Слушајте Sputnik
    Амбасада Венецуеле у Америци

    Трампови једини успеси: Освајачки походи на Конзулат и Амбасаду у — Америци

    © AP Photo / Patrick Semansky
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    5327

    Ако бисмо подвукли црту, једини успеси којима би се Америка могла подичити током Трамповог председничког мандата су упад у једну амбасаду и један конзулат на својој територији. Све остало су отворена питања и сукоби, од којих су неки озбиљне претње по светски мир.

    Упад америчких власти у Амбасаду Венецуеле у Вашингтону и њена предаја представницима самопроглашеног венецуеланског председника Хуана Гваида, представљени су као велики дипломатски и политички успех.

    Гваидов представник у Вашингтону Карлос Векио егзалтирано је у саопштењу објавио да је следећа на реду за ослобођење сама Венецуела. Међутим, циници би, водећи се коментарима Трампа и његових високих званичника да су у погледу Венецуеле „све карте на столу“, одмах приметили да је упад у Амбасаду Венецуеле остваривање Трампових претњи војном интервенцијом тамо где је она једино могућа — на јединој територији Венецуеле у САД.

    Уз сав напор да не будемо цинични, морамо приметити да је сличних „успеха“ америчке спољне политике било и раније. У предвечерје НАТО агресије 1999. године, америчке власти упале су у Амбасаду СРЈ у Вашингтону, а прошле године упали су у Конзулат Русије у Сијетлу.

    За то време, амерички председник Доналд Трамп успео је да отвори конфликте на више фронтова. Са ЕУ постоји спор због царина на европску робу и спор због европске безбедности, са Кином је ступио у трговински рат, поништио је неколико мултилатералних трговинских споразума, са Мексиком се спори због зида који би наводно требало да спречи илегалну имиграцију у САД, неуспешно је преговарао са Северном Корејом, повукао се из нуклеарног споразума са Ираном и тој земљи прети ратом. А нису се Американци прославили ни у Сирији…

    Уместо решења, фронтови се само отварају, а САД још не проналазе излаз.

    Према речима некадашњег дописника листа „Политика“ из САД Милана Мишића, сукоб са Кином, трансатлантски фронт и ескалација сукоба са Ираном главни су фронтови које је Трамп отворио у свом председничком мандату.

    Са Кином се сукоб води на два ратишта, напомиње Мишић. Један су трговина и стално проширивање царина на кинеску робу, а други је настојање да се Кина спречи у реализацији достизања и престизања Америке у информатичким технологијама.

    „Симбол тога је најновија одлука америчке администрације да се америчким корпорацијама забрани инсталирање технологије кинеског ’Хуавеија‘, компаније која доминира на тржишту инфраструктуре за мобилну телефонију и која је до сада најдаље одмакла у технологији за нову верзију мобилне телефоније“, објашњава наш саговорник.

    Према Мишићевим речима, трансатлантски фронт је сукоб ниског интензитета и траје од почетка Трамповог мандата. Сумње у неопходност постојања НАТО-а и притисци на европске савезнике да издвајају више новца за одбрану одликују тај сукоб, док је у фокусу најновија ескалација сукоба са Ираном, која је Америку довела на ивицу рата са том земљом.

    Главна промена у односу на претходнике јесте Трампово уверење да су мултилатерални споразуми, на којима је, према општем уверењу, почивала америчка моћ, довели до тога да Америка буде искоришћавана, због чега је почео да подрива или демонтира неке од тих савеза, сматра Мишић.

    „За сада, не видим то као стратегију америчке победе. Напротив, њена позиција моћи, која је још изузетно велика и већа од свих других, остаје, али Америка је изгубила онај морални кредибилитет као ’учитељица и мисионар демократије‘“, каже Мишић.

    „Учитељица и мисионар демократије“ не одриче се тако лако својих циљева, па, како Мишић објашњава, настоји да промени још два режима у свету — у Венецуели и у Ирану.

    „Као што видимо, за сада у томе нема успеха. У Венецуели је реч о унутрашњој кризи која може само демократски да се расплете, без страног мешања, а када је реч о Ирану, чини се да је Трамп наивно поверовао да ће такозвани максимални притисак и његове претње довести до тога да Иран погне главу и постане неко послушно америчко маче“, коментарише Мишић.

    Професор међународних односа на америчком Универзитету Харвард Стивен Валт сматра Трампа трагичном фигуром због тога што су његове намере у спољној политици биле исправне, али спровођене погрешним методама. Због тога је амерички председник у међународним односима начинио више штете него користи.

    Тако се испоставља да су једини амерички спољнополитички успеси током Трамповог мандата упади у једну амбасаду и један конзулат. Све друго остају отворена питања и отворени сукоби, међу којима има и оних који су озбиљна претња светском миру.

    Слично:

    Нова спољна политика САД: Не извозе више „људска права“
    Кери: Не води се спољна политика са Твитера
    Захарова: Спољна политика Обамине администрације изазвала гађење
    Хилари против Трампа — чија спољна политика више одговара свету
    Директор ЦИА: Спољна политика САД узрокује тероризам
    Тагови:
    порази, успеси, Трамп, Венецуела, амбасада, спољна политика, Америка, упад, Вашингтон, упад у амбасаду Венецуеле у Вашингтону, Милан Мишић, Венецуела, САД, Иран
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога