Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Џокер

    Два циља: Америка извлачи косовски „џокер“ против Срба у деликатном моменту

    CC0 / pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Јелена Вучићевић
    85121

    Пред Комитетом Представничког дома Конгреса САД за спољне послове одржано је сведочење о наводним српским злочинима над албанским цивилима. Циљ је да се ојача позиција Приштине и да се Београду запрети због сарадње са Русијом.

    О томе су говорили бивша председница привремених косовских институција Атифета Јахјага, Васфија Краснићи Гудман, која је, како тврди, преживела сексуално насиље, и Илир Битићи, брат тројице браће Битићи, америчких држављанина убијених у Србији 1999. године.

    Саговорник Спутњика, некадашњи министар спољних послова Владислав Јовановић сматра да сведочење косовских Албанаца представља наставак њихових активности који директно и преко свог лобија теже да се Србија трајно приказује као негативан чинилац на Балкану и као страна која има огромне материјалне и моралне дугове према косовским Албанцима.

    „Међутим, у овом тренутку то се подудара са ослабљеном позицијом косовских Албанаца у међународним оквирима посебно у вези са плановима за оживљавање преговора у вези са Косовом. Са друге стране, подудара се и са потребом Америке да на Србију због њеног, према њиховом гледању, очигледног даљег померања према Русији и Кини, повећа не само политички, него и морални притисак.“

    Јовановић истиче да је циљ поновно извлачење те косовско-албанске карте којом делују против нас већ 20 година.

    „На тај начин мисле да би могли да постигну да Србију довољно упозоре и заплаше како би се она вратила на ранију позицију у политици равнотеже између Америке и земаља Истока.“

    С друге стране, наводи Јовановић, САД желе и да поправе положај косовских Албанаца у покушајима да се одржи моментум преговарања у вези са Косовом.

    Он оцењује да сведочење пред Конгресом свакако није потез који је учињен без знања званичног Вашингтона, али се званична Америка не појављује као учесник, него се то препушта Конгресу који је традиционално наклоњен албанској ствари.

    „Овим настојањима Албанаца америчка страна жели да постигне два поготка. Први је да се појача положај Албанаца, који је прилично морално и политички пољуљан у досадашњим напорима да се обнове преговори, а други је да се изврши притисак на Србију, али и да се Београд опомене и подсети на ону стару претњу која му је изговорена још пре ове администрације — да Србија треба да се чува тога што се налази на линији ватре.“

    Та линија ватре, како наводи Јовановић, могла би поново да се освежи у политичким размишљањима у Вашингтону и да се кроз то Србија поново, јаче него до сада, подсети и опомене да треба да се држи позиције, како они кажу, неутралности, са перспективама даљег приближавања Западу и тежњама да постане чланица ЕУ.

    „Наш проблем је у томе што се ми традиционално слабо налазимо у Конгресу САд. Кокус, група конгресмена која је наклоњена Србији се у последње време политички не појављује, а ваљало би да се она супростави акцији Албанаца и њиховим лобистима у Конгресу, својом аргументацијом која је сада сигурно убедљивија него албанска.“

    Јовановић подсећа да се Албанци на Косову налазе пред Специјални судом за злочине почињене током рата, као и да су веома политички компромитовани својим једностраним и претврдим потезима у вези са досадашњим преговорима под патронатом ЕУ.

    „Зато би требало да покренемо активност према нама наклоњеним конгресменима, а истовремено би било потребно и да се направи нека врста меморандума који би подсетио на све злочине који су косовски Албанци чинили 1998. године и током НАТО агресије, као и након обустављања бомбардовања.“

    Јовановић закључује да те околности можда нису довољно познате на Западу и да је потребно да се Конгрес и западни свет на један сабран и целовит начин подсете не само на обим, већ и на континуитет злочина који су чинили косовски Албанци.

    Тагови:
    сведочење, Конгрес, Америка, Албанци, Владислав Јовановић
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога