу насиља ради застрашивања противника и сламања његовог отпора.

    На опасност економског тероризма још половином 2015. године упозорио је бивши сарадник Стејт департмента Родни Мартин поводом ситуације у Украјини. Он је констатовао да су Украјинци са марионетском владом Запада, код кога су се већ презадужили, постали пиони у шаховској геополитичкој игри која се за њих не може завршити добро. Мартин је зато нагласио да је свету потребно да буде заустављен „економски тероризам који Запад користи ради достизања својих економских и војних циљева“.

    Пo оцени Боровића, свака војна интервенција се може сматрати и економским тероризмом, јер су у суштини ратови начин за остварење економских интереса. Он подсећа да су још од Иранске револуције 1979. године САД, користећи своју економску надмоћ и утицај на савезнике, непрестано покушавале да подрију економски развој Ирана.

    „Осим санкција које практично трају од краја седамдесетих, према Ирану се спроводе и мере које се могу сврстати у класичан вид економског тероризма. На пример, САД су извршиле притисак на међународни систем плаћања СФИФТ да искључи из система иранске банке, чиме им је онемогућила међународна плаћања са остатком света“, објашњава саговорник Спутњика.

    Он подсећа да је у Сирији покушај обарања легалног режима имао такође своју економску позадину и претворио се у економски тероризам.

    „Јула 2012. Сирија, Иран и Ирак потписали су историјски споразум о гасоводу који је требало да се простире од гасног поља Јужни Парс у Персијском заливу, до Дамаска у Сирији, преко ирачке територије, а касније до либанске луке на Медитерану, одакле би се испоручивао на европска тржишта. Међутим, проблем је био што се у конкурентском Катару налази центар главне команде Пентагона, главни штаб Централе ваздушних снага САД и Експедициона ваздушна јединица британског Ратног ваздухоплoвства“, објашњава овај економиста.

    Намеру Катара да уништи сиријско-иранско-ирачку сарадњу додатно је оснажило откриће гаса у Сирији у близини границе са Либаном, близу руске поморске базе у Тартусу, у августа 2011. године. Главни идеолог ове геополитичке игре су, како напомиње, биле САД, чији сваки економски терор почиње санкцијама.

    „И Венецуела се протеклих година нашла на удару САД, а ескалација се догодила последњих месеци, када су по налогу администрације САД банке блокирале девизне резерве и рачуне нафтних компанија, чиме су без икаквог упоришта у међународном праву узурпирале средства једне суверене државе, дајући их чак на располагање једном опозиционом представнику. Како то назвати другачије него економским тероризмом пар екселанс“, истакао је Боровић.

    Он каже да је Венецуела и пример како се против једне земље води шпекулативни валутни рат.

    „Почетно оруђе у тој операцији су имали проамерички медији, који су дезинформацијама ширили панику на тржиштима новца и акција. Затим следе „угледне финансијске институције“, које су преко фингираних и измишљених предвиђања подстицале нестабилност на тржишту објављивањем лажних и катастрофичних процена, о паду рејтинга Венецуеле на пример, чиме су уздрмале финансијски систем ове земље. Природно, тада долази до повлачења девиза из те земље, расте инфлација, пада привредна активност и долази до великог отпуштања радника“, указује на уигран сценарио аналитичар Форума независних економиста.

    Он је подсетио да су мета шпекулативног валутног рата, ако је то неопходно, чак и земље савезнице, што је на својој кожи осетила Велика Британија 1992. године, када јој се догодила „црна среда“. Како би ослабили прецењену фунту у односу на долар и европске валуте, неколико инвеститора на челу са Џорџом Сорошем су у једном дану на лондонској берзи отворили 10 милијарди долара такозваних шорт позиција у фунтама, које су мењали за немачку марку или француски франак. Фунта је оборена, шпекуланти зарадили више милијарди долара колико је Британија изгубила, а задатак дисциплиновања фунте је успео.

    На питање у којој мери је економски тероризам дао резултате, он указује на различита искуства.

    „Ако мислимо на обарање режима, није то било свугде успешно, алу су оштетили те земље где пада стандард, расте незадовољство народа. Где год је слабији режим и поводљивији народ, ту могу да успеју. Протеклих година Латинска Америка је доживела потпуну трансформацију управо посредством економског тероризма и интервенција. Промењено су десетине режима. Готово сви“, напомиње саговорник Спутњика.

    Сирија је, каже, класичан пример где је упркос тешком ратном стању, где је помоћ Русије практично била у разбијању тероризма ИСИЛ-а, успела да се одржи, иако је то било тешко. Нису успели ни у Ирану. У Венецуели је још све отворено, видећемо, каже Боровић, али и указује да су Иран и најновији случај са компанијама на Куби пример да Европска унија више не жели слепо да следи САД у свим акцијама.

    „Мислим да се тај блок око САД сада круни“, истиче Боровић, оценивши да ће економски тероризам имати и бумеранг ефекат.

    То је и мишљење аналитичара Бранка Павловића, који указује да Америка није више једини одлучујући фактор у економским односима. Зато сада прогони све друге који сарађују са државама које су под њиховим санкцијама и то је, како каже, пример економског тероризма.

    „Може Америка да каже да неће сарађивати са било којом државом, али не може да прогони оне које не интересује такав став Америке. И сада се тај отпор гомила и на један драматичан начин ће се убрзати слом Америке као суперсиле, надмоћне у односу на друге. Она ће постати само једна од великих сила, равноправна са другима и тиме она сама себи копа своју пропаст“, сматра он.

    САД заправо раде у корист своје штете, тврди Павловић за Спутњик.

    Слично:

    Вашингтон: Нове санкције Куби нису усмерене против Русије
    Дерипаска: Америчке санкције засноване на „прљавим лажима“
    Помпео прети Египту: Ако купите Су-35, увешћемо вам санкције
    Лавров: Америка зна само за ултиматуме и санкције
    Трамп повукао додатне санкције Северној Кореји
    САД увеле санкције државној банци Венецуеле
    САД увеле нове санкције против Ирана
    Тагови:
    економски тероризам, венецуеланска нафта, америчке санкције, инфлација, насиље, банке, Родни Мартин, Борислав Боровић, Башар ел Асад, Бранко Павловић, Хасан Рохани, Николас Мадуро, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога