Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Кандидати десничарских странака за европске изборе

    Три разлога зашто су европски избори важни за Србију (видео)

    © AP Photo / Luca Bruno
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Тања Трикић
    2312

    Већина европских политичара свесна је да на изборима за Европски парламент који су управо стартовали стиже рачун на наплату, јер су се нагомилали проблеми које Европа није благовремено препознала и решавала, а делом их је и гурала под тепих. Отуд нису случајна упозорења да је ово европско гласање важније него икад.

    Исход избора ће бити важан и за Србију, не само у погледу даље перспективе евроинтеграција, већ и косовског питања, али и избора будућег посредника у дијалог са Приштином, оцењено је у емисији „Свет са Спутњиком“ чији су гости били Душан Гујаничић са Института за политичке студије, Рајко Петровић са Института за европске студије и Димитрије Милић, програмски директор Новог трећег пута.

    Према мишљењу Гујаничића, нема ниједног озбиљног политичара у Западној Европи који није свестан тежине и значаја момента и потребе да ЕУ дефинише свој простор, идентитет и будуће деловање.

    „Оваква каква је данас ЕУ, са оволико чланица, са оваквим начином организације и мањком идеја дошла је до објективног замора и свима је јасно да нешто мора да се мења. У том смислу ови избори би могли да допринесу кристализацији ситуације и некој новој реалнијој и ефикаснијој визији Европе,“ верује он.

    У 28 чланица Европске уније први на бирачка места излазе грађани са правом гласа у Холандији и Британији, затим 24. маја у Ирској,  а потом до 26. маја и у осталим земљама. Бира се 751 посланик, а прелиминарни резултати знаће се у касним вечерњим сатима у недељу. Кампања је протекла у знаку упозорења да су ови избори, према речима потпредседника Европске комисије Франса Тимерманса, „избори за душу Европе“, али и страха од тзв. популиста, миграната, Русије, исламског радикализма…

    Страх је често један од главних покретача да се мобилишу бирачи, оцењује Рајко Петровић. Како каже, глобалистичке струје постојећег естаблишмента храниле су своје бирачко тело страхом од суверениста, неоправдано тврдећи да би Европа у којој би те снаге победиле била Европа мрака.

    „Већина партија које припадају тзв. суверенистичкој опцији је за ЕУ. Они јесу евроскептични у смислу да су против постојећих институционалних механизама Уније, али огромна већина њих не жели да је њихове државе напусте. Они само желе ЕУ која би била другачија и која би се модернизовала у складу са савременим европским геополитичким токовима“, објашњава Петровић.

    Саговорници Спутњика осврнули су се и на тезу пласирану у неким западним медијима да су сувернистичке странке „Путинова пета колона“. Према речима Димитрија Милића, сарадња неких странака тог блока са руским странкама постоји, али не на том нивоу да су оне њихови експоненти. Истовремено, како напомиње, и Кина и десне струје у САД имају интерес да се умањи степен федерализованости ЕУ.

    Душан Гујаничић истиче да европски суверенисти у културном и цивилизацијском смислу виде Русију као природног савезника, без обзира што она због своје величине и положаја никад не може бити чланица ЕУ.

    Рајко Петровић скреће пажњу да САД имају своје интересе кад је реч о ЕУ, али и Израел, чији су интереси синхронизовани са оним што у Европи ради бивши саветник Доналда Трампа Стив Бенон, који је основао је покрет у Бриселу са циљем да пружи подршку популистичким партијама. На другој страни је Џорџ Сорош, који је, додаје Петровић, на челу противника суверениста и труди се да им постави клип у точкове и фаворизује глобалистичке струје.

    Анкете наговештавају да ће досад највеће групације Европска народна партија и Социјалисти и демократи пасти са 217 на 180 места, односно са 186 на 149 места, док би либерални савез Алде требало да добије 76 посланика, а Зелени 57. Истовремено, група Европа нација и слободе, у којој су партије попут италијанске Лиге, британског УКИП-а и француског Националног окупљања могле би да освоје 62 у односу на досадашњих 37 места.

    На питање шта би успон суверениста значио за Србију у смислу шанси за даље евроинтеграције, Димитрије Милић одговара да све зависи од правца даљег реформисања Европске уније.

    „Док је у процесу промена — да ли у две, три или четири брзине одлучиваће политичари — питање је на који начин и у шта уопште интегрисати нове чланице. Чак и да се богатије државе попут Исланда, које би биле нето даваоци, одлуче да се интегришу неизвесно је како би могле да буду примљене док се не редефинише ЕУ, да не говоримо о земљама Западног Балкана које би биле нето примаоци, тј. више би примале средстава него што би давале“, наводи Милић.

    Душан Гујаничић сматра да би јачање суверенистичких странака свакако ишло у прилог Србији кад је реч о косовском питању.

    „Ако ништа друго, са повећањем броја посланика суверенистичких странака могли би да се чују неки нови тонови у Европском парламенту у вези са КиМ који би ишли у прилог реалној оцени стања на терену и српским интересима. Европа још нема изграђену кохерентну политику према Космету и ту постоји празан простор који треба попунити, а бар са тог аспекта, благо речено, није лоше да се чују и другачија мишљења“, верује Гујаничић.

    Резултати европских избора важни су за Србију и у погледу избора будућег посредника у дијалогу Београда и Приштине који би заменио Федерику Могерини, каже Рајко Петровић, који се слаже да конзервативније политичке опције много више одговарају националним интересима Србије.

    „Реч је партијама, попут партије Марин Ле Пен или Лиге Матеа Салвинија, које више не посматрају проблем КиМ као чисто међународно-правно питање, већ и као историјско и цивилизацијско питање, јер перципирају српски народ као стари европски хришћански народ који је дао свој допринос у стварању Европе какву познајемо. Зато би, с обзиром на тренутно спољнополитичку оријентацију Србије, а то је пут ка ЕУ, било у нашем интересу да те групације буду што јаче и да се њихов глас у Европском парламенту што јаче чује“, истиче Петровић.

    Тагови:
    избори за Европски парламент, избори, ЕУ, Европа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога