Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Застава БиХ у Сарајеву

    Циљ Сарајева разарање Босне, али постоји кључ њеног опстанка

    © Sputnik / Brian Eager
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    0 231

    Једино доследно поштовање Дејтонског споразума у Босни и Херцеговини чини могући оквир за постојање те земље, закључак је трибине „Шта БиХ чини (не)могућом државом“ у организацији портала „Све о Српској“ и Представништва Републике Српске у Београду.

    Чини се да је списак онога што Босну и Херцеговину чини немогућом државом предугачак, рекао је шеф Представништва Републике Српске (РС) у Србији Млађен Цицовић, на отварању трибине одржане у Медија центру Удружења новинара Србије у Београду.

    Кроз све разлоге и показатеље пута ка немогућности провлачи се заједничка нит организованог приступа правном насиљу, које скоро увек прати јавна или тајна подршка одређених кругова такозване међународне заједнице, наставио је он.

    трибина о будућности БиХ у Београду
    © Sputnik / Никола Јоксимовић
    трибина о будућности БиХ у Београду

    „БиХ је могућа држава само у стриктном поштовању и доследној имплементацији Дејтонског споразума, онако како је потписан у Дејтону и потврђен у Паризу, који је толико јасан да му није био потребан ниједан високи представник као помоћ у тумачењу и спровођењу“, нагласио је Цицовић.

    Правним насиљем у дугом континуитету, додао је он, БиХ је постала простор бесправља и нелегитимитета, земља правне несигурности у скоро свим областима, посебно на нивоу заједничких органа, где се уз подршку високог представника и одређених кругова међународне заједнице одузимају и отимају надлежности РС.

    Према речима социолога Слободана Антонића, у БиХ се догодила бошњачка аквизиција државе, што је главни фактор дезинтеграције.

    „Бошњачки национализам Србе и Хрвате у БиХ доживљава као страно тело, које у првој погодној историјској прилици треба избацити из државе или асимиловати. То је посебно изражено према Србима, као потенцијалним жртвама бошњачког ресантимана који ври у тежњи ка ’реваншистичком геноциду‘. Што је овакав бошњачки национализам јачи, то је БиХ нестабилнија и дисфункционалнија“, Антонићев је закључак.

    Проблем са бошњачким национализмом је у томе што он не схвата да је секуларно друштво основ БиХ. Дакле, исламизација Бошњака, која се интензивно дешава, поготово исламска радикализација, нужно води такозваној „дебоснизацији“ Срба и Хрвата, каже он.

    Главни уредник интернет магазина „Нови стандард“ Александар Вујовић указао је на чињеницу како БиХ није и не може да буде класична национална држава, али ни либерално-грађанска држава какву замишља Жељко Комшић.

    БиХ је, док је била у оквиру Југославије, била донекле функционална, док је судбина РС, а тиме и БиХ, великим делом одређена карактером најдоминантније политичке фигуре Милорада Додика. Додикова бескомпромисност у погледу слеђења српских интереса, према Вујовићевим речима, држи читав дејтонски систем у равнотежи.

    Након четврт века неуспешног покушавања да у БиХ обуздају етнонационалне разлике и генеришу државну нацију и босански патриотизам, западни аналитичари се деле на оне који сматрају да треба наставити по старом, само агресивније, на оне који сматрају да је БиХ пропала, недовршена и безнадежна и на оне који сматрају да треба признати независност РС, Херцег-Босне и бошњачких кантона као функционално интегрисаним деловима, речи су професора Ненада Кецмановића.

    „Занимљиво је да никоме од њих ни после четврт века надзираног мира не пада на памет да би о томе требало упитати саме Бошњаке, Србе и Хрвате. Откако се фактички одрекла изворног Дејтона, ’међународна заједница‘ је охрабрила сваки од три народа у БиХ да се окрену својим превашингтонским и предејтонским опцијама, али јој то можда и добро дође као алиби за продужење протектората у недоглед“, сматра Кецмановић.

    Према мишљењу политиколога Александра Павића, сарајевска политичка класа налази се заробљена у једнополарним наративима. Такво њихово понашање једино гарантује будућност БиХ као, како Павић каже, зомби-државе под сталним надзором структура једног већ превазиђеног глобалног поретка.

    Шта су узроци постојања и каква је будућност „немогуће државе“, пита се Душан Пророковић из Института за међународну политику и привреду. Западни аналитичари кривицу за такво стање углавном пребацују на босанскохерцеговачке народе, каже он. Као најважнији узрок стања у БиХ Пророковић означава непостојање развојне парадигме.

    „Мислим да у томе лежи један од најважнијих узрока опстајања ’немогуће државе‘. Прво, из разлога што потенцијали моћи, политичке, војне и економске и Вашингтона, а поготово Брисела континуално опадају од 2008. године, и у апсолутном, и у релативном износу. На то нам указују бројни индикатори који се могу пратити. Везивати визију и стратегије за силе у опадању не само да није паметно, већ је и штетно“, наглашава Пророковић.

    Иако се међу бошњачком политичком и научном елитом говори о томе да је БиХ једина од бивших југословенских република са стабилним границама, академик Дарко Танасковић је у својој анализи показао да то баш и није тако. Границе БиХ дефинисане су тек у 19. и почетком 20. века, каже он, а не у Средњем веку.

    „Све чињенице из прошлости упућују на то да је БиХ могла постојати као релативно повезана целина једино у саставу већих државних организама, као неке врсте спољашњег скелета. Њене променљиве границе утврђиване су мировним споразумима између великих сила. Последњи такав споразум је Дејтонски и нису га случајно потписали лидер Муслимана/Бошњака и председници Србије и Хрватске, уз гарантујуће присуство највиших званичника великих сила“, каже Танасковић.

    Нема сумње да једино Дејтонски споразум, ако се примењује у свом изворном смислу, гарантује спољне границе БиХ, без обзира на разне мистификације о њиховој наводној историјској стабилности и вишевековном континуитету, закључује он.

    Слично:

    Да ли Босна излази из кризе
    Босна ничим није испровоцирала Приштину да уведе таксе
    Босна на Додиковом скенеру: Шта стварно желе Срби, шта Хрвати, а шта Бошњаци
    Босна се спрема за истраживање свемира
    Босна улази у НАТО, само ако окупирају Српску (видео)
    Тагови:
    бошњачки национализам, ресантиман, униполарни свет, немогућа држава, трибина, Дејтонски споразум, стабилност, међународна заједница, национализам, Република Српска, Босна и Херцеговина, БиХ, трибина „Шта БиХ чини (не)могућом државом, представништво РС у Србији, Александар Вујовић, Млађен Цицовић, Слободан Антонић, Дарко Танасковић, Ненад Кецмановић, Душан Пророковић, Александар Павић, Босна и Херцеговина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога