Слушајте Sputnik
    Огроман број верника под Острогом

    Хоће ли се српско питање у Црној Гори решавати новим „Бљеском“ и „Олујом“

    Небојша Поповић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2743
    Пратите нас

    Историчар др Александар Раковић, коме је забрањен улазак у Црну Гору, у тек објављеној књизи „Црногорски сепаратизам“ приказује неке недовољно познате путеве и магистрале стварања идентитета Црногораца који не треба да буде српски.

    Реч је о конверзији српског народа у Црној Гори у друге идентитете и почиње најпре од хрватских „праваша“ и клерикалаца, а иза тога стоје и Ватикан, и Загреб, и Беч. Касније то преузима и надограђује на један начин италијански фашизам, а на други начин Коминтерна.

    „Чини ми се да је тај фашистички модел стварања црногорске нације био инфериоран у односу на разне хрватске конструкте у ком пољу треба видети Црногорце — да ли као потпуно похрваћене, да ли као засвођене хрватством у цивилизацијском смислу или као привезак хрватству против Срба. Комунистички модел је био нешто другачији, јер Црногорце до шездесетих година није видео као до краја издвојене из српске целине, али се и он у предмаспоковском времену фузионисао са левом варијантом хрватског ’праваштва‘ у оквиру Савеза комуниста Хрватске, који би требало да Црногорцима дâ идентитет који не треба да буде српски“, каже Раковић за Спутњик.

    У „Црногорском сепаратизму“ Раковић је написао да не искључује могућност да се „Ђукановићева црногорска нација заједно са националним мањинама и страним менторима“ обрачуна са Србима у Црној Гори „на исти начин као што се Хрватска обрачунала са Српском Крајином 1995.“, али и да се не може искључити да Црна Гора поново постане српска држава.

    „Све опције су у игри и неизвесно је како ће се одвијати прилике у Црној Гори, због тога што је најјачи фактор у Црној Гори — српски, упркос свему. Али режим, такав окрутан по својој природи, има уз себе и војне и паравојне структуре, које могу да делују разорно по српски народ у Црној Гори“, упозорава наш саговорник.

    Раковић каже да патријарх Иринеј није претерао кад је упоредио положај Срба у данашњој Црној Гори са НДХ, јер „НДХ није само геноцид, него и ’правашка‘ идеја на којој се данас темељи црногорски сепаратизам“.

    Историчар др Александар Раковић
    © Sputnik / Зоран Ергић
    Историчар др Александар Раковић

    „Мило Ђукановић је у истој мери конвертит као што је био и Анте Старчевић и у истој мери је конвертит као што је то био Секула Дрљевић као лидер црногорских сепаратиста 1941. и ’нови Анте Старчевић‘, како су га звали. Поставља се питање: ако је Секула Дрљевић нови Анте Старчевић, а ко је онда нови Анте Павелић? Не мора да постоји потпуна аналогија, али се питам: с обзиром да је реч о истом простору, где су менталитетске особине веома сличне или истоветне, да ли ће се појавити нека особа која би на исти начин решавала српско питање у Црној Гори? НДХ је установљавала своју цркву, а исто то сада спрема Мило Ђукановић са тзв. Црногорском православном црквом. Али на то треба да постоји наш одговор, а не да будемо пасивни посматрачи“, упозорава Раковић.

    „Мило Ђукановић је морао систему који је направио дати неку идеологију и себе направити неким паганским богом у том систему. А та идеологија је, логично, с обзиром на истоветан језик — хрватска ’правашка‘. Све идеје су покупљене одатле, нешто мало је надограђено комунистичким погледима, али је то у основи хрватска идеја, хрватска идеологија и хрватски сепаратизам у односу на Југославију, а овде је црногорски сепаратизам у односу на српство“, каже Раковић.

    Према његовим речима, „кухиња је истоветна“ и она сеже у време половине 19. века, кад је Анте Старчевић одбијен на Београдском лицеју као предавач математике. Старчевић је молбу написао ћирилицом, али доктор филозофије није испуњавао формалне услове да предаје математику и од тада почиње његова разорна идеологија која је на крају изродила усташе и НДХ као најдесније крило „праваштва“.

    „Исто то се сада дешава у Црној Гори. Још увек снаге тог режима нису такве да отелотворе то зло НДХ, али постоје и други видови, какво је, рецимо, било оно Туђманово протеривање Срба у акцијама ’Бљесак‘ и ’Олуја‘“, закључио је Раковић.

    Тагови:
    фашизам, Србија, Хрватска, идеологија Анте Старчевића, сепаратизам, Александар Раковић, Срби, Фрањо Туђман, Мило Ђукановић, НДХ, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога