Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Православни крст

    Планира ли се формирање Антисрпске православне цркве у Србији

    © AP Photo / Petros Karadjias
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Предраг Васиљевић
    610912

    Ако се Србија одрекне Косова, доћи ће дан кад ће јој бити успостављен захтев да на својој територији формира аутокефалну Антисрпску православну цркву која би отимала светиње и манастире Српској православној цркви.

    Колико год ово данас звучало парадоксално, када би Србија у некој будућој генерацији згазила на своје постојање, и овај нестварни сценарио могао би да постане реалан.

    А нова Антисрпска црква зачас би добила своје „митрополите“, „епископе“, „свештенике“, па и „вернике“, који су одувек знали да је једини њихов пут — ослобађање од империјализма Српске православне цркве. Јер замислите само да је неко у годинама и деценијама иза нас помислио и у помрачењу ума да Манастир Острог није српска светиња. Да не припада верницима Српске цркве и Светом Петру Цетињском, већ неким необољшевичким ЕУ комитетима и евроатлантским мутант „религијама” у новој држави Монтенегро.

    Тај би пре био упућен на хоспитализацију или на тиховање са острошким духовницима, него што би се с њим прибрано размењивали аргументи.

    Међутим, после испуњења бројних задатака са распореда, одрицања од Србије и српског имена и језика, цепања најславнијих писаца из читанки, после уласка у НАТО, Црна Гора је добила задатак да дивљачки и пагански затре Српску православну цркву на својој територији.

    Тек са остваривањем тог услова званична Подгорица моћи ће да отвори „ново поглавље“ у процесу катарзичног преумљења. Тек тада сазнаће шта јој се даје као поклон и следећи узвишени задатак.

    И као што је из западних опусних центара, а уз помоћ васељенског патријарха, непризната „украјинска православна црква“ добила независност, тако ће доћи на дневни ред и покушај признања „милогорске православне цркве“.

    По истом рецепту као што се, из истих нових коминтерни, најављује признање неканонске „македонске православне цркве“, чим је Македонија променила своје име како би закорачила у НАТО.

    А већ се увелико преноси од уха до уха да се и Приштина спрема да на територији самопроглашене творевине изроди „косовску православну цркву“ и да, по истом уходаном методу, покуша отмицу светих доказа српског имена и постојања.

    Дакле, време је чуда. Али, и време изазова.

    Ако Србија у будућим годинама прихвати да буде део пакленог сценарија и ако пристане на капитулацију ради сопственог добра, одрекне се Косова, обуче НАТО униформу, добиће и заслужене награде.

    Није тешко замислити да би тада могла да се формира, зашто да не, и Антисрпска православна црква са својим „велелепним храмовима“. Није незамисливо да би, у том случају, та АПЦ добила пуну подршку медија, невладиних организација, многих јавних делатника. Само би небо било граница.

    Срећом, све је још у нашим рукама.

    Као што је Мило гротескно мали и немоћан да би освојио чудесно моћни, вечни и непобедиви Острог, тако би и Срби били мањи од маковог зрна кад би покушали да се одрекну Косова.

    Немогућа је то мисија.

    Тагови:
    црна Гора, СПЦ, Српска православна црква
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога