Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Украјинска рада

    Опет лов на „руске вештице“ у Украјини

    © Sputnik / Стрингер
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    0 037

    Користећи тренутак док новоизабрани председник Украјине још није ступио на дужност, Парламент у Кијеву усвојио је закон о језику којим се украјински намеће као једино средство комуникације на територији земље.

    Циљ је да се заоштре односи са Русијом, али и унутар Украјине према свима онима који нису у потпуности правоверни следбеници курса наметнутог Мајданом, сматра историчар Драгомир Анђелковић, 

    Ради се о мерама које уистину могу да се назову екстремистичке и о угрожавању права грађана да користе своје језике, објашњава Анђелковић за Спутњик.

    Нови закон предвиђа и формирање специјалне комисије која ће вршити испитивања знања украјинског језика свих запослених у државним структурама, а у случају кршења норми прописане су казне у износу од 128 до 450 долара.

    Новоизабрани председник Украјине Владимир Зеленски обећава да ће након ступања на функцију наложити да се обави детаљна анализа о томе да ли је поменути закон у складу са Уставом, оцењујући да је тај акт обојен политичком реториком јер је припреман током предизборне кампање и усвојен без довољно јавне дискусије.

    Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова упозорава да је Закон о украјинском језику у супротности с међународним нормама и да ће продубити раскол унутар земље. То је у суштини, каже она, закон о принудној и тоталној украјинизацији.

    Анђелковић истиче да је та мера усмерена пре свега против становника истока и југа Украјине, где се и данас и одувек говорио искључиво руски.

    „Усвојене мере имају уистину димензију културног геноцида над тим становништвом. Драстичније су од свега што се дешавало у државама Балтика, а тамо се радило о угрожавању људских права“, примећује историчар.

    Намера је, сматра Анђелковић, да ескалира криза на релацији Кијев-Москва, док се унутар саме Украјине ствара атмосфера лова на руске вештице, а то ће бити сви они који су привржени руском језику и наслеђу и руској култури. Анђелковић додаје да је жеља и да се створи атмосфера страха „да онај ко није у стању да брзо научи украјински мора своју правоверност да доказује испољавањем мржње према свему руском“.

    Политиколог Јуриј Кот, лидер Покрета руских Украјинаца Парус, сматра да, с обзиром на резултате недавних председничких избора, одлука Врховне раде нема тежину.

    „Актуелни сазив Раде има минималан кредит поверења становништва Украјине, а доноси законе који у суштини треба да одреде будућност земље и читавог нашег народа. Наравно, то је злочин пре свега против украјинског народа зато што свако насиље, а ово је управо насилна украјинизација, код нормалних људи који имају мало мозга изазива негативан однос према украјинској култури и украјинском језику“, каже Кот.

    Он се прибојава последица закона, констатујући да је недвосмислено реч о атаку на руски језик и руску културу, али поручује да се рускојезична заједница у Украјини неће предати.

    „У сваком случају, ти људи ће одговарати за оно шта су радили с нашим народом. Укратко, одигран још један чин страшне трагедије, а за Украјину је то трагедија која се зове геноцид над Русима у Украјини“, каже Кот.

    Одлука о украјинском језику донета је само дан након што је председник Русије Владимир Путин потписао декрет о упрошћавању процедуре за издавање пасоша грађанима Донбаса на шта су уследиле бурне реакције, иако је у Москви истакнуто да није била намера да се провоцира Украјина.

    Не видимо зашто су многе земље такву меру осудиле, рекао је Путин и подсетио да многе земље у окружењу одавно спроводе такву политику, те је као пример навео Пољску, Румунију и Мађарску. Додао је да Руси на југоистоку Украјине живе далеко горе него било која друга мањина, будући да не могу да путују ни по Украјини, а камоли по неким трећим земљама. Историчар Драгомир Анђелковић објашњава да је позадина негодовања и Кијева и западних земаља на одлуку Москве испољавање Србији добро познатих двоструких стандарда који су увек на штету Срба, а у овом случају Руса.

    „Они који толико причају о европским вредностима, демократији, људским правима, заправо их брутално газе где год је то у њиховом геополитичком интересу. То је случај и овде. Читав низ чланица ЕУ, од Хрватске и Мађарске, па надаље, има законодавство које омогућава додељивање пасоша грађанима њиховог етничког порекла — Мађари лако додељују држављанство и свим Србима са територије некадашње Аустроугарске и ником ништа. Међутим, кад се ради о Русији онда је то велики проблем“, каже Анђелковић.

    Он повлачи паралелу и са Црном Гором и српским пасошима.

    „И тамо је лако добити хрватски пасош, али не дај Боже ако хоћеш српски мораш да се одрекнеш црногорског држављанства. То је та врста екстремистичког застрањивања у двојним стандардима у геополитичке сврхе“, закључује Анђелковић.

    Тагови:
    Русија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога