Слушајте Sputnik
    Proces Brdo-Brioni

    Шта ће Бриони у Тирани: Има ли вајде од оваквих скупова?

    © AFP 2019 / ELVIS BARUKCIC / AFP
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1017
    Пратите нас

    На први поглед бројне иницијативе за сарадњу између балканских земаља не служе својој сврси и нису ефикасне у довољној мери. Да ли нас први поглед вара и могу ли регионалне иницијативе о сарадњи да испуне своју прокламовану мисију?

    У региону се одржавају два састанка на високом нивоу посвећена регионалној сарадњи — први, који је 7. и 8. маја и одржава се у Будви је Четврти форум ЕУ за јадранско-јонски регион (ЕУСАИР), а други, с обзиром да се одржава на нивоу шефова држава и влада, можемо да закључимо да је и важнији, јесте састанак у оквиру иницијативе „Брдо-Бриони“, који се одржава у Тирани 9. маја.

    Иако означена као један од приоритета српске спољне политике, како стоји на веб-страници Министарства спољних послова Србије, регионална сарадња, чини се, у јавности више нема онај значај какав је имала у првој деценији новог века.

    Ако се присетимо, прве такве иницијативе, којима је Србија (тада у саставу СРЈ, а касније и државне заједнице Србија и Црна Гора) приступила после 5. октобра, као што су Процес сарадње у југоисточној Европи или Пакт за стабилност у југоисточној Европи, биле су представљене као епохални спољнополитички домети. Како је време пролазило, све је мање вести о активностима сличних иницијатива представљано јавности.

    Ко данас зна како се зове некадашњи Пакт за стабилност и где му је седиште? Трансформисан је 2008. у Регионални савет за сарадњу (РСС) и седиште му је у Сарајеву.

    Само на једну од 14 регионалних иницијатива, у колико их је Србија чланица, јавност је обратила пажњу, а да се није радило о предстојећем састанку — на Централноевропску зону слободне трговине (ЦЕФТА) и то не по добрим вестима, већ онда када је приштинска администрација увела царине на робу из Србије.

    ЦЕФТА је можда парадигма става јавности о регионалним иницијативама, који се може свести на неколико речи — постоје, али не функционишу. Да ли је то баш тако и зашто је тако? Испуњавају ли регионалне иницијативе своју мисију, а она се према речима аналитичарке београдског Института за међународну политику и привреду Марине Костић своди на три циља: стабилност региона, евроинтеграције и отварање економских иницијатива.

    Ако се у обзир узме да је то био мотив за покретање свих иницијатива за сарадњу у региону, може се рећи да је он успешан у мери која још увек држи регион на окупу и тера представнике држава да разговарају, виђају се и сусрећу, каже Костићева.

    „Постоји неки оквир у коме они могу да функционишу и да се колико-толико одржава овај регион. Тако да бих рекла да је он успешан, али заиста не знам колико је интересовање друштва за то и колико је познавање регионалних иницијатива и стратегија. Мислим да је и одговорност политичких елита да на бољи начин представе резултате тих иницијатива и да можда зато постоји утисак да су оне неефикасне“, сматра Костићева.

    Александар Гајић из Института за европске студије, пак, сматра да је слаба видљивост иницијатива и стратегија за регионалну сарадњу последица промењене геополитичке ситуације у свету и региону. Осим тога, према његовим речима, регионалне иницијативе се нису показале ефикасним у решавању проблема међу државама.

    „Због чега је то тако? Пре свега зато што проблеми између регионалних актера, које су чланице свих тих регионалних иницијатива, не зависе само од њих и нису узроци само у њима, него од великих сила и њиховог присуства. У међувремену су се променили геополитички односи у свету, дошло је до промена у динамици моћи између великих играча на простору Балкана, а иницијативе су направљене у моменту када је постојао униполарни поредак“, објашњава Гајић.

    Велики број нерешених питања и недовољна воља да се она разреше, уплитање великих сила узрокују да регионалне иницијативе делују неуспешно у решавању међудржавних спорова на простору југоисточне Европе, закључује Гајић.

    Са друге стране, Костићева сматра регионалне иницијативе јединим оквиром за сарадњу на простору Западног Балкана.

    „У којим моментима и на којим местима би се сусрели, на пример, премијери Србије и Албаније да није регионалних иницијатива?“, пита се она, „Дефинитивно постоји заостајање у решавању билатералних спорова, али исто тако мислим да они никада неће бити решени да немамо регионалне иницијативе и такве процесе.“

    Половина регионалних иницијатива за сарадњу настала је у прошлој деценији. Неколико њих се бави техничким питањима, као што је регулација пловидбе реком Савом (која је у међувремену постала међународна река), друге се баве економском сарадњом, као што је ЦЕФТА, или миграцијама и расељеним лицима.

    Онима које су се бавиле политичким питањима, као што је поменути РСС, чини се опао је значај и бачене се у сенку иницијатива насталих након 2010, на пример Берлинског процеса, покренутог 2014. или процеса „Брдо-Бриони“ и ЕУСАИР-а.

    Ипак, када говоримо о успешности неке од регионалних иницијатива, не би требало сметнути са ума да се ради о процесима покушаја приближавања држава које између себе имају бројна нерешена питања, са дуготрајном историјом конфликата. Ако то узмемо у обзир, не би требало ни да очекујемо да тесна сарадња надвлада сукобе на Балкану у веома кратком року.

    Своју жилавост организације за регионалну сарадњу показују и на тај начин да се у оквирима појединих од њих срећу чак и бивши шефови балканских држава и фотографишу се уз мирољубиве поруке.

    Слично:

    Хан: Иницијатива из Београда вредна Нобелове награде
    Приштина срушила преговоре, Вучић заказао ванредну седницу Савета за националну безбедност
    Како је албански председник дочекан у Подгорици уз највише почасти (видео)
    Тагови:
    регионални актери, стратегије, учинковитост, делотвроност, регионалне иницијативе, Брдо-Бриони, сусрети, конфликти, састанци, организације, регион, процес Брдо-Бриони, Пакт за стабилност у југоисточној Европи, Александар Гајић, Марина Костић, Будва, Западни Балкан, Тирана, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога