Слушајте Sputnik
    Амерички војници стоје у ставу мирно испред америчких и ирачких (Д) заставама током церемоније примопредаје у близини ирачког града Хавија

    Опасне игре: „Бежанија“ из Ирака наговештава велики сукоб у режији Америке

    © AFP 2019 / ALI AL-SAADI
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 683

    Након што је америчка амбасада у Ираку саопштила да је од Стејт департмента добила наређење да сво особље које није неопходно одмах напусти ту земљу због ескалације тензија са Ираном, и Немачка је обуставила војне мисије у Ираку због повећаних тензија у региону.

    Како је рекао портпарол Министарства одбране Немачке, та земља има одређене назнаке да постоји ризик од напада који би имао подршку Ирана. У међувремену се и Холандија придружила Немачкој и обуставила мисију у Ираку због, како се наводи, безбедносне претње.

    Упитан да ли су оправдана страховања САД и њихових савезника од ескалације тензија са Ираном и да ли у Ираку заиста постоји опасност од сукоба, Олег Глазунов, експерт асоцијације војних политиколога и доцент на Руском економском универзитету „Плеханов“, за Спутњик каже да је Ираку у последње време владало затишје, а да су избори протекли успешно и резултати избора су одобрени.

    „Не мислим да ће ускоро тамо бити неких борбених дејстава. Ако се они плаше Иранаца… Али, Иран сада нема ни техничких, ни војних могућности да се бори против САД у Ираку. Постоје само политичке могућности. Са друге стране, можда у Вашингтону страхују да би Русија могла тамо да постави своје базе или још нешто. Американци данас имају један задатак, да не дозволе Кини и Русији да дођу на Блиски исток. То је све“, сматра Глазунов.

    У осврту на чињеницу да Немци, Холанђани и Шпанци обустављају војне мисије у Ираку, Глазунов каже да је то разумљиво, с обзиром на то да су они савезници САД и у блоку НАТО-а.

    Политиколог Александар Павић, међутим, оцењује да је очигледно да се стварају услови за потенцијални сукоб и да потези САД представљају део растућег притиска који на Иран врши америчка администрација.

    „Они сада постројавају све своје назови савезнике, који у ствари још једном показују да су само вазали САД. Претходних дана имали смо наводну диверзију са саудијским нафтним танкерима, за коју је без утемељења оптужен Иран. Дакле, тензије се вештачки пумпају из Вашингтона. Наравно, откад је Америка једнострано одступила из нуклеарног споразума са Ираном било је јасно да они нису заинтересовани да сарађују са иранским властима, већ да им је крајњи циљ промена режима и то како у Ирану, тако и Венецуели и на сваком другом месту где им се власт не допада“, примећује Павић.

    Он додаје да је занимљиво да су Британци, који су ипак мало јачи од Немаца и Холанђана, јавно ставили под знак питања америчке процене везане за иранско присуство у Сирији. Један високи британски генерал рекао је да то није онако како у Вашингтону тврде, што опет говори да о Ирану још не постоји потпуна сагласност међу америчким савезницима.

    Према његовим речима, ово су опасне игре, а САД само траже повод за ескалацију.

    „Треба имати на уму да се Американци не би усудили да крену у копнену инвазију на Иран, као што су то урадили у Ираку, и то из више разлога. Иран је много већа земља, има далеко бројнију војску, а ни терен није попут оног у Ираку. Американци, када би и хтели да нападну Иран, то би урадили из ваздуха и можда би то чак први урадио Израел, али чини ми се да они сада више траже повод да ураде нешто попут онога у Сирији, да можда бомбардују неко иранско постројење како би изазвали неку врсту реакције“, указује Павић.

    Како каже, Американци могу да направе неки лажни инцидент, неки лажни повод за ескалацију сукоба.

    „По свој прилици се стварају услови за то, и то јесте разлог за бригу. Наиме, очигледно је да постоје људи у Вашингтону и Пентагону који су спремни да изазову кризу, а оног тренутка када Иран буде морао да одговори, на пример блокирањем Ормуског пролаза, то би онда била глобална криза. Можда неко у Вашингтону баш то и жели, како би онда цео свет увукао у ту причу и како би Иран испао кривац што су одједном цене нафте отишле у небо. Ово, дакле, јесте јако опасна ситуација, а индиције су да ће из Вашингтона само да следи даље заоштравање према Ирану“, категоричан је Павић.

    Олег Глазунов напомиње да Американци, као и Израелци, природно страхују од иранског утицаја. 

    „Ради се о томе да у Ираку има око 60 одсто шиита и зато је овде јак утицај Ирана. Вашингтон стога страхује да ће Иран узети ову земљу под своју контролу јер Американци данас трпе на Блиском истоку један пораз за другим, а ауторитет и популарност САД опадају. Наиме, све више Арапа и Персијанаца се оријентише ка Кини и Русији јер разумеју да се са овим земљама може водити дијалог и нешто добити од њих у финансијама и техници. Кина активно ради у Саудијској Арабији, Ираку, Сирији. Притом, ради неприметно, практично се не види да је тамо присутна. Зато се САД боје да Ирак може да оде ка Ирану, Кини или под утицај Русије, што би за САД означавало пораз на Блиском истоку“, закључује Глазунов за Спутњик.

    Тагови:
    Иран, Ирак, САД, сукоб
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога