Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Јуан и поцепани амерички долар

    Екстремни притисак: Може ли Америка да баци Кину на колена и зашто не

    © Photo: Fotolia/Roman Sigaev
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    21152
    Пратите нас

    Или је Трампу „ушла вода у уши“, па појачава мере које дају контраефекат од првобитно декларисаног, или рачуна да ће ново, обухватније и драстичније повећање царине бацити Кину на колена. Међутим, подаци о повећаном извозу Кине у свет говоре супротно.

    Амерички председник Доналд Трамп је, изгледа, решио да у кампању за други председнички мандат уђе прилично ратоборно. Пошто је носачем авиона „Абрахам Линколн“ и ракетама дугог домета „Патриот“ војно запретио Ирану у Персијском заливу, трговински рат са Кином је подигао на виши ниво. Како је поручио Пекингу, по Кину би могло да буде много горе уколико трговински споразум буде преговаран у његовом другом мандату.

    Да ли је тиме Трамп више слао поруку домаћој јавности него кинеским званичницима, када је пре три дана подигао царину са 10 на 25 одсто за кинеску робу у вредности од 200 милијарди долара, а одмах потом најавио и увођење тарифа на готово целокупан преостали извоз — вредан 300 милијарди долара?

    Кина није одуговлачила са одговором, уз напомену да никада неће поклекнути пред спољним притисцима. Министарство финансија је прецизирало да ће од 1. јуна повећати царину на робу увезену из САД у вредности од 60 милијарди долара. Тарифе су у износу од пет до 25 одсто на више од 5.000 америчких производа.

    На Трампове најаве даљег заоштравања трговинског рата реаговали су и у Америци. И док га његове присталице хвале као чврстог преговарача, републиканци који су за слободну трговину, упозорили су да би тарифе могле да начине више штете домаћој економији. Амерички фармери су одмах упозорили да су они већ платили цену досадашњег Трамповог протекционизма у рату са Кином, која је тарифама уведеним на америчку робу вредну 100 милијарди долара у највећој мери оптеретила пољопривредне производе.

    Некадашњи потпредседник у кинеском Министарству трговине Веј Ђангуо каже да Кина има много опција за одмазду против Сједињених Држава и за „Саут Чајна морнинг пост“ је изјавио да ће Кина вероватно прибећи санкцијама које превазилазе саме тарифе.

    „Кина има не само одлучност и способност, већ и спремност да води дуготрајни трговински рат“, рекао је Веј, истичући да доносиоци одлука у потпуности разумеју образац САД у трговинским преговорима и да већ имају припремљен план за случај ескалације трговинског рата.

    Веј није прећутао да би пољопривредни производи опет били главна мета одмазде, посебно пшеница, кукуруз и свињетина, али није ни пропустио да каже како је Вашингтон направио стратешку грешку најновијим повећањем царина са 10 на 25 посто на кинеску робу вредну 200 милијарди долара. Тај потез би могао да се обрне, јер „екстремни притисак“ не би натерао Кину да капитулира, поручио је он.

    Управо као што су се Америци као бумеранг вратили и досадашњи потези по питању увођења тарифа на кинеску робу. Саговорник Спутњика, економиста Борислав Боровић илустровао је то подацима, констатујући да упркос радикализацији мера, повећања царина на кинеску робу нису донела главни резултат — смањење великог трговинског дефицита који САД имају са Кином. Напротив.

    „Кинески суфицит је 2018. у односу на 2017. повећан 17,2 одсто и износио је 323,32 милијарде долара, упркос свим мерама које је Трампова администрација донела, а није била праћена адекватним кинеским одговором истог интезитета. Треба рећи да је овај суфицит остварен на нижем нивоу трговинске размене, где је кинески извоз у САД због царина пао 4,4 одсто, али уз истовремени пад увоза из САД за око 7,6 одсто, дакле, на штету обе економије генерално“, каже Боровић.

    Он напомиње да је у исто време Кина повећала свој извоз у „остали свет“ за 9,9 одсто, што је најбржа стопа раста извоза током последњих седам година. Тај извоз је био вредан 2,48 билиона долара, упркос паду трговинске размене са САД. И кинески увоз је прошле године порастао и то 15,8 одсто, па је трговински вишак у размени са светом достигао 351,8 милијарди долара, каже саговорник Спутњика.

    „У 2019. је још лошија вест за Трампа што је у првом кварталу, упркос овим мерама, кинески извоз у САД порастао за 1,4 одсто на годишњем нивоу, док је увоз из САД смањен додатних 4,8 одсто, што је резултирало повећањем дефицита САД, који је и био окидач за почетак трговинског рата према Кини“, указује Боровић.

    По његовој оцени, фокусирање Трампа само на превелик увоз кинеске робе је очигледна грешка, јер није водио рачуна о пропорционално већем паду извоза америчких компанија у Кину, чиме је само повећао дефицит у односу на Пекинг.

    „Ово ново подизање царина са 10 на 25 одсто за кинеску робу у вредности од 200 милијарди долара, па потом и најава обухвата и за свих 350 милијарди долара кинеске робе, јесте заправо намера супституције увоза из Кине од стране америчких компанија и наношење директне штете кинеској привреди. Ово може значити две ствари — или је Трампу ’ушла вода у уши‘, па појачава мере које дају контраефекат од првобитно декларисаних циљева. Или рачуна да ће нове, обухватније и драстичније повећање царине бацити Кину на колена. Подаци о повећаном извозу Кине у свет говоре супротно“, закључак је овог аналитичара Форума независних економиста.

    Боровић каже да не верује да ће нове мере уздрмати Кину, али и додаје да је сасвим извесно да то није добро за глобалну економију.

    Слично:

    „Златна клопка“: Могу ли Кина и Русија да прекину хегемонију долара
    Бивши Трампов саветник: Кина је претња Западу, а не Русија
    Буџет Пентагона у три речи – Кина, Кина, Кина
    Трговински рат са Кином уништава Америку
    Трговински рат између Кине и САД преусмерава кинеске инвестиције у Русију
    Како су Кинези надмудрили Трампа: САД губе трговински рат
    Трговински рат између Кине и Америке може да траје 20 година
    Америчко-кинески трговински рат угрожава цео свет
    Тагови:
    америчке тарифе, економски притисак, америчке компаније, кинеска роба, трговински рат, фармери, Веј Ђангуо, Борислав Боровић, Доналд Трамп, САД, Кина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога