Слушајте Sputnik
    Албанци

    Крст у поток! Албанци у Црној Гори крећу у отворено насиље према српској цркви

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    55130

    Српска православна црква покушава да обнови цркву Светог Василија Острошког у селу Мартиновићи код Гусиња, срушену за вријеме рата 1941. године, што код већинског албанског становништва изазива незадовољство и отворено негодовање.

    Ситуација у Мартиновићима је неколико пута била на ивици инцидента, а последњи се догодио прошле недеље, када је неко оскрнавио темеље цркве, односно ишчупао и бацио у поток дрвени крст који је ту раније постављен уз асистенцију црногорске полиције.

    „Служили смо литургију на дан Светог Василија Острошког, и све је прошло у најбољем реду. Али, ето, Албанци су урадили оно што је обећао један службеник Општине Гусиње, који је пријетио да ће запалити цркву ако буде обновљена. Засад све то пролази некажњено“, казао је парох горњополимски и андријевачки Бојан Радуновић медијима у Црној Гори.

    Тензије је подгријала и изјава бившег албанског премијера Салија Берише, који се директно умијешао у унутрашње прилике у Црној Гори, казавши да „представници СПЦ и екстремистичке групе провоцирају мјештане албанског села Мартиновићи тиме што обнављају цркву“.

    Аналитичар Бошко Вукићевић напомиње да су тензије поводом обнављања цркве Светог Василија Острошког у селу Мартиновићи само један у низу примјера све агресивнијег понашања албанске мањине у Црној Гори усмјереног против СПЦ.

    Он додаје да такве провокације, нажалост, по правилу имају подршку и албанских политичара како из Црне Горе, тако и из окружења.

    „Ако узмемо у обзир сличне провокације поводом обнављања цркве на Румији, прошлогодишње инциденте у Свачу код Улциња и неке друге, долазимо до закључка да се ради о континуитету и планском понашању које организују албански политичари. Ситуација добија на драматичности ако имамо у виду да агресивност албанских мјештана постаје све већа, тако да је у посљедњем случају у Мартиновићима дошло до скрнављења темеља цркве, и да је неко чак ишчупао и бацио дрвени крст у поток. На тај начин су почетне провокације и негодовања прерасли у скрнављење религиозних симбола и директно вријеђање туђе вјероисповијести. Мало је рећи да таква ситуација забрињава, јер уколико се ствари хитно не промијене, само је питање тренутка када ће доћи до отвореног насиља“, каже Вукићевић за Спутњик.

    Овај аналитичар додаје да је и крајње вријеме да политички представници Албанаца у Црној Гори коначно покажу одговорност и објасне припадницима сопствене етничке заједнице да им то што у одређеним подручјима представљају релативну или апсолутну већину становништва не даје за право да крше закон и неприкосновена својинска права.

    „Рецимо, катастарски подаци недвосмислено потврђују да је земљиште у селу Мартиновићи на ком се обнавља порушена црква власништво Митрополије црногорско-приморске. Не назире се ниједан рационалан разлог због ког би остављање могућности малобројним православним домаћинствима да присуствују богослужењу у том селу сметало већинском албанском становништву и изазивало тако агресивне реакције“.

    „Но, умјесто да искажу поменуту одговорност, стиче се утисак да албански политичари управо хушкају локално становништво на насртај на црквену имовину и координирају провокацијама и инцидентима“, упозорава Вукићевић, додајући да такву тезу подупире и интервенција бившег премијера Албаније Берише, који је директно подржао екстремизам локалног албанског становништва.

    „Дрско мијешање албанских политичара који нијесу из Црне Горе у унутрашње ствари те државе показује да би диригована ситуација о којој говоримо могла бити дио великоалбанског пројекта, тј. отвореног обиљежавања територија тзв. природне Албаније. Како су албанске вође примијетиле да нема претјераног отпора према њиховим агресивним политикама у тзв. међународној заједници и код западних покровитеља, оне постају све безобзирније у гажењу својинских права и угрожавању територијалног интегритета сусједних држава“.

    „Нема сумње да је у црногорском случају агресивно понашање албанске мањине подстакнуто и политикама кокетирања владајућег ДПС-а са албанским партијама, у оквиру ког је црногорски режим зарад опстанка на власти очигледно понудио велике уступке“, закључује Вукићевић.

    Тагови:
    СПЦ, Албанија, црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога